Građevinarstvo je prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede. Građevinska industrija u Srbiji je u periodu od 2017. do 2021. godine sa 2,5 milijarde evra porasla na oko pet milijardi evra, što je rast od čak 100 odsto, i to je podatak kojim malo koja zemlja može da se pohvali. Procenjeni pad vrednosti izvedenih građevinskih radova na godišnjem nivou od 10 odsto za prošlu godinu neće mnogo umanjiti sveukupne rezultate jer su izdate dozvole za velike infrastrukturne projekte, kaže u intervjuu za naš magazin ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Sa ministrom razgovaramo o strategiji i planovima Ministarstva da se u narednom periodu unapredi građevinska industrija, poveća energetska efikasnost u sektoru nekretnina, podstakne zelena gradnja i nastave obimni projekti daljeg razvoja putne i železničke infrastrukture.
Građevinska industrija jedan je od najaktivnijih sektora privrede, a za ova tri meseca otkako ste ministar, stiče se utisak da niste imali ni dana predaha. Svakodnevno ste bili na terenu i već ste najavili brojne nove mere i zakone. Šta će biti prva promena na kojoj će insistirati Ministarstvo u sektoru građevinarstva?
Još prilikom preuzimanja dužnosti ministra, pre nekoliko meseci, rekao sam da ću zajednički da radim sa građevinskom industrijom, jer je učešće tog sektora u domaćem bruto društvenom proizvodu značajno, a svaki uloženi dinar u građevinsku industriju, trostruko se multiplikuje u bruto domaćem proizvodu. Neophodno je da se u vremenu krize, kada skoro sve zemlje staju sa investicijama, održi i unapredi građevinska industrija. Zato sam na samom početku mandata održao sastanak sa predstavnicima građevinskih kompanija i rekao im da ću se boriti za građevinsku industriju i da sam uvek spreman da čujem njihove probleme i da u Ministarstvu vide partnera za saradnju, na obostranu korist – da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro rade, uz veće plate zaposlenih, i da se resor građevinarstva konstantno razvija. Među promenama na kojima ću insistirati su izmene i dopune Zakona o izgradnji, ukidanje naknade za konverziju, skraćenje procedura za dobijanje građevinskih dozvola koje treba da budu transparentnije, kao i unapređenje građevinske industrije.
Predsednik Aleksandar Vučić i Goran Vesić u Stepanovićevu prilikom obilaska radova na pruzi Novi Sad-Subotica
Poslednjih godina građevinska industrija u Srbiji je u izrazitoj ekspanziji i bila je jedan od glavnih motora rasta BDP-a. Kakvi su rezultati u 2022. godini, pogotovo u svetlu globalne krize koja je na razne načine pogodila ovaj sektor?
Građevinarstvo je prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede. Građevinska industrija u Srbiji je u periodu od 2017. do 2021. godine sa 2,5 milijarde evra porasla na oko pet milijardi evra, što je rast od čak 100 odsto. Malo koja zemlja može time da se pohvali i to pokazuje koliko je važan sektor građevinske industrije za ukupan ekonomski napredak Srbije. Gotovo na svakom koraku u Srbiji građani su mogli da se uvere koliko se gradi.
Još nemamo precizne podatke za prošlu godinu, ali procenjujemo da će pad građevinske industrije biti 10 procenata, kao posledica uticaja krize na privatni sektor. Uprkos padu vrednosti izvedenih građevinskih radova na godišnjem nivou od 10 odsto, njihova vrednost u 2022. godini biće veća od onih zabeleženih 2017, 2018, 2019. i 2020. godine jer su u 2021. izdate dozvole za velike infrastrukturne objekte.
