Photo: Haris AdžemPosmatraču je dovoljan jedan pogled na nameštaj od drveta i ekološki prihvatljivih materijala, koji dizajnira Nataša Perković, da prepozna toplinu, minimalizam i vezu s prirodom. Natašina rešenja odišu jednostavnošću dok su, istovremeno, izuzetno sofisticirana. Ona su, zapravo, savršen spoj svedene estetike i težnje autorke da u svakom pojedinačnom komadu nameštaja objedini materijal kao deo prirode, unikatno manufakturno oblikovanje i inovativne tehnologije.
Air stolica, GoEs
Profesionalni put započela je u Italiji, gde je bila deo tima u kreativnom centru Cittadellarte, Fondazione Pistoletto, i Velikoj Britaniji, radeći najpre za čuvenu agenciju za grafički dizajn The Partners, da bi nakon toga sarađivala i sa Royal College of Art Helen Hamlyn Centre for Design. Usavršavala se u Design Lab-u Instituta za tehnologiju Kjoto, a tokom boravka u Japanu dizajnirala je kultnu stolicu od reciklata iz fabrike za proizvodnju palminog ulja i eko-posude za enterijer. Danas je predavač na Odseku za unikatno oblikovanje Akademije likovnih umenosti u Sarajevu, visokoobrazovnoj ustanovi gde je diplomirala i magistrirala na Odseku za produkt dizajn. Istovremeno, dala je i dizajnerski pečat zapaženim kolekcijama nekoliko proizvođača nameštaja u Bosni i Hercegovini.
Dobitnica je brojnih nagrada – Grand Prix Collegium Artisticum, Zlatni ključ na Sajmu nameštaja u Beogradu 2016. godine, ICONIC Interior Innovation Award na najvećem međunarodnom sajmu nameštaja Imm Cologne, German Design Award – Special Mention, Big SEE u više kategorija, Red Dot Designer Award 2021. godine za izuzetno laganu stolicu iz kolekcije “Air”, dizajnirane po principu održivosti…
Elle stolice, GoEs
Verovatno najteži zadatak za svakog kreativca jeste da opiše svoj dizajnerski stil. Kako biste vi odgovorili na ovaj izazov?
Volim toplinu, smirenost, prirodu i inovativnost, te nastojim da razvijam proizvode koji imaju upravo ove karakteristike. Živimo u vremenu hiperprodukcije i preterane konzumacije, pa se vodim idejom da mora postojati dobar razlog kako bi se po mom dizajnu razvio još jedan proizvod. Težim oblikovanju visokoestetizovanih proizvoda koji odolevaju trendu, odnosno koji, osim što svojim korisnicima ulepšavaju svakodnevicu, imaju tendenciju trajanja. Kao pripadnici generacije milenijalaca, ekološka i društvena održivost veoma su mi važne stavke. Dakle, moji proizvodi imaju šansu da budu održivi, da ne završe na otpadu nakon nekoliko godina.
Kada je reč o izboru materijala, očigledno je da je vaš fokus na drvetu i prirodnim materijalima. Koliko je na to uticala činjenica da su vam otac i deda radili u čuvenom Šipadu?
Deda Mile Perković i otac Mladen skoro ceo radni vek proveli su u Šipadu. Sećam se uzoraka drveta i razgovora o drvnoj industriji, nameštaju, dizajnu i umetnosti, koji su uvek bili prisutni u kući. Kao mladu dizajnerku, domaća industrija nameštaja nije me preterano privlačila. Međutim, nakon završenih studija i iskustva koje sam stekla u Londonu i Italiji, gde sam i napravila prve profesionalne korake, kada sam se vratila u BiH, industrija nameštaja koja se ovde obnavljala nametnula se kao dobra prilika za rad.
Elle stolice, GoEs
Koje nagrade su vas najviše iznenadile i koliko vam, generalno, priznanja znače u smislu motivacije?
Prve nagrade za stolicu „Elle“, koju je proizveo tadašnji proizvođač MS & Wood (danas rebrendiran GoEs), kao što su Zlatni ključ na Sajmu nameštaja u Beogradu 2016. godine ili Iconic: Interior Innovation Award sa Imm Cologne sajma iz 2017, za mene su bile pokazatelj da idem u dobrom pravcu. U tom trenutku, kao mladoj autorki, bila mi je potrebna potvrda. U međuvremenu sam nastojala da osnažim sopstvene dizajnerske kriterijume i da, zajedno sa menadžmentom, razvijem kreativnu strategiju brenda. Jer, uspeh proizvoda ipak se meri sopstvenim aršinima i, naravno, percepcijom korisnika. Kasnije, nagrada Red Dot za stolicu „Air“ koja je stigla 2021. godine, označila je lep početak razvoja brenda GoEs. Imponovalo mi je to što je žiri prepoznao aspekt održivosti, budući da je taj ugao dizajna prilično neistražen među kompanijama u regionu. Pre toga, tokom 2017. i 2018. godine, na poziv Kyoto Design Lab-a, istraživačkog instituta u Kjotu, bila sam na usavršavanju u oblasti održivog dizajna, novih materijala i tehnologija, što je takođe bila jedna vrsta potvrde da ono što radim vredi. Sva stečena saznanja nastojala sam da prenesem i usadim u svoju sredinu, makar to bilo u nekom manje kompleksnom obliku. Pored toga, ulažem dosta energije da proizvođače navedem da se okrenu održivosti, kao apsolutnom preduslovu za pojavljivanje na razvijenim tržištima, a to iziskuje dodatno planiranje, pa i ulaganje. Ipak, meni lično, najveća nagrada jeste trenutak kada se realizuje prototip proizvoda, kada rad iz polja ideje prelazi u opipljivu stvarnost. Nameštaj koji dizajniram je inovativan i samim tim rešenja su u tehničkom smislu, odnosno u realizaciji, neretko kompleksna. Zato osećam ushićenje, ali i olakšanje, kada nešto nastane. Proces se obično dešava kroz niz prototipa. Primer toga je i stolica „Elle“ koja je nastajala kroz čak sedam pokušaja! Takođe, posebno mi je drago kada moj nameštaj za dom izaberu prijatelji i kolege. Izuzetna mi je „nagrada“ i kada fabrika zaposli još ljudi da bi se radilo na nekom aspektu mog nameštaja. Dizajn je kao disciplina povezan sa društvom i jako mi je važna integracija njegovog pozitivnog uticaja na zajednicu.
Elle sto, GoEs
Koliko je danas teško podstaći mlade ljude da budu autentični, kada živimo u vremenu copy-paste obrasca?
Privilegovana sam da već 13 godina radim sa studentima na Odseku produkt dizajna Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu gde sam trenutno u zvanju docenta. Asistentski staž obavila sam pod mentorstvom akademika profesora emeritusa Zlatka Ugljena i profesorke emerite Ognjenke Finci. Odsek je koncipiran tako da studente priprema za višestruko dizajnersko delovanje. Između ostalog, