Photo: Grad BeogradBudući da su radovi na izgradnji novog sajamskog kompleksa u Surčinu, u kom će se održati EXPO 2027, uveliko počeli i da ogroman posao koji predstoji treba da bude završen i pre roka za nešto manje od pet godina, više nije vest da je Srbija zvanično izabrana za domaćina međunarodne izložbe EXPO 2027, ali vredi još jednom pomenuti da smo u junu pobedili u sva četiri kruga glasanja na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu. Srbija je u sva četiri kruga imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat bila nam je Španija. Naša zemlja bila je jedna od pet kandidata za ovu izložbu, pored SAD-a, Tajlanda, Španije i Argentine. Države članice BIE izabrale su Srbiju za zemlju domaćina sa 81 glasom, u poređenju sa 70 glasova Španije. Srbija je bila jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja se kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe.
Centralni trg budućeg sajamskog prostora / Foto: Grad Beograd
Kao domaćin EXPO 2027, Srbija će imati veliku priliku i zamajac za razvoj u brojnim sektorima, a posebno u građevinskoj industriji i turizmu, budući da za potrebe izložbe treba, pored Nacionalnog stadiona, izgraditi ceo kompleks sa pratećom infrastrukturom, i dočekati, kako se očekuje, oko tri miliona gostiju tokom same izložbe.
SAJAMSKI KOMPLEKS U SURČINU MEĐU NAJVEĆIM U EVROPI
„Trenutno možda nismo ni svesni koliko je ovo važno. Radi se o više hiljada novih radnih mesta, o jedinstvenoj prilici da privučemo stotine hiljada ljudi koji nikada nisu bili u našem gradu, da napravimo nove poslove za naše kompanije“, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, koji je u aprilu ove godine rekao da neto vrednost investicije neophodne za realizaciju EXPO 2027 iznosi 300 miliona evra.
Prema njegovim rečima, specijalizovana izložba EXPO 2027 doneće desetostruko veću korist za Srbiju od samih prihoda, jer će pored uposlene građevinske operative i turističkih kapaciteta, doći strani investitori i budući poslovni partneri domaćih kompanija.
„Stvarna vrednost ove manifestacije su kompanije koje će doći i investirati u Srbiju i naše kompanije koje će napraviti nove poslove, ta šansa nema cenu. To je nešto što će ostati zauvek“, rekao je Čadež, navodeći da već sada brojne međunarodne kompanije najavljuju svoj dolazak na EXPO 2027.
Kako je istakao predsednik Privredne komore Srbije, u organizaciju i infrastrukturno opremanje ove svetske izložbe, biće uposleno mnogo domaćih radnika.
Novi sajamski kompleks biće među najvećim u Evropi / Foto: Grad Beograd
„Novi sajamski kompleks u Surčinu biće među nekoliko najvećih sajmova u Evropi i to moramo da iskoristimo. Da posle toga ljudi prepoznaju Beograd kao mesto na kome će se organizovati najveći sajmovi. To je ono što ostaje, kada je o infrastrukturi reč. Ali ostaje mnogo više. Kompanije koje budu dolazile i dok se bude pripremao EXPO i tokom izložbe, njihovo prisustvo je veliki potencijal. Da ih dovedemo u Srbiju, da dovedemo nove investicije i da već sada vide kako se Beograd razvija. Neke od njih žele da svoje centre presele u Beograd”, rekao je Čadež.
IZGRADNJA SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE
EXPO 2027 održaće se u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine sa temom „Play for Humanity: Sport and Music for All” („Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve”). Za potrebe izložbe planirana je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata uz Nacionalni stadion u Surčinu, kao i saobraćajne infrastrukture.
Kompleks EXPO 27027 prostiraće se na 167 ha / Foto: Grad Beograd
Kompleks EXPO 2027 prostiraće se na oko 167 ha. Za izgradnju samog kompleksa EXPO 2027 predviđeno je 113 ha, za izložbeni prostor 83,1 ha, za prateće smeštajne kapacitete 6,9 ha, dok će se prateći komercijalni sadržaji prostirati na 22,9 ha. Ovo čini gotovo 70% od predviđenih 167 ha. Ostatak se odnosi na saobraćajne površine, vodne, zelene i infrastrukturne površine.
Radovi na izgradnji kompleksa EXPO 2027, koji je lociran južno od Nacionalnog fudbalskog stadiona, između beogradske obilaznice i autoputa Miloš Veliki, već su počeli, potvrdio je Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Tačnije, raščišćen je teren i počela je izgradnja saobraćajne infrastrukture.
„Neke pristupne saobraćajnice već su izgrađene, neke su u toku izgradnje. U suštini, to je petogodišnji posao. Ono što sledi je dalje raščišćavanje i nasipanje terena, pošto treba da se podigne nivo na kojem će biti izgrađeni objekti, odnosno, kompleks Nacionalnog stadiona, budući sajamski prostor i prostor u okviru kojeg će se održati EXPO”, objasnio je Stojčić.