Razlozi za pad u sektoru građevinarstva, koji se dešava skoro u svim zemljama Evrope, su višestruki. Prvo, zbog rata se manje ulaže i investitori su konzervativniji. Potom, zbog porasta cena građevinskog materijala, ali i energenata, porasla je cena kvadrata, a istovremeno su stambeni krediti poskupeli, tako da ih je teže dobiti. Jedan od problema u Srbiji je bio nedostatak radne snage, iako je 2022. godine u Srbiji radilo više od 35.000 stranih radnika. Nažalost, pojedine lokalne samouprave su potpuno podbacile kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, grad Beograd je, na primer, u trećem kvartalu pao oko 25 odsto. Ali sve to ne znači da ne možemo da promenimo stvari kada je u pitanju sektor građevinarstva, tako da ćemo preduzeti čitav niz mera kako bi se situacija promenila: od liberalizacije radnog zakonodavstva do izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji kako bi procedure bile brže i transparentnije. U prva tri kvartala prošle godine građevinarstvo u domaćem BDP-u učestvovalo je sa 5,21 odsto, i u tom periodu je ostvarilo 1,4 milijarde evra, što je daleko najveća vrednost u zemljama Zapadnog Balkana, budući da je prva sledeća zemlja Albanija, sa 830 miliona evra. U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija spada u zemlje u kojim građevinarstvo ima značaju ulogu u kreiranju BDP-a. Prosečna neto zarada po zaposlenom u građevinarstvu, u 2022, u Srbiji je porasla 12,1 odsto u odnosu na 2021, a prosečna zarada u novembru prošle godine iznosila je 64.521 dinar. Prosečna neto zarada u građevinskom sektoru jedna je od najvećih u poređenju sa zemljama u regionu.
Važno je i što imamo isti nivo investicija državnih projekata, dok se privatno građevinarstvo teže odlučivalo na investicije, jer niko nije znao, kao što je i sada neizvesno, šta će se dalje dešavati sa evrom i kakva će biti situacija sa energentima.
Jedan od prvih sastanaka kao ministar održali ste sa predstavnicima građevinskih kompanija u PKS i obećali ste da će to biti redovna praksa. Šta kažu privrednici, koji problemi trenutno najviše pogađaju građevinsku industriju i najviše ugrožavaju njihovo poslovanje?
Bilo mi je važno da razgovaram direktno sa predstavnicima građevinske industrije i da od njih „iz prve ruke“ čujem šta ih muči. Država će pomoći koliko može, jer je važno da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro posluju. Smo na taj način može da se obezbedi i održi sveukupan ekonomski napredak i rast, koji Srbija beleži poslednjih nekoliko godina. Ipak, budući da je privreda najosetljivija na sve izazove na globalnom nivou, svi poremećaji u svetu neminovno se odražavaju i na domaću privredu. Posledice rata u Ukrajini oseća i naša građevinska industrija jer je došlo do poremećaja u industriji građevinskog materijala, cenama, transportu... To su problemi koji ih najviše i muče u ovom trenutku, nabavka materijala i njegova vrednost. Poručio sam im tada da ćemo u narednom periodu razgovarati i na temu konverzije, ukidanju naknade i problemima sa kojima se suočavaju u toj oblasti.
Goran Vesić na aerodromu Nikola Tesla
Najavili ste izmene i dopunu Zakona o planiranju i izgradnji kao jedan od prioriteta. Najavili ste i brže dobijanje građevinskih dozvola, ali veće obaveze investitora. Šta bi ove izmene sve obuhvatale i kada bi mogle da stupe na snagu?
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji svakako će biti među prioritetima, jer bi trebalo da unesu veću transparentnost u tu oblast, da ubrzaju procedure u građevinarstvu i podstaknu zelenu gradnju, ali i poboljšaju rad Katastra.
U predlogu izmena zakona, među najvažnijim odredbama, naći će se obaveza svih investitora da pre prijave radova podnesu elaborat o stanju puteva oko gradilišta i finansijsku garanciju, kako bi lokalna samouprava mogla da naplati eventualnu štetu, ukoliko investitor ostavi ulice u lošem stanju i kako se njihovo popravljanje ne bi finansiralo iz budžeta, odnosno novcem svih građana, koji nisu krivi na nemar i bahatost investitora. Investitori će imati i obavezu da, prilikom dobijanja upotrebne dozvole, prilože dokaz o kretanju građevinskog otpada, da je on predat operateru, kako se ne bi formirale divlje deponije širom zemlje. Moraće i da imaju polisu osiguranja od štete trećim licima, čija će vrednost zavisiti od lokacije, kako bi građani mogli da naplate eventualnu štetu do koje je došlo zbog nesavesne gradnje. Ideja je i da se uvede zakonska obaveza da svako treće parking mesto u novim zgradama ima elektro punjač.
