Photo: Pexels - Max RahubovskiyIako su tokom prošle godine građani i firme izdvojili rekordnih 7,5 mlrd EUR za kupovinu nekretnina u Srbiji, čak trećina te sume potrošena je na neuknjižene stanove, kuće i druge objekte. Promet nekretnina koje nisu evidentirane u katastru velika je crna tačka imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, ali ne i jedina, jer pravnu nesigurnost stvaraju i druge procedure u ovoj oblasti, prenosi portal ekapija.com.
Nerešena pitanja vlasništva, nelegalna gradnja i dugotrajni i skupi administrativni postupci, koče veliki broj ulaganja u našoj zemlji. Zato će NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), u naredna tri meseca pripremiti sveobuhvatnu studiju sa predlogom rešenja za unapređenje procedure upisa u katastar, legalizacije, evidentiranja javne svojine, restitucije, eksproprijacije, komasacije, konverzije i drugih postupaka.
„U katastru nepokretnosti upisano je 4,9 miliona objekata, ali gotovo identičan broj nije evidentiran. Među njima je više od 2,7 miliona nekretnina koje ispunjavaju uslove da budu upisane, ali njihovi vlasnici to nisu uradili ili ne žele, dok je dva miliona nelegalnih objekata van evidencije katastra koji prvo moraju da budu ozakonjeni. Rešenje za obe grupe je jednostavnija i digitalizovana procedura, sa manje dokumentacije i nižim troškovima. Veliko opterećenje za dalje investiranje u nekretnine su i nerešeni zahtevi u katastru koji su podneti na osnovu nepotpune dokumentacije, isprava koje nisu sprovodive za upis ili zaostalih zahteva za upis prava na nepokretnostima podnetih pre 2018. godine. Imajući u vidu evidentni nedostatak kadrovskih kapaciteta u Republičkom geodetskom zavodu potrebno je omogućiti predstavnicima zainteresovanih pravosudnih profesija pre svega javnim beležnicima, ali i javnim izvršiteljima i advokatima da daju svoj doprinos i pomognu službama katastra u rešavanju zaostalih predmeta“, kaže Jasmina Radovanović, šef Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u.
Prema njenim rečima, studija ima ambiciozan cilj, da ponudi rešenja za konačnu i uspešnu tranziciju imovinskih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, iz društvene u privatnu svojinu. To podrazumeva izmene postojećih i donošenje novih zakona, kao i eliminisanje instituta koji komplikuju režim prometa jer pripadaju starim vremenima, među kojima su pravo korišćenja nepokretnosti, državina i sl.
U izradi studije učestvuje tim profesora, pravnika i advokata, eksperata za ovu oblast, a osmišljavanju kvalitetnih predloga doprineće i predstavnici privrede i resornih institucija – ministarstava građevinarstva, finansija i pravde, Republičkog geodetskog zavoda, Javnobeležničke komore, Direkcije za imovinu, Uprave za poljoprivredno zemljište i dr. Nedavno je održan i prvi sastanak ove grupe, navodi se u biltenu NALED-a.
Veliki segment sveobuhvatne studije biće posvećen i redefinisanju poreske politike na nekretninama. Na skupu je ocenjeno da Srbija nedovoljno efikasno naplaćuje poreze u ovoj oblasti i da je zato kod nas veoma povoljno uložiti novac u nepokretnosti zbog čega smo poznati kao „narod koji štedi u ciglama", a neretko ta imovina postaje „mrtvi kapital" jer se ne koristi za stvaranje nove vrednosti. Poreska politika je osmišljena neproporcionalno u odnosu na bogatstvo oporezovanog lica, pa se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima, a ne i na ekonomsku snagu obveznika usled činjenice da ovaj porez ne dozvoljava da se od osnovice oduzmu troškovi zaduživanja povezani sa sticanjem nepokretnosti .
Posebno neefikasna je naplata poreza od davanja nepokretnosti u zakup. Procena je da je između 150.000 i 200.000 stanova i drugih objekata u zakupu, ali su naplaćeni poreski prihodi mali pre svega jer se zakupnine plaćaju u gotovini što je za poreske organe veoma teško da otkriju, stoji u biltenu.
Izvor: ekapija.com
