Photo: PixabayProsečna cena kvadrata u Beogradu pre tri godine je bila oko 1.600 evra, a sada je dostigla 2.285 evra. Samo za godinu dana u proseku je kvadrat u prestonici skuplji za oko 200 evra. Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da u gradskim opštinama više gotovo da ne može da se pronađe kvadrat u novogradnji za manje od 2.000 evra, dok se najskuplji kvadrati prodaju u Beogradu na vodi i za više od 10.000 evra.
Na nivou grada, cene su veće za oko 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je skok u pojedinim opštinama mnogo veći. Najznačajnije poskupljenje zabeleženo je na Novom Beogradu, gde su stanovi za godinu dana poskupeli čak 29 odsto, pa je za kvadrat potrebno u proseku izdvojiti oko 600 evra više! Prošle godine je prosek bio 2.040, a sada je 2.635 evra. U ovoj opštini je bila i najveća potražnja za stanovima u novogradnji i sklopljeno je 325 kupoprodajnih ugovora, a agenti za nekretnine kažu da je i očekivani skok cena s obzirom na potražnju, jer je tokom treće kvartala 2019. godine prodato upola manje stanova, odnosno svega 145.
„Prodaju se gotovi stanovi, u izgradnji, ali i oni u temeljima, čija je izgradnja tek počela. O padu cena nema ni govora i zbog toga što je na osnovu podataka o izdatim građevinskim dozvolama jasno da će se graditi manje zgrada, što znači i da će biti manje stanova u ponudi, a ostaje ista potražnja. To je neelastična tražnja i cene će ići na gore i to je začarani krug koji se neće tako lako zaustaviti“, smatra procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina.
Đoković kaže da i cene nekretnina prate kretanje inflacije i da je to svetska tendencija, ali kaže da ne očekuje da će u naredne dve godine trend rasta biti zaustavljen.
„U Americi dolazi do smirenja tržišta, što za nas nije loše, ali mi za njima kasnimo dve do tri godine, tako da se može očekivati da će posle tog perioda možda i kod nas doći do hlađenja. Do tada se može očekivati da kvadrat dodatno poskupi“, smatra Milić Đoković.
On napominje da se trenutno samo u Resniku, u opštini Rakovica još može naći kvadrat ispod 2.000 evra, kao i u još nekoliko naselja na obodima grada, poput Zemun polja i Sremčice.
„Surčin je došao na 1.500 evra, Ledine su skoro 2.000, kao i Mirijevo, dok je Višnjička banja i iznad te cifre. Mi smo plitko tržište, investitori nemaju gde da ulože novac i sve dok je tako, imaćemo rast cena kvadrata. Ove godine se očekuje da obrt na tržištu nekretnina bude veći od 7 milijardi evra u 2022. godini, što je istorijski maksimum u Srbiji, jer je prošle godine bio oko 6,2 milijarde“, ukazuje Đoković.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu bio je 34.503, što je za 0,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. S druge strane, količina novca je povećana, sa 1,5 milijardi na 1,7 milijardi evra. Posmatrano po kvartalima, u odnosu na 2018. i 2019. godinu i period pre epidemije virusa korona, količina novca na tržištu nekretnina je gotovo udvostručena.
Miloš Mitić iz agencije City Expert kaže za Euronews Srbija da generalno cene novogradnje rastu u svim naseljima, a naročito od marta, kada su svi inputi za gradnju poskupeli.
„Sada skoro sve beogradske opštine imaju cenu kvadrata od 2.000 evra i više. Možemo da izuzmemo deo Krnjače i Borče, koja je i dalje ispod 2.000, a tamo se još može naći kvadrat za 1.400 do 1.500 evra. U Rakovici i jednom delu Miljakovca, kao i u Jajincima može da se nađe ispod te cene“, navodi Mitić.
Na listi povoljnijih lokacija koja je sve kraća nalaze se i delovi Zemuna, ali Mitić kaže da su se i oni približili ceni od 2.000 evra, odnosno da koštaju do 100 evra manje po kvadratu.
„U većini opština i naselja one su daleko iznad 2.000 evra, naročito u samom centru grada. Na Vračaru, u užem delu Zvezdare, na Novom Beogradu, Senjaku i Starom gradu ne može da se kupi za manje od 2.500 evra u novogradnji. Ekstremi su kondominijumi koji dodatno vuku prosek i Beograd na vodi. Ti veliki projekti dižu prosek dodatno, a kvadrat tamo košta iznad 3.000 evra“, navodi Mitić.
On kaže da su najtraženiji mali stanovi, jer ih mnogi ljudi kupuju kao investiciju ili jednostavno žele da sačuvaju vrednost svog novca i zbog toga ulažu u nekretnine.
„U svakoj varijanti je likvidniji manji stan. Vrlo često ljudi rezervišu svoju nekretninu još dok je zgrada u projektu ili je tek postavljen temelj. Najpovoljnije cene su odmah nakon dobijanja građevinske dozvole“, kaže sagovornik Euronews Srbija.
Prema podacima RGZ ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu iznosi 1,7 milijardi evra, što je povećanje od 10,6 posto u odnosu na isti period 2021. godine. Na promet stanova potrošeno je 935,2 miliona evra, od čega na teritoriji grada Beograda - 579,6 miliona.
U ukupnom tržištu nekretnina stanovi su učestvovali sa 57 posto. Za trgovinu kućama, vikendicama i stambenim zgradama ukupno je potrošeno 171,1 miliona evra, za građevinsko zemljište 122 miliona, za poslovne prostore 66,8 miliona, a za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra.
Izvor: euronews.rs