Važeći zakon o planiranju i izgradnji je dobar, ali je vreme da se prilagodi novim okolnostima, kako bi bio još efikasniji. Tako lokacijski uslovi više neće biti izdavani u papiru, već preko sistema e-prostor, a obaveza svih nosilaca javnih funkcija biće da permanentno u e-prostoru ažuriraju uslove, sa vrlo jasnim rokovima. Predložićemo i da ubuduće svi novoizgrađeni državni objekti imaju zelenu sertifikaciju, a razmišljamo i o tome da objekti preko 10.000 kvadratnih metara moraju da imaju zelenu sertifikaciju, kao i da uvedemo podsticaje za one čiji su objekti sertifikovani. Primera radi, prva zgrada u Srbiji sa zelenim sertifikatom izgrađena je pre jedne decenije, 2013. godine, a u septembru 2022. ih je bilo 110. To govori da postoji tržište za takve objekte. Takođe, među važnim propisima je i donošenje Zakona o održavanju infrastrukture, koji će omogućiti popisivanje državne infrastrukture i njeno odgovarajuće održavanje. Kada bi se znalo u kakvom je stanju ono što je u nadležnosti države, manje bi se novca trošilo na rekonstrukcije i mogle bi da se spreče neke nesreće.
Na proleće nas očekuje ceo jedan set zakona koje će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostaviti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Energetska efikasnost je ove godine prioritet broj jedan u sektoru nekretnina, a po svemu sudeći, biće sve više i u budućnosti. Jedan od načina da unapredimo energetsku efikasnost jeste da pospešimo zelenu gradnju. Nedavno ste najavili mogućnost uvođenja podsticaja za investitore koji grade zelene objekte. O kakvim podsticajima je reč?
Republika Srbija, kao jedan od svojih strateških ciljeva u oblasti energetike, ima sveobuhvatan i koordiniran pristup racionalizaciji potrošnje energije i ukupnom povećanju energetske efikasnosti. Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost, u februaru prošle godine usvojila Dugoročnu strategiju za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine. To je strateški dokument kojim se, između ostalog, predviđa izgradnja novih zgrada prema nivou Nearly Zero Energy Building i više. Takođe, jedna od mera je regulatorna i podsticajna nefinansijska mera, a odnosi se na uvođenje dobrovoljnih sistema sertifikacije, na primer zelene gradnje. Ta mera, zapravo, podrazumeva podsticaje za dobrovoljnu sertifikaciju ekoloških, zelenih i održivih zgrada, čime se razvija svest o tom tipu izgradnje, kompetitivnost na tržištu, ali i podstiče dalji razvoj i primena novih tehnologija (na primer specijalni sertifikati, javna priznanja).
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodimo obavezu da svi javni objekti, kao i objekti bruto površine preko deset hiljada kvadrata moraju da imaju sertifikat zelene gradnje, kao i obavezu lokalnih samouprava da daju investitorima ovakvih objekata popust od 10 odsto na plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište.
Takođe, pored utvrđivanja jasnih kriterijuma kojima bi se objekti sertifikovali kao zeleni, neophodno je da se predvide i obezbede i finansijske olakšice koje podstiču takav koncept gradnje, uzimajući u obzir da viši standard gradnje podrazumeva i veće investicione troškove, ali da se naročito uvođenjem standarda zelene gradnje veoma vodi računa o resursima, biodiverzitetu, održivosti i smanjenju negativnih uticaja na klimatske promene.
Razrada i sprovođenje ovih mera koje su definisane strategijom biće moguće nakon izrade Akcionog plana za njeno sprovođenje, a ja očekujem da u narednih nekoliko meseci dobijemo u taj dokument. Naš Odsek za energetsku efikasnost aktivno radi na pripremi izrade akcionog plana. U januaru je završen javni poziv za angažovanje eksperata koji će pružiti stručnu podršku Ministarstvu u izradi tog dokumenta, a početak je planiran nakon zvaničnog potpisivanja ugovora o angažovanju eksperata.
Goran Vesić na deonici autoputa Novi Beograd-Surčin
Sanacija postojećeg stambenog fonda najveći je izazov, budući da stare zgrade gutaju najviše energije, a pritom je organizaciono najteže izvodljivo postići da se stanari dogovore o zajedničkoj investiciji u objekat. Postoji li način da se u perspektivi više strateški pristupi ovom problemu?
