Photo: PixabayEvropljani su duboko zabrinuti zbog računa za grejanje tokom ove zime, zbog dramatičnog povećanja cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Evropska komisija pozvala je sve zemlje da ove zime daju prioritet izolaciji svojih zgrada.
Ali, ne osećaju svi građani širom Evrope podjednako hladnoću – ili račune za struju. Nedavna istraživanja pokazuju da se gubici kućne temperature znatno razlikuju širom kontinenta.
Razlike se odgledaju kroz kvalitet izolacije zgrada, jer su spoljne temperature standardizovane na 0°C za sve analizirane zemlje.
Gubici temperature u domovima, prema podacima koje prenosi Euronews, najveći su u Velikoj Britaniji, koja ima najstariji stambeni fond: čak 37 odsto domova na Ostrvu izgrađeno je pre 1946.
Kompanija za inteligentno upravljanje kućnom klimom “tado°” ispitala je 80.000 domova u 11 evropskih zemalja između decembra 2019. i januara 2020. kako bi došla do ovog zaključka.
Otkriveno je da dom u Velikoj Britaniji sa unutrašnjom temperaturom od 20°C i spoljnom temperaturom od 0°C gubi u proseku 3°C nakon pet sati.
KOJA ZEMLJA IMA NAJBOLJU IZOLACIJU?
Norveška sa 0,9°C i Nemačka sa 1°C su zemlje s najmanjim gubicima zagrejane kućne temperature.
To znači da kuće u Velikoj Britaniji gube toplinu tri puta brže od kuća u Norveškoj i Nemačkoj.
Iza Britanije slede Belgija (2,9 °C), Francuska (2,5 °C), Holandija (2,4 °C) i Španija (2,2 °C). Gubitak topline veći je u ovih pet zemalja od prosečnog gubitka (1,8 °C) svih evaluiranih zemalja.
Švedska, Danska i Austrija imaju prosečan gubitak kućne temperature od 1,2 °C. U Italiji je ta vrednost 1,5 °C.
TROŠKOVI ENERGIJE SU VIŠE NEGO DUPLO SKUPLJI ZA STARE KUĆE
Starost kuće ima veliki uticaj na gubitak toplote – kao i niz drugih mera energetske efikasnosti.
U Velikoj Britaniji, istraživanje Zavoda za nacionalnu statistiku – zasnovano na sertifikatima o energetskim performansama – pokazuje da su troškovi energije za starije domove više nego duplo skuplji u odnosu na novije.
Stavljeno u perspektivu: u Engleskoj 2019. prosečni procenjeni trošak energije godišnje za stariju kuću bio je 885 funti (1.028 evra), u poređenju sa samo 399 funti (463 evra) za noviju kuću.
Grupa za klimatsku kampanju Insulate Britain nije jedina koja poziva Britaniju na bolju izolaciju domova. Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) zalagao se za masovnu izolaciju međuratnih predgrađa Engleske.
„Veoma veliki deo njih nije imao poboljšanja na zidovima od izgradnje, što znači da nemaju nikakvu izolaciju“, navodi se u izveštaju RIBA-e. Izračunato je da bi odgovarajuća izolacija, dvostruko ili trostruko staklo i zamena plinskih kotlova u 3,3 miliona međuratnih kuća mogli smanjiti emisiju ugljenika u zemlji za značajnih četiri odsto.
VEĆINA KUĆA IZGRAĐENA JE PRE PRVIH TOPLINSKIH PROPISA
Prema EU Building Stock Observatory, većina stambenih zgrada u EU izgrađena je pre uvođenja prvih toplinskih standarda 1970-ih. Ove mere energetske efikasnosti uvedene su nakon naftne krize uzrokovane ratom i političkim previranjima na Bliskom istoku.
Uopšteno govoreći, što je veći udeo novih stambenih zgrada, to će biti veći ukupni energetski učinak zgrade.
U EU je 23 odsto kuća izgrađeno pre 1945. godine, a 26 odsto je izgrađeno između 1945. i 1969, prema podacima iz 2014. godine. To znači da je skoro polovina svih kuća izgrađeno pre 1970. godine. Samo 23 odsto je izgrađeno nakon 1990. godine.
KOJE EVROPSKE ZEMLJE IMAJU NAJSTARIJE DOMOVE?
Gledajući udeo kuća izgrađenih pre 1945. godine, Velika Britanija je na vrhu liste sa 36,5 odsto, a slede Belgija (33,9 odsto) i Danska (31,9 odsto).
Kipar ima najniži udeo kuća izgrađenih pre 1945. godine – svega 3 odsto. U Grčkoj je to 7,3 odsto, a sledi je Rumunija (11,1 odsto). U 13 zemalja EU udeo kuća izgrađenih pre 1945. godine je iznad 20 odsto.
Velika Britanija je takođe na vrhu liste kuća izgrađenih pre 1970. godine, sa 62 odsto. Švedska (60,5 odsto), Nemačka (59,4 odsto) i Litvanija (59,1 odsto), blisko slede Veliku Britaniju. Ova brojka je takođe visoka u Danskoj (58,9 odsto) i Belgiji (58,5 odsto).
Postoji samo šest zemalja u kojima je manje od jedne trećine domova izgrađeno pre 1970. To su Kipar, Grčka, Španija, Irska, Malta i Finska.
KOJE EVROPSKE ZEMLJE IMAJU NAJMLAĐE STANOVE I KUĆE?
Udeo domova izgrađenih između 1990. i 2014. godine najveći je na Kipru. Više od polovine kuća (54,2 odsto) na ovom ostrvu izgrađeno je nakon 1990. godine. Slede Irska (45,2 odsto) i Luksemburg (41,6 odsto).
Litvanija, Slovačka i Letonija imaju najniži udeo kuća izgrađenih nakon 1990. godine sa manje od 13 odsto. U EU, od 2014. godine, 22,6 odsto kuća izgrađeno je nakon 1990. godine.
ŠTA EU PREDLAŽE?
Poboljšanje energetske efikasnosti stambenog fonda postaje sve kritičnije u mnogim zemljama u svetlu rastućih cena energije.
Evropska komisija predstavila je REPowerEU plan za uštedu energije, proizvodnju čiste energije i diversifikaciju snabdevanja energijom. Plan takođe naglašava važnost izolacije zgrade.
„Najneposrednije uštede mogu se postići kroz bolju izolacionu opremu za visoke temperature“, kaže se. Zašto? Zato što ove mere imaju izuzetno kratko vreme povrata.
Komisija stoga poziva države članice da u potpunosti iskoriste mere podrške kao što su smanjene stope PDV-a za visokoefikasne sisteme grejanja i izolaciju u zgradama, piše investitor.me.
Izvor: investitor.me
