Photo: Kabinet gradonačelnika Novog Sada Znamo koliko Novosađani vole svoj grad i koliko ga neguju, ali poslednjih godina kao da su rešili da svoje kapacitete dupliraju, i u širinu i u visinu. Građevinski bum, podstaknut nikad većim javnim i privatnim investicijama, vidiljiv je na svakom koraku. Širom grada niču novi najmoderniji stambeni i poslovni kompleksi, u industrijskim zonama već dugo se traži kvadrat više, a kapitalni infrastrukturni projekti koji se trenutno realizuju u ovom obimu ne izvode se ni u jednom drugom evropskom gradu. Dok dobija novo lice i menja svoju urbanu sliku, Novi Sad istovremeno čini sve da zadrži svoju dušu, ali i „pročisti pluća“ grada, u nameri da posle titule Evropske prestonice kuluture uskoro bude proglašen i Zelenom prestonicom Evrope. O svemu ovome razgovarali smo sa Milanom Đurićem, gradonačelnikom Novog Sada, koji s ponosom ističe da Novi Sad trenutno realizuje sve ono što je nekada bio san i da će svi novi projekti značajno poboljšati kvalitet života u ovom gradu, i sigurno privući još više i domaćih i stranih investicija.
Novi Sad / Foto: Aleksandar Milutinović
Novi Sad je u procesu realizacije nikad snažnijeg investicionog ciklusa. Gradskim budžetom za 2023. predviđeno je 14 milijardi i 400 miliona dinara za 195 projekata. Za koje projekte su izdvojena najveća sredstva i šta će sve novo i lepše biti u Novom Sadu do kraja godine?
Činjenica da je budžet grada za 2023. godinu planiran u iznosu od 40,65 milijardi dinara i veći je 153 odsto, odnosno za 24,56 milijardi dinara u odnosu na 2012, kada je realizacija budžeta iznosila 16,09 milijardi dinara, jasno govori o rastu javnih finansija našeg grada. To je rezultat velikog truda i rada poslednjih deset godina u privlačenju i realizaciji stranih i domaćih investicija. Pojačana privredna aktivnost na području Novog Sada, koja beleži kontinuirani rast počev od 2012. pa do danas, doprinela je otvaranju novih radnih mesta, odnosno povećanju zaposlenosti, što je, posledično, dovelo i do povećanja ukupnih prihoda i primanja grada, a time i obima budžeta. To je svakako unapredilo kvalitet života u samom gradu, prevashodno realizacijom brojnih kapitalnih investicija, ali i unapređenjem komunalnog sistema, povećanim ulaganjem u obrazovanje, zdravstvo, kulturu, sport, kao i u pogledu ostvarivanja većih prava građana u oblasti socijalne i dečije zaštite. Izdvojiću nekoliko velikih kapitalnih projekata. To su novi most preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope, obilaznica oko Novog Sada, novi pešačko-biciklistički most preko Dunava, koji niče na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, još jedan novi most, takođe preko Dunava, na trasi Fruškogorskog koridora, uređenje Almaškog kraja, regionalni sistem upravljanja otpadom, izgradnja saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom – Mišeluk 3, izgradnja biciklističke staze na deonici Novi Sad-Rumenka-Irmovo-Kisač-Čenej i biciklističke staze Novi Sad-Begeč od Ulice Sime Matavulja u Novom Sadu do Dunavske ulice u Futogu, izgradnja kružne raskrsnice kod Bulevara cara Lazara i Fruškogorske ulice, izgradnja osnovne škole u naselju Jugovićevo, izgradnja fiskulturne sale Gimnazije „Laza Kostić“, izgradnja objekta kulturne stanice u naselju Bistrica, rekonstrukcija i dogradnja objekta OŠ „Desanka Maksimović“ u Futogu, izgradnja Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju, izgradnja sportskog kompleska u Futogu i još mnogo toga.
Most preko Dunava, u produžetku Bulevara Evrope, deo je obilaznice oko Novog Sada / Foto: Grad Novi Sad
Jedan od najvažnijih gradskih projekata jeste potpuna revitalizacija Almaškog kraja, zaštićene kulturno-istorijske celine, koja će obuhvatiti rekonstrukciju 600 kuća i novu infrastrukturu u 20 ulica. Šta će se na ovom projektu raditi tokom ove godine i kako će na kraju izgledati ovaj kvart za koji kažu da je duša Novog Sada?