Podaci pokazuju da zgrade troše 36 procenata energije i emituju čak 39 odsto ugljendioksida. Upravo zbog toga sanacija postojećeg stambenog fonda i jeste pravi izazov. Jedna od ideja jeste da se formiranjem posebnog fonda pomogne vlasnicima stanova u zgradama izgrađenim od druge polovine prošlog veka da ih renoviraju, kako bi mogle da dobiju zeleni sertifikat. Za to nisu neophodna velika ulaganja, a itekako je važno zbog štednje energije i smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Obnova zgrada, pritom, donosi i druge benefite, kao što su socijalni i zdravstveni aspekti, smanjenje širenja građevinskog i očuvanje poljoprivrednog zemljišta. Uz to, pokreće se i ekonomija, kroz otvaranje novih radnih mesta u građevinskoj industriji.
Strategija je kao jednu od mera definisala izradu Programa energetske obnove zgrada, odnosno, u ovom slučaju, Programa obnove višeporodičnih zgrada. To je jedan od koraka u ostvarenju cilja – obnove postojećih jednoporodičnih zgrada do Energetski efikasnog nivoa (Nivoa EE), višeporodičnih zgrada do Unapređenog energetski efikasnog nivoa (EEPlus) i komercijalnih zgrada do Troškovno-optimalnog nivoa (Nivoa TO). Upravo bi razrada ove mere trebalo da obuhvati pitanja u vezi sa zajedničkim ulaganjima u energetsku sanaciju zgrada, odnosno razvijanje održivog modela učestvovanja stambenih zajednica u energetskoj obnovi.
Moramo i da podignemo svest građana o uštedama energije u stambenim zgrada, ali i da svi objekti, komercijalni i javni, budu energetski efikasni.
Evropske zemlje nude nam razne primere kako građevinski i sektor nekretnina mogu da budu zeleniji, održiviji i energetski efikasniji – uglavnom su to zakoni koji obavezuju investitore da nove poslovne zgrade budu sa zelenim krovovima ili solarnim panelima, da novi javni objekti imaju zelene sertifikate, zakoni o upotrebi recikliranih građevinskih materijala... Šta bismo mi mogli da primenimo od primera evropske dobre prakse?
Strategijom renoviranja zgrada se u okviru jednog posebnog cilja, a to je klimatski neutralan princip izgradnje zgrada, definiše i “podcilj” – formiranje zakonodavnog okvira koji omogućava dinamičnu izmenu propisa, zakona, pravilnika, tehničkih standarda, kao i planskih dokumenata, kako bi se podstaklo delovanje u oblasti niskougljeničnih zgrada, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije, za čije ostvarenje je utvrđen niz mera koje će, biti razrađene izradom Akcionog plana za sprovođenje Strategije. S obzirom da je ovo multisektorsko i multiresorno pitanje, potrebno je formirati radnu grupu koja će se aktivnije posvetiti rešavanju ove veoma važne teme.
Veliki priliv građana Rusije i Ukrajine uticao je na dramatičan skok cena zakupa nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, što je izazvalo veliki poremećaj na tržištu nekretnina. Cene rente su toliko skočile da domaći zakupci sa svojim primanjima ne mogu da ih podnesu i sve se više pominje predlog da bi država nekim merama trebalo da interveniše.
Za našu zemlju je čast da se građani Ukrajine i Rusije osećaju kod nas kao kod kuće i da mogu da osete da su na svakom koraku dobrodošli. Saosećamo sa patnjama građanki i građana Ukrajine koji su svoje kuće morali da napuste pod bombama i u strahu za život. Pružamo im svako gostoprimstvo. Vlada je svesna problema sa povećanjem cena rente i bilo je nekoliko sastanaka na kome se o tome razgovaralo.
Iz državnog budžeta za 2023. godinu, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture opredeljeno je 288 milijardi dinara, odnosno 2,5 milijardi evra, što je 40 milijardi dinara više nego u 2022. Koji će deo ovog novca biti usmeren na dalju izgradnju drumske infrastrukture i šta će u tom sektoru biti prioritet u 2023?
