Photo: Snežana Krstić / Ringier/ BlicSvi investitori će morati da imaju polisu osiguranja od štete prema trećem licu, izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva na Look up konferenciji na Kopaoniku.
On je objasnio da će polisa za lokacije u delovima grada gde su stare zgrade biti vrednija i napomenuo da će tako građani moći da se naplate ako su pretrpeli štetu zbog greške u gradnji ili ako investitor nesavesno gradi u njihovom komšiluku što do sada nije moglo da se reši. Kako je najavio, to će biti samo neke od izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koje priprema Ministarstvo građevinarstva sa Ministarstvom zaštite životne sredine i ostalim nadležnim institucijama.
Jedna od predloženih izmena je i da će investitori prilikom dobijanja upotrebne dozvole morati da prilože dokaz da je građevinski otpad predat operateru. Ministar je izjavio da će na taj način biti rešen veći deo problema divljih deponija, prenosi euronews.rs.
INVESTITORI DA VRATE PUTEVE U PRVOBITNO STANJE
„Planirano je da se uvede i stavka da svi investitori pre nego što prijave radove, moraju da podnesu elaborat o stanju svih lokalnih puteva u okolini gradilišta i bankarsko osiguranje iz kojeg će onaj ko je izdao građevinsku dozvolu, a to je najčešće lokalna samouprava moći da se naplati ukoliko se svi putevi ne vrate u prvobitno stanje. Trenutno imamo problem, jer inspekcije nedovoljno dobro rade svoj posao i onda ostave te puteve u veoma lošem stanju i onda posle iz budžeta popravljamo te ulice, od para građana, a inače bi trebalo da ih popravi onaj ko ih je doveo u takvo stanje“, rekao je Vesić.
On je istakao da će se prilikom izmena ovog propisa posebno baviti gradilištima.
„Bukom i prašinom sa gradilišta ćemo se takođe pozabaviti i pokušaćemo da rešimo taj problem, tu će kazne biti dodatno pooštrene. Pokušaćemo da rešimo taj problem, da ako neko već gradi, da onda mora da radi tako da što manje ometa ljude koji žive u okolini, a ne da im to bude smetnja“, poručio je ministar građevinarstva.
On je napomenuo da će kroz izmene zakona Ministarstvo građevinarstva i saobraćajne infrastrukture pokušati da pospeši zelenu gradnju.
„Prvi sertifikovani objekat u Srbiji je bio 2013. godine, a u prvom kvartalu 2021. godine 29 takvih objekata, u septembru ove godine - 110. To govori o tome da iako nije subvencionisana, zelena gradnja ima svoje tržište. Predlog će biti da ubuduće prilikom izgradnje svi javni objekti moraju da imaju zelenu sertifikaciju. Osim toga, razmišljamo i da uvedemo obavezu da svi objekti velike kvadrature, sa više od 10.000 metara kvadratnih, moraju takođe da imaju obaveznu zelenu sertifikaciju. Smatramo da je to važno i da bi trebalo i to da uvedemo“, rekao je Vesić.
MANJI POREZ ZA ZELENU GRADNJU
On je podsetio da je Zakon o planiranju i izgradnji leks specijalis, koji je iznad svih drugih i da postoji mogućnost da se njegovim izmenama uvede mogućnost da lokalne samouprave smanje doprinose za zelenu gradnju, što bi podstaklo investitore da više ulažu.
„Predložićemo da se za te zgrade smanji porez na imovinu, što opet može da bude podsticaj za veća ulaganja. Siguran sam da će odgovorne lokalne samouprave to i uraditi, a mi ćemo na taj način da pomognemo da imamo više takvih objekata koji imaju zeleniju sertifikaciju“.
On je najavio i uvođenje obaveze da svako treće parking mesto u novim zgradama ima električni punjač što sada nije slučaj.
„Završava se tender u Putevima za 10 punjača. U narednih godinu dana još 100 punjača ćemo ugraditi na auto-putevima i želimo time da damo doprinos da bude više električnih vozila. Planiramo da pravimo zelene oaze, a nekoliko odmorišta - za početak 12 - smo planirali da pretvorimo u zelene pumpe i mesta gde će ljudi moći da provedu vreme i da popiju kafu"“ rekao je Vesić.
On je napomenuo da se razmatra i smanjenje putarine za ovu vrstu vozila, a da postoje predlozi da se te beneficije daju i hibridnim automobilima.
FOND ZA OBNOVU ZGRADA
„Moramo da pronađemo način kako da izvršimo obnovu postojećeg građevinskog fonda, jer imamo u našoj zemlji mnogo zgrada koje su izgrađene u drugoj polovini dvadesetog veka koje uz relativno mala ulaganja mogu da dobiju sertifikat. Nije realno da to prebacimo na stanare. Ideja je da napravimo fond iz kojeg ćemo davati podsticaje kako bi ušli u obnovu postojećeg stambenog fonda. Te zgrade mogu da budu sertifikovane, a to je važno i zbog uštede energije“, naveo je Vesić.
On je napomenuo i da se razmatra ideja da se propiše obaveza korišćenja reciklažnog materijala prilikom izgradnje novih i rekonstrukcije starih puteva, piše euronews.rs.
„Priprema se jedna uredba i mislimo da bi to pospešilo reciklažu građevinskog otpada“, najavio je Vesić.
Izvor: euronews.rs