Projekat kompleksa EXPO 2027 obuhvata izgradnju sedam objekata / Foto: Grad Beograd
Glavni gradski urbanista istakao je da je od najveće važnosti da ovaj prostor što bolje bude povezan sa gradom.
„To je nešto što smo i dokazivali u okviru naše kandidature, pred organima koji su nam i dodelili ovaj EXPO. Dokazivali smo dobru povezanost lokacije sa gradom, a pre svega da ćemo moći radove da izvedemo u roku. Ovo je jako veliki događaj i ne možemo da se igramo time da li ćemo stići ili nećemo stići. Tako da smo u odnosu na druge konkurente bili u prednosti jer smo već krenuli sa radovima", rekao je Stojčić.
Što se tiče saobraćajne mreže, nju će činiti više različitih vidova saobraćaja. Planirano je povezivanje sa postojećom Vojvođanskom ulicom i denivelisanim priključcima na deonicu puta E-75, beogradsku obilaznicu kao i deonicu Novi Beograd-Surčin kao dela autoputa E-763.
Prostornim planom planirana je i veza ovog područja sa aerodromom Nikola Tesla preko trase linije 4 BG voza, a otvorena je i mogućnost povezivanja sa centrom Beograda putem vodnog saobraćaja.
ENERGETSKI EFIKASNI I ODRŽIVI OBJEKTI
U okviru kompleksa EXPO 2027 predviđena je izgradnja sedam objekata na oko 70.000 kvadratnih metara. Inicijalni projekat potpisuje španski arhitektonski studio Fenwick Iribarren Architects, koji je autor rekonstrukcije Savskog trga u Beogradu, a ono što sledi jeste dalja razrada projekta i eventualne izmene u skladu sa dobijenim sugestijama.
Ulazna zgrada u kompleks 2027 / Foto: Grad Beograd
„Sada ćemo malo da ulepšavamo arhitekturu, da razrađujemo projekte svakog od pojedinačnih objekata, kojih ih ima sedam, i svaki je površine između 9.000 i 11.000 kvadrata. To je ukupno oko 70.000 kvadrata sajamskog prostora, gde će se i održavati EXPO 2027. Očekujemo učešće oko 100 zemalja koje će imati svoje izložbene prostore u okviru tih objekata. Na kraju kompleksa nalaziće se četiri paviljona vezana za samu temu i centralni srpski paviljon, koji će, naravno, obrađivati tu temu", rekao je Stojčić.
Inicijalni projekat kompleksa EXPO 2027 potpisuje španski arhitektonski studio Fenwick Iribarren Architects / Foto: Grad Beograd
Između svih tih objekata pružaće se veliko šetalište sa kafićima, restoranima, i instalacijama, koji će se nalaziti u tom spoljnom prostoru, a sve to kasnije treba da posluži kao možda najvažniji balkanski sajamski prostor. Stojčić je napomenuo da je cilj da objekti budu energetski efikasni i održivi i da se koriste i nakon velikog događaja, pošto se dešavalo da takvi kompleksi zamru nakon održavanja izložbe. U suštini, kompleks EXPO 2027 je planiran kao multifunkcionalni prostor koji nakon održavanja izložbe treba da preraste u značajan ekonomski i turistički centar za grad Beograd i Republiku Srbiju.
PROCENJENI EKONOMSKI EFEKAT 1,1 MILIJARDU EVRA
Specijalizovane izložbe, kao što je EXPO 2027, globalni su događaji osmišljeni da odgovore na izazove sa kojima se čovečanstvo suočava. Po statutu, izložbeni prostor je u potpunosti izgrađen od strane organizatora, a učesnicima je obezbeđen paviljonski prostor, koji mogu da prilagode, unutra i spolja, u skladu sa sopstvenom interpretacijom EXPO teme.
Marko Čadež je na Svetskom kongresu komora u Ženevi razgovarao sa novim predsednikom Privredne komore Dubaija Alijem Rašidom Lutahom o podršci u organizaciji EXPO 2027.
„Dogovorili smo sporazum na osnovu kog će nam pružiti stručnu i tehničku podršku za organizaciju novih usluga PKS za ovu izložbu. Imajući u vidu veliko iskustvo i ulogu Komore Dubaija u organizaciji EXPO 2020 Dubai, trudićemo se da naučimo što više", rekao je Čadež.
Očekuje se da će EXPO 2027 u Beogradu posetiti oko tri miliona ljudi. Ukupan procenjeni ekonomski efekat EXPO 2027 je 1,1 milijardu evra (procenjen direktan ekonomski efekat 600 miliona evra, procenjen indirektan ekonomski efekat 500 miliona evra i procenjena neto dobit 9,82 miliona evra).