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uprkos krizi opredelila čak 40 milijardi dinara više u budžetu MGSI, što govori da smo itekako ozbiljni u nameri da završimo sve projekte u skladu sa planovima.
Ove godine, u martu, biće završena deonica Moravskog koridora od Pojata do Makrešana, duga 18 kilometara, a do kraja septembra i 28 kilometara duga deonica do Koševa, iznad Kruševca. Radovi se odvijaju i na ostalim deonicama, do Adrana i između Čačka i Kraljeva. Ugovara se deo od obilaznice u Kragujevcu, puta prema Mrčajevcima i spajanje sa Moravskim koridorom. U martu će u saobraćaj biti puštena i deonica Surčin-Novi Beograd, duga osam kilometara, koja predstavlja najbližu vezu tog dela grada sa autoputem Miloš Veliki. U junu će u saobraćaj biti puštena i obilaznica oko Beograda, do Bubanj potoka, koju ćemo nastaviti dalje da gradimo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava, kod Ade Huje, do Pančeva. Završava se i brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem Miloš Veliki. Do kraja godine biće završena i deonica od Pakovraće do Požege, i tada će se od Beograda do Požege stizati za samo sat i 20 minuta. Deonica Ruma-Šabac, kao deo brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, radi se i biće završena do avgusta ili početka septembra. Uz to, očekujemo da se ove godine završe radovi na deonici Kuzmin-Sremska Rača, sa mostom preko Save, prema Republici Srpskoj. Brze saobraćajnice radimo i na istoku, od autoputa od Požarevca, i dalje do Velikog Gradišta, Golupca. Deonica Požarevac-Golubac, dužine 70 kilometara, radi se bez zastoja, i nastaviće se dalje projektovanje Dunavske magistrale, jer je raspisan tender za projektovanje tog dela.
Izvode se radovi na autoputu Niš-Merdare, na deonici od Niša od Pločnika, dugoj 33 kilometra. Očekujemo i da ove godine potpišemo ugovor za izgradnju brze saobraćajnice između Sombora, odnosno Bačkog brega i Kikinde, kao i između Beograda i Zrenjanina. Gradićemo i novi brzi put Novi Pazar-Kraljevo, od 103 kilometra. Uveliko traju radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora.
Želimo da premrežimo Srbiju, da zemlju povežemo putevima, ne samo od severa prema istoku, već i od severa ka jugu, tako da veliki broj gradova i opština bude povezan brzim saobraćajnicama ili autoputevima. Svaki autoput, brza saobraćajnica, znači nove investicije, fabrike, samim tim i više radnih mesta i bolji život za građane. Kao što je rekao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, sa svim započetim projektima u poslednjih 10 godina, do kraja 2023. biće izgrađeno onoliko puteva koliko je ukupno izgrađeno za vreme Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića i DOS-a, zajedno.
Nedavno ste najavili da nam sledi decenija velikih investicija u pruge. Šta je u planu Ministarstva u sledećoj godini kad je reč o nabavci novih vozova, nastavku elektrifikacije pruga, ali i daljoj izgradnji brze pruge do Subotice, kao i deonice do Niša?
Železnice i železnička infrastruktura su decenijama u lošem stanju. Nije se ulagalo ni u železničku infrastrukturu, niti u nove vozove. Čak i kada smo imali obezbeđen novac za rekonstrukciju pruga, to je, iz meni nejasnog razloga, čekalo nekoliko godina. Govorim o obnovi pruge Niš-Dimitrovgrad, na kojoj smo, nažalost, nedavno imali akcident sa iskliznućem voza. Izvođač radova je izabran prošle godine i ta pruga počeće da se rekonstruiše već u aprilu. Moramo da ulažemo u železnicu, da gradimo i obnavljamo pruge, jer će železnički prevoz biti sve značajniji – budući da je ekološki prihvatljiviji. Srbija u tom segmentu može da ima značajno mesto, jer će, zahvaljujući brzim prugama i intermodalnim terminalima, od kojih jedan gradimo u Batajnici, a drugi će biti u Makišu, postati značajan logistički centar ovog dela Evrope, što znači i veći promet robe, čiji će se deo obavljati železnicom.
