Photo: PixabaySrbija je na samom vrhu u sektoru proizvodnje prirodnih vina i dom je vrhunskih proizvođača koji već godinama koriste najbolje tehnologije za proizvodnju visokokvalitetnih, zdravih i prirodnih vina. Tome u prilog govori i činjenica da je nedavno objavljen Mišelinov vodič kroz prirodna vina Srbije, koji se osvrnuo na neke od najpoznatijih vinarija naše zemlje i njihove proizvode, čiji kvalitet parira najboljim svetskim vinima.
Savršen primer je vinarija Kovačević, smeštena u Irigu, staroj prestonici Fruške Gore, u impozantnoj zgradi u kojoj je nekada bila voćarsko-vinogradarska zadruga osnovana 1930. godine. Vinarija Kovačević se može pohvaliti porodičnom vinskom tradicijom dugom više od jednog veka. „Ovo smo mi, ovo su koreni naše porodice, i ovo je duh našeg vina”, kaže Miroslav Kovačević, naslednik porodičnog biznisa koji je počeo sa malim porodičnim vinogradom, da bi danas dosegao obim od sedamdeset pet hektara fruškogorskih vinograda i još pedeset pet hektara spremnih za sadnju.
Razvojni put vinarije Kovačević ne samo da je uvek išao u korak sa vremenom, već je i neretko bio koji korak ispred, zasluženo postavši jedan od lidera u sektoru. Tokom poslednjih 15 godina, došlo je do ogromnog povećanja broja ljudi koji se zalažu za prirodna vina, te je i vinarija Kovačević želela da da da svoj doprinos u zaštiti biodiverziteta.
„Od 2018. godine sva naša loza se uzgaja organski, bez upotrebe ikakvih hemikalija. Ako je loza zdrava i o njoj se pravilno brine, ona će moći sama da preživi u svom prirodnom okruženju, bez potrebe za hemikalijama. Naš primarni cilj je da izgradimo jezgro samodovoljne loze. Drugim rečima, težimo prelasku na biodinamičku proizvodnju kako bismo imali još čvršću vezu sa prirodom. Kao i ranije, i dalje koristimo samo divlje kvasce, ne koristimo aditive i naša vina se ne filtriraju i ne rafinišu“, ističe Kovačević.
Njihova dalekovidost, međutim, ne staje ovde: „Planiramo veliku investiciju za podsticanje vinskog turizma u našem kraju, koji ima i termalnu banju u okviru nacionalnog parka. Radimo i na novoj sali za degustaciju u kojoj ćemo kreirati jedinstvene kombinacije hrane i vina, sa posebnim fokusom na organsku hranu. Kad god probate naša vina, osetićete dušu i otkucaje srca naše zemlje i razumećete autentični duh Fruške Gore“, zaključuje vlasnik Miroslav Kovačević.
Najstarija vinska tradicija, vina iz amfora, dugo macerirana, uz minimalnu intervenciju vinara, spontana fermentacija na autohtonim kvascima samo su neke od karakteristika vina koja proizvodi vinarija Kovačević, a među koja spadaju OrpheLine (belo, crveno i roze), Rajnski rizling, Chardonnay Kovačević Edicija R, Aurelius Kovačević Edicija S, Aurelius Kovačević Edicija R. Vodeće sorte grožđa kompanije su merlo, kaberne sovinjon i pino noar za crveno i šardone, sovinjon blan i reno rizling za belo vino.
Još jedna vrhunska vinarija u Srbiji su Plavinci, koja proizvodi prirodna vina u netaknutom prirodnom okruženju uz Dunav u Zaklopači, nedaleko od Beograda. Kompanija posvećuje izuzetnu pažnju svakoj boci vina. Kao rezultat toga, svaki grozd se bere ručno, presuje, flašira i etiketira sa ljubavlju, posvećenošću i naklonošću.
„Svakoj boci posvećujemo deset puta više vremena nego što je potrebno“, kaže osnivač i vlasnik Branislav Anđelić. „Kada sam osnovao svoj organski vinograd 2008. godine, nisam imao nikakvih posebnih znanja“, kaže on. „Ja sam ekonomista i nisam imao nikakvog poljoprivrednog iskustva. Nije bilo knjiga ili članaka na srpskom, na univerzitetima se nije predavalo organsko gajenje vinove loze, a nije bilo nikakvog istraživačkog materijala. I tako sam zasukao rukave i počeo da obilazim organske, biodinamičke i prirodne proizvođače vina u Evropi i Sjedinjenim Državama. Čitam knjige i naučne članke na engleskom. Danas je moja poruka sledeća: ako želite da pravite prirodno vino, morate bolje da razumete hemiju, mikrobiologiju i tehnologiju nego tradicionalni proizvođači vina. Ako konačni rezultat nije dobar, nema prijatnu aromu ili je na bilo koji način neispravan, onda nikoga nije briga da li je prirodan ili ne. Previše ljudi misli da sve što treba da uradite je da pritisnete grožđe, a zatim se vratite šest meseci kasnije i flaširate vino. Ako to uradite, krajnji rezultat će biti ono što se dešava kada grožđe prirodno fermentira, odnosno sirće. Naš pristup je veoma različit i počinje sa dubljim poznavanjem materije. Ne jurimo za osvajanjem tržišta, već za srcima malobrojnih koji znaju da cene pravu stvar kad je probaju“.
Povodom velikog rasta interesovanja za prirodna vina u Srbiji, Anđelić ističe da je ono eksplodiralo tek u poslednje tri-četiri godine. „Do 2000. godine u Srbiji su bile samo tri vinarije koje su imale organski sertifikat: sada ih je dvadeset u procesu konverzije, a najmanje šest će biti sertifikovano kao organsko na vreme za ovogodišnju berbu grožđa. Ovaj sektor definitivno raste, iako ima još mnogo toga da se uradi, kao što je stvaranje specifičnih proizvodnih površina u vinarijama i posebnih odeljaka na vinskim kartama restorana”, ističe Anđelić.
Vino ove vinarije se pravi od retkih sorti grožđa i ne liči na bilo koje drugo vino koje ste do sada probali. Crveno vino „Indigo“ je od sorte Regent, koju jedino ova vinarija gaji na Balkanu, a belo vino „Ćilibar“ od sorte Panonia od koje vino prave samo tri vinarije u Srbiji. Korišćenjem potpuno zrelog grožđa (ali ne prezrelog), kratkom maceracijom i upotrebom starih hrastovih buradi tokom odležavanja, proizvode osvežavajuće voćno vino koje se odlično slaže uz picu ili grickalice čim se otvori, dok ako ga ostavite da diše nekoliko sati i poslužite na sobnoj temperaturi, savršeno ide uz retki biftek ili mađarski gulaš. Još jedno vino koje vredi probati je Selena, organsko oranž vino od grožđa tamjanike, dvostruko nagrađeno zlatnom medaljom BIWCF.
Vinarija Plavinci se, takođe, može pohvaliti 100% veganskim vinima.
Izvor: guide.michelin.com