Prostorno kulturno-istorijska celina Almaški kraj je, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, utvrđena za kulturno dobro Odlukom Vlade RS 2019. Zaštitom ove prostorno kulturno-istorijske celine čuva se i sama ideja grada kao slojevite tvorevine na čijim se fasadama i ulicama može čitati istorija. Ukupna površina utvrđene celine, zajedno sa zaštićenom okolinom, iznosi nešto manje od 23 hektara. Nalazi se u jugoistočnom delu Novog Sada i zahvata veći deo Podbare. Ovaj projekat deo je zajedničkog projekta obnove Grada Novi Sad i Autonomne Pokrajine Vojvodine, što je potvrđeno i potpisivanjem Sporazuma o zajedničkom investiranju i realizaciji investicionih i projekata tekućeg održavanja. Obnova Almaškog kraja veoma je kompleksan poduhvat jer uključuje veliki broj učesnika – od Zavoda za zaštitu spomenika, do zaštitara, imaoca javnih ovlašćenja i izvođača radova. Osnovali smo i Radno telo i jednom nedeljno imamo sastanke koordinacije, kako ne bilo zastoja. U 2022. godini prvo je urađeno idejno rešenje koje je prezentovano javno stanovnicima Almaškog kraja, a zatim je urađen nacrt projekta. Predviđeno je da se radi u više faza, ali da svaka pojedinačna etapa obuhvati sve predviđene radove tako da, kad se završi, cela ulica bude obnovljena od infrastrukture do fasada i krovova. U toku su radovi na 2. fazi u ulicama Save Vukovića, Zlatne grede, Skerlićevoj, Đorđa Jovanovića, Milovana Vidakovića, deo Zemljane ćuprije, deo Nikole Pašića, a ove godine planirana je i javna nabavka za još jednu fazu radova u još 10 ulica. Kako će izgledati ovaj kvart kad se sve završi? Onako kako izgledaju evropske prestonice, jer Novi Sad svoju titulu Evropske prestonice kulture nije dobio bez razloga, mi jesmo deo porodice evropskih gradova i jako smo ponosni na to.
Revitalizacija Almaškog kraja zajednički je projekat pokrajinskih i gradskih vlasti / Foto: Grad Novi Sad
Kada se ovim gradskim projektima doda nešto više od 250 većih građevinskih projekata privatnih investitora koji se trenutno realizuju u vašem gradu, dolazimo do toga da je Novi Sad ove godine zaista jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Mnogi novi stambeni i poslovni kompleksi su već nikli, još više ih je u najavi. Šta vi, kao gradonačelnik, ali i kao Novosađanin, primećujete da se menja u urbanoj slici vašeg grada i koliko vam se ona dopada?
Mi naše snove ostvarujemo. Realizujemo sve ono što je nekada bio san. Tako je, Novi Sad ove godine postaje najveće gradilište u ovom delu Evrope. Svim javnim investicijama u velikoj meri doprinose i one iz privatnog sektora koje u našem gradu imaju ekspanziju poslednjih godina. Samo u martu mesecu ukupno je podneto 452 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola. To upravo govori o razvoju našeg grada u kome se poslednjih deset godina menja kompletan ambijent i privredna klima. Danas se u našim industrijskim zonama traži kvadrat više, a slično je i kada su u pitanju stanogradnja i izgradnja poslovnih prostora. Ove godine počinjemo drugu fazu uređenja centra grada, privodimo kraju izgradnju dve javne garaže, a u jednom momentu istovremeno ćemo graditi tri mosta. Trenutno su aktivna gradilišta na dva. Nastavićemo da razvijamo naš grad i da ulažemo u sve njegove segmente. Trudićemo se da Novi Sad sa već dve osvojene titule, a to su Evropska prestonica kulture i Omladinska prestonica Evrope, bude nosilac i treće – Zelena prestonica Evrope.