U Srbiji postoji oko 3.400 kilometara pruga, od kojih je elektrificirano nešto manje od 1.300 kilometara, što je oko trećine. Elektrotehnička infrastruktura u Srbiji prosečne je starosti oko 45 godina. Projektima modernizacije pruga u Srbiji obuhvaćena je rekonstrukcija elektrotehničke infrastrukture na elektrificiranim železničkim pravcima, kao i elektrifikacija oko 450 kilometara pruga koje do sada nisu bile elektrificirane. Najznačajniji je upravo projekat modernizacije i elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad, koja je izgrađena 1886/1887. godine i jedina je deonica na čitavom evropskom međunarodnom železničkom Кoridoru 10 koja je jednokolosečna i neelektrificirana. Projekat obnove pruge duge 108 kilometara obuhvata rekonstrukciju, modernizaciju i elektrifikaciju postojeće pruge Niš-Dimitrovgrad, kao i izgradnju nove, jednokolosečne, elektrificirane obilazne pruge oko Niša u dužini od oko 22 kilometra. Tako ćemo stvoriti uslove za veći tranzitni železnički saobraćaj kroz Srbiju i rešiti pitanje niškog železničkog čvora i saobraćaja u ovom gradu. Kreditom Evropske investicione banke obezbeđeno je 134 miliona evra, dok je 61,24 miliona evra iz budžeta Srbije, a 73,04 miliona evra obezbeđeno je u vidu donacije Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). Iako se o to tom projektu govorilo decenijama, država je prvi put 2018. godine obezbedila sredstva da se on realizuje, a po završetku biće otklonjena saobraćajna uska grla između Srbije i Bugarske, povećan kvalitet i skraćeno vreme putovanja, a vozovi više neće prolaziti kroz centar Niša.
Pored toga, u planu je rekonstrukcija i elektrifikacija pruga Stalać-Кraljevo-Rudnica (149 km), zatim Vršac-Sombor (52 km), kao i Pančevo Glavna-Vršac (75 km). Na elektrificiranoj jednokolosečnoj pruzi Batajnica-Ostružnica, dugoj 20 kilometara, planirana je izgradnja i elektrifikacija i drugog koloseka, dok ćemo u okviru obilaznice oko Beograda – sektor C graditi i novu, elektrificiranu deonicu dugu 29 kilometara Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko železničkim mostom preko Vinče. U strateškim planovima je i izgradnja nove, elektrificirane pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla-Nacionalni stadion (centar Obrenovca), u dužini od 19 kilometara, a u toku je priprema ovog projekta.
Uskoro očekujemo i potpisivanje ugovora sa Evropskom unijom o početku radova na izgradnji brze pruge Beograd- Niš, koja bi trebalo da bude završena 2028. godine. Takođe, sledi i obnova barske pruge kroz Srbiju, od Valjeva do Vrbnice.
Sve ove investicije u infrastrukturu, pratiće svakako i nabavka novih vozova.
BRZIM VOZOM OD BEOGRADA DO SUBOTICE ZA SAT I 15 MINUTA
Foto: Aleksandar Milutinović
Pruga Novi Sad-Subotica duga je 108 kilometara i to je treća deonica pruge za velike brzine od 200 km/sat kroz Srbiju, od Beograda do državne granice sa Mađarskom. Cilj je da se rok za završetak radova skrati što je više moguće, do kraja 2024, dok će, prema najavama mađarskih partnera, deonica od granice do Budimpešte biti završena do kraja 2025. Na trasi Novi Sad-Subotica biće izgrađeno ukupno 58 novih objekata: 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, 5 galerija, kao i po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju. Pored toga, biće izgrađena i dva vijadukta: najteži i najsloženiju objekat u Vrbasu dug 1.465 metara, kao i vijadukt u Malom Iđošu dug 500 m. Na trasi će biti izgrađene i četiri mostovske konstrukcije preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Sve će biti urađeno u skladu sa evropskim standardima interoperabilnosti, pruga će biti elektrificirana i opremljena savremenim signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima. Na pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica sa Mađarskom, neće postojati putni prelazi. Vozovi će celu ovu relaciju prelaziti za sat i 15 minuta, a od Novog Sada do Subotice za 42 minuta.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: Predrag Mitić