KREDIT ZA STAN U DINARIMA, EVRIMA, SA FIKSNOM ILI VARIJABILNOM KAMATOM?

29. Jul 2022
Photo: Pixabay

Ekonomista Ljubica Pantelić kaže za RTS da sada nije dobar trenutak niti su dobra očekivanja po pitanju kretanja kamatnih stopa. Sa druge strane ne zna se koliko takva situacija može da potraje. Za one koji su u ovoj situaciji, koja je krajnje neizvesna, spremni da uđu u stambeni kredit najbolji savet je da to bude pod fiksnom kamatnom stopom i u dinarima.

Pantelićeva ističe da se u ovom trenutku ne može da predvideti šta će dalje biti po pitanju kamatnih stopa.

„Momenat povećanja referentne kamatne stope zapravo indirektno utiče na tržište kredita. U suštini odluka Evropske centralne banke je očekivana od početka ove godine. Neki ekonomisti bi rekli da je čak i zakasnila, dajući prostora tržištu da samo „ispegla“ neke situacije koje su se desile. Međutim, ipak se stvari odvijaju tako da je neophodno zauzdavati inflaciju i preduzimati mere monetarne politike“, objašnjava Ljubica Pantelić.

Prema njenim rečima izvesno je da će u nekom kraćem narednom periodu referentna kamatna stopa i dalje rasti, odnosno povećavati. Na taj način kamatne stope će se preneti i na tržište kredita i to nije dobra vest imajuću u vidu da je skoro 10 godina bila negativna kamatna stopa.

„Zapravo, taj jedan deo koji učestvuje u komponenti cene kredita, varijabilni je bio negativan, tako da je umanjivao maržu odnosno fiksni deo koji se naplaćivao“, naglašava Pantelićeva.

Dodaje da sada nije dobar trenutak niti su dobra očekivanja po pitanju kretanja kamatnih stopa ali sa druge strane ne znamo koliko to može da potraje, prenosi rts.rs.

„Ono što jeste sasvim sigurno kod stambenih kredita su specifični proizvodi koji se uzimaju jednom u životu sa rokom otplate 30 godina. U tom roku je izvesno da će se kamatna stopa kretati nekom varijabilnom putanjom, odnosno da neće ostati fiksna, osim ako je kao takvu niste ugovorili. Za one koji su sada u ovoj situaciji, koja je krajnje neizvesna, spremni da uđu u stambeni kredit najbolji savet je da to bude pod fiksnom kamatnom stopom i u dinarima“, savetuje Pantelićeva.

Naglašava da će one koji su već u kreditu promena mesečne obaveze sigurno pogoditi.

„Koliko će da raste rata zavisi od iznosa kredita, od toga kolika je glavnica kredita i period otplate. Pošto je u proseku najveći broj kredita negde oko 50.000 evra, ako uzmemo da se prosečna kamatna stopa po kojoj su ti krediti uzeti koriguje za jedan procentni poen, to bi moglo da bude 35 do 40 evra, prevedeno u dinarsku protivvrednost oko 4.000 dinara mesečno", poručuje ekonomista Ljubica Pantelić.

Na pitanje zašto se, na primer, s obzirom da je elektronsko bankarstvo jednostavnje, brže i bezbednije, umesto da banke stimulišu klijente, naplaćujući tu uslugu zapravo nas teraju na stare načine plaćanja, Pantelićeva kaže da se svaka promena cene odnosno tarifnika usluga koje banka pruža klijentima mora na vreme da obelodani klijentima.

Dodaje da je banka dužna najmanje dva meseca unapred da obavesti klijente o promenama tarifnog stava bilo koje usluge ili uvođenja nove usluge.

„Većina banaka se ne bavi kao osnovnom delatnošći IT tehnologijama i pružanjem digitalnih usluga. Oni angažuju neku kompaniju koja u njihovo ime održava bankomate. Banke su primorane da uvedu nove tarifne stavove kao usluge, odnosno naplaćuju nešto što ranije nisu radile ili da koriguju cene što je krajnje nepopularna mera. Tako je svuda u svetu, svaka usluga banke se plaća i skupa je“, kaže ekonomista Ljubica Pantelić.

 

Izvor: rts.rs

2022. © Sva prava zadržana. RealEstate-Magazine.rs. Developed by Creative Web
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.