Novo naselje u Jugovićevu, sa stanovima za pripadnike snaga bezbednosti / Foto: Grad Novi Sad
Stanogradnja je u punom zamahu u Novom Sadu. U kojim delovima grada najviše niču nove zgrade i koje su to lokacije koje bi u perspektivi mogle biti atraktivne investitorima za stanogradnju, u skladu sa urbanističkim planom grada?
Naš grad je poslednjih godina „grad kranova“ zbog masovne izgradnje stambenih, poslovnih i infrastrukturnih projekata. Novi Sad ima 26.000 stanovnika više u odnosu na prethodni popis i postajemo, shodno novim potrebama, svojevrsna prestonica novogradnje u Srbiji. Najbitnije je da smo stali na noge, i kao grad i kao država, da smo postali sredina koja je privlačna investitorima. Stambene zgrade grade se praktično u svim naseljima, ali po broju gradilišta možda se izdvajaju Telep, Podbara i Petrovaradin. Pored privatnih investitora, ulagači su država i grad, a bili smo i deo globalnog projekta. Na Jugovićevu je niklo novo naselje sa stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, zatim smo izgradili stanove za izbegla i raseljena lica preko Regionalnog stambenog programa čime je trajno zbrinuto 600 porodica. Trenutno traje Javni poziv za solidarne stanove na ulazu u Veternik, u Ulici Momčila Tapavice. Radovi na tim zgradama još su u toku, a do sada su urađene dve od predviđenih šest lamela. Ukupno oko 200 stanova biće namenjeno porodicama sa malim prosečnim primanjima koji imaju više članova porodice od kojih su većina deca. Na taj način, pokušavamo da rešimo problem socijalnog stanovanja te kategorije stanovništva. Dakle, slika našeg grada se konstantno menja u pogledu stanogradnje. U poslednje vreme tendencija je da se grad razvija u širinu, pa se tako intenzivno razvija sremska strana grada. Tako smo nepunih milijardu dinara iz gradskog budžeta izdvojili za realizaciju projekta na Mišeluku. To podrazumeva izgradnju komunalne infrastrukture za potpuno nov deo grada za stanovanje, koje će u perspektivi, verujem, biti jedno od najlepših naselja u Novom Sadu. Takođe, prema urbanističkom planu Grada Novog Sada do 2030. godine, planira se uređenje lokaliteta na Trandžamentu u Petrovaradinu, a predviđen je i opštegradski centar južno od Futoškog puta.
Novi vrtić na Grbavici / Foto: Grad Novi Sad
Izgradnja novih i rekonstrukcija starih poslovnih objekata, proširenje slobodne zone, novi logistički centri i industrijski objekti – ceo ovaj sektor komercijalnih nekretnina u Novom Sadu evidentno je u ekspanziji. Koji će novi projekti ovog tipa biti realizovani u ovoj godini?
Ponosni smo na to što se u našim industrijskim zonama traži kvadrat više, jer to obećava prosperitet za ceo grad, za celu zajednicu, asocira na nove fabrike i nova radna mesta. U Novom Sadu danas posluju najveća svetska imena i mi kao grad činimo sve da tu listu proširimo. Trenutno su na toj listi Continental, Nidec, Barry Callebaut, Lear, Aptiv, BMTS, dakle sve sami lideri u svojim branšama i delatnostima. Svakodnevno se borimo za nova ulaganja, a u narednim nedeljama očekujem da ću sa našim sugrađanima podeliti lepu vest o novim investicijama. Trenutno se i dalje razvijaju radna zona Kać, koja ima ogroman potencijal, radna zona Sever 4, ali i Sever 1, a mi kao grad činimo sve kada je u pitanju razvoj komunalne infrastrukture kako bi se obezbedili uslovi za poslovanje u tim zonama.
Fabrika Continental u industrijskoj zoni Kać najveća je do sada investicija ove nemačke kompanije u Srbiji / Foto: Continental
Ono što svakako podiže investicionu i svaku drugu vrednost Novog Sada jesu kapitalni infrastrukturni projekti – izgradnja Fruškogorskog koridora, čak tri nova mosta, nastavak gradnje brze pruge do Subotice... U kojim su fazama svi navedeni projekti i može li se uopšte izmeriti koliko će nova infrastruktura podići nivo kvaliteta žvota i poslovanja u Novom Sadu?