Očekuje se da će EXPO 2027 u Beogradu posetiti oko tri miliona ljudi / Foto: Grad Beograd
„Očekujemo više od 100 zemalja učesnica, desetak međunarodnih organizacija, od pet do deset korporativnih paviljona. Takođe, očekujemo da će Beograd i Srbiju u tom periodu posetiti oko tri miliona ljudi. Svi znamo da je geografski položaj naše zemlje veoma povoljan. Nalazimo se u neposrednoj blizini ogromnog tržišta, koje čini 460 miliona ljudi. Ili, podeljeno u dva segmenta – tržište regiona od 66 miliona ljudi u radijusu od 500 kilometara, odnosno maksimalno šest sati vožnje, i međunarodno tržište od 400 miliona ljudi u radijusu od 1.250 kilometara, odnosno dva sata leta avionom”, izjavio je Siniša Mali, ministar finansija i predsednik Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027.
PRVI EXPO U JUGOISTOČNOJ EVROPI POSLE 30 GODINA
Prema njegovim rečima, vremena imamo sasvim dovoljno, ali nećemo ga gubiti, jer se odmah krenulo sa realizacijom ovog velikog projekta, koji će našoj zemlji doneti priliv novca, investicija, dalji razvoj turizma, ugostiteljstva, nove poslove za našu privredu, nova radna mesta.
Kompleks EXPO 2027 gradiće se pored Nacionalnog stadiona / Foto: Grad Beograd
„EXPO znači veći privredni rast i još snažniju ekonomiju, jer će naša zemlja tokom održavanja specijalizovane izložbe biti u fokusu svetske javnosti. Poslaćemo u svet pozitivnu sliku iz Beograda, pokazaćemo da smo grad i zemlja mogućnosti, koja se razvija, napreduje, nezaustavljivo ide dalje. Ovo je važna vest i za ceo region, s obzirom na to da dovodimo EXPO u region jugoistočne Evrope posle više od tri decenije”, naglasio je ministar finansija.
Poslednji specijalizovani EXPO ovog tipa održan je u Astani u Kazahstanu, 2017. godine, i značajno je promenio imidž i sliku tog grada u svetu, koji se time pozicionirao kao značajna svetska metropola, i u kom su boravili brojni svetski lideri. Prethodno su domaćini ovakvih izložbi bili Saragosa, Lisabon, Vankuver, Brizbejn, Nju Orleans, Berlin, Minhen, Rim, Pariz, Helsinki, Stokholm, što je još jedna potvrda značaja ove manifestacije.
Kapacitet Nacionalnog stadiona biće 55.000 mesta / Foto: Grad Beograd
S obzirom na to da je poslednja izložba ovog tipa u regionu jugoistočne Evrope održana 1991. godine u Plovdivu, Beograd nakon više od tri decenije dovodi EXPO u region, što će ujedno biti i prva organizacija takve manifestacije na teritoriji zapadnog Balkana.
ŠETALIŠTE I CENTRALNI TRG
Sedam glavnih objekata sajamskog prostora nalaziće se jedan pored drugog duž centralnog šetališta. Planirana širina šetališta je 40 m, i ono se širi do 60 m kako bi se kreirao centralni trg ispred glavne ulazne zgrade. Predviđeno je da šetalište bude uređeno zelenilom i da kroz njega protiče vodeni kanal, planirana su odmorišta i pop-up kiosci, koji će olakšati kretanje između hala.
Pojedinačne hale biće povezane hodnikom širine 30 m sa zadnje strane, što omogućava komunikaciju između njih. Između hala i pored glavnog šetališta nalaziće se manji, intimniji spoljašnji uređeni trgovi koji obezbeđuju prijatne, terasaste površine za ponudu hrane i pića.
Nacionalni paviljon Republike Srbije nalaziće se na kraju centralnog šetališta / Foto: Grad Beograd
Duž centralnog šetališta nalaziće se prateći objekti i sadržaji na prvom spratu (sale za sastanke i slično), koji će biti povezani mostovima preko centralnog šetališta. Sve hale biće servisirane sa zadnje strane preko servisnog prstena, sa malim skladištima i radionicama.
Nacionalni paviljon Republike Srbije, koji će biti centralna tačka, nalaziće se na kraju centralnog šetališta. U bočnim prostorima nalaziće se glavni tematski paviljoni i drugi samostalni međunarodni paviljoni.
Uređena i natkrivena kružna staza uokviriće glavni paviljon i centralno jezero neposredno ispred centralnog amfiteatra na otvorenom, gde će se održavati čitav niz sportskih, muzičkih i zabavnih aktivnosti.
Planirani su odgovarajući spoljašnji uređeni i prilagođeni prostori oko kružne staze, za organizaciju širokog spektra aktivnosti i događaja koji će dalje usmeravati posetioce u spoljne paviljone.
Tekst: Jovana Nikolić
Foto: Grad Beograd