Svi projekti beleže napredak i snažan intezitet u svojoj realizaciji. Projekti koje ste pomenuli su vitalni, strateški i veoma važni, tako da će nesumnjivo mnogo uticati na kvalitet života Novosađana i svih onih koji dolaze u naš grad. U Novom Sadu ove godine gradićemo tri nova mosta koja će spojiti bačku i sremsku stranu preko Dunava, a trenutno su u izgradnji dva. Zvuči nestvarno, kao da smo birali, a u principu su sva tri mosta davno planski uređena i planirana. Doprineće rasterećenju saobraćajnih gužvi, spojiće Novi Sad direktno sa Fruškogorskim koridorom, izmestićemo teški teretni saobraćaj iz grada, smanjićemo emisije štetnih gasova... Izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta, pored stvaranja ogromnog turističkog potencijala, u budućnosti ćemo i Petrovaradinsko podgrađe organizovati kao pešačku zonu. Toliko dobrih, suštinski dobrih stvari, donosi izgradnja tri mosta za naš Novi Sad, ali i našu zemlju, da mi nije dovoljno par minuta da vam sve to iznesem. U projekat vezan za prugu, koji je od nacionalnog značaja, svakodnevno smo aktivno uključeni. Radi se intezivno na izgradnji pruge do Subotice, čiji je završetak planiran do kraja 2024. Brzi voz „Soko“ postao je omiljeno prevozno sredstvo svih nas, pa sada uživamo u brzoj, komfornoj i bezbednoj vožnji. Uveren sam da će izgradnjom pruge u celosti ovaj projekat dalje uticati i na privredni rast, na sve ekonomske pokazatelje, ali i na krajnje zadovoljstvo građana i posetilaca.
Javna garaža Banovina, jedna od dve koje su u izgradnji / Foto: Grad Novi Sad
Novi Sad je izuzetno atraktvina turistička destinacija. Sve je više turista i od rečnog turizma, a poznati ste i kao domaćini manifestacija koje se ne propuštaju. Koliko postojeći hotelski kapaciteti zadovoljavaju potrebe ovolikog interesovanja gostiju, ima li u najavi izgradnje novih hotela, kao što je aktuelni projekat hotela Hyatt koji će nići na mestu postojećeg hotela Park?
Novi Sad je prošle godine zabeležio preko 560 hiljada noćenja, što je 30 odsto više nego u godini koja je prethodila pandemiji, a koja je bila rekordna kada je reč o turizmu. Tome su u značajnoj meri doprinele brojne promotivne kampanje, kako u Srbiji, tako i u regionu i pojedinim evropskim zemljama. Da je Novi Sad zapažena destinacija potvrđeno je na svakom od deset sajmova turizma na kojima je od početka godine predstavljena turistička ponuda našeg grada. Novosadski hoteli su dobro popunjeni, a taj procenat značajan je čak i u zimskim mesecima. Za vreme velikih događaja, kao što su Poljoprivredni sajam, Exit festival, veliki poslovni skupovi ili sportski događaji, po pravilu se traži soba više. Prošle godine se u Novom Sadu otvorio novi hotel Element i nekoliko prenoćišta koja su trenutno u procesu kategorizacije za hotele. Takođe, konstantno raste broj smeštajnih jedinica u vlasništvu fizičkih lica. S druge strane, očekivano je da zatvaranje hotela Park, permanentni porast broja turista, kao i poslovnih posetilaca, stvore izvesne probleme u nedostatku smeštajnih kapaciteta u narednom periodu. Neki od hotela pokazali su interesovanje za proširenje kapaciteta, ali za sada nemamo precizne informacije o otvaranju novih objekata za smeštaj. Sve to će, u izvesnoj meri, biti kompenzovano izgradnjom hotela Hyatt za tri godine. I ne samo to, dolazak velikih svetskih hotelskih lanaca (Sheraton, Hyatt) ukazuje na činjenicu da je Novi Sad prepoznat kao grad sa zavidnom turističkom ponudom u kome je turistička tražnja u kontinuiranom porastu. Takođe, ovo ukazuje na činjenicu da je grad prepoznat kao kongresna destinacija u kome će, veoma brzo, M.I.C.E. turizam uzeti veliko učešće i biti jedan od dominantnijih vidova turizma. Dobro je poznato da poslovni posetioci odsedaju u hotelima visokih kategorija, u proseku duže borave i na destinaciji troše značajna novčana sredstva. Sve navedeno u velikoj meri moglo bi uticati i na druge potencijalne investitore da se opredele upravo za Novi Sad, te u skladu sa tim, u narednom periodu možemo očekivati povećanje broja smeštajnih jedinica.
Kreativni distrikt ima 13 objekata namenjenih kulturnim projektima / Foto: Grad Novi Sad
Prošle godine Novi Sad je na najbolji način izneo titulu Evropske prestonice kulture, čija je jedna od tekovina svakako i uređenje Kreativnog distrikta, kao centra mladih umetnika i kreativnog stvaralaštva. Koliko će ova gradska četvrt osvežiti kulturnu ponudu Novog Sada ove godine?
Veoma smo ponosni na činjenicu da je Novi Sad 2022. godine bio Evropska prestonica kulture. Bio je to projekat od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, budući da je doprineo razvoju infrastrukture, širem pristupu kulturi, unapređenju imidža grada, razvoju turističke privrede i jačanju kulturne i kreativne industrije. Najznačajniji infrastrukturni projekti su novoizgrađeni i adaptirani objekti u mreži kulturnih stanica (Svilara, Eđšeg, Barka, Bukovac, Rumenka, Liman i druge), Kreativni distrikt sa 13 objekata namenjenih za projekte iz oblasti kulture i Muzičko-baletska škola u kojoj se nalazi prva gradska koncertna dvorana. Uređenje Kreativnog distrikta, koji je jedan od projekata legata, odnosno, nasleđe Evropske prestonice kulture, značajno je izmenilo izgled grada. Radovi su i dalje u toku, a plan je da sve završimo u narednih pet godina. U izradi je nacrt dokument koji će regulisati uslove korišćenja prostora u Distriktu, jer želimo da osiguramo da njegova upotreba bude isključivo u službi kulture.
Razvoj energetske efikasnosti, subvencije za solarne panele i kupovinu bicikala, unapređenje upravljanja otpadom, ozelenjavanje javnih površina – samo su deo aktivnosti koje Novi Sad sve više približavaju tituli Zelene prestonice Evrope. Šta biste izdvojili kao najznačajnije zelene projekte za ovu godinu i koje ste dalje ciljeve zacrtali kako bi Novi Sad zaista postao zeleni grad?
Novi Sad je, kao prvi grad u Srbiji, 2021. godine, preko Gradske uprave za zaštitu životne sredine, izdvojio sredstva za pružanje podrške građanima za nabavku novog bicikla u iznosu od 10.000 dinara. Ova aktivnost je u velikoj meri doprinela povećanju broja biciklista na ulicama Novog Sada, sa tendencijom da bicikli u narednim godinama u velikoj meri zamene korišćenje automobila. U 2023. godini smo opredelili 20 miliona dinara za građane, a iznos pojedinačne subvencije za nabavku bicikla je 12.000 dinara po fizičkom licu. U toku prošle godine realizovan je Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela, a u februaru 2023. godine je raspisan novi Javni poziv. Takođe, prošle godine završena je sva potrebna dokumentacija za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom koja je prošla sve potrebne verifikacije nadležnih organa i koja je, uz to, pozitivno ocenjena i od strane stručne komisije Evropske unije. Trenutno se radi i na projektno-tehničkoj dokumentaciji uređenja jedne nove parkovske celine uz Bulevar cara Lazara, na površini od 1,1 ha. Takođe, u toku je i izrada projektno-tehničke dokumentacije za Univerzitetski park, na površini od 5,2 ha, za koju su sredstva obezbeđena delom od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a delom iz gradske kase. Istakao bih i projekat izgradnje Botaničke bašte u Petrovaradinu na površini od 4,2 ha, za koji je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije, kao i jedan inovativni projekti u oblasti ozelenjavanja, vertikalni zeleni zid u dužini od 440 m, površine 880 m2, koji se prostire duž razdelne trake u Narodnog fronta. Idemo krupnim koracima ka tome da naš Novi Sad postane ovenčan titulom Zelena prestonica Evrope!
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: Kabinet gradonačelnika Novog Sada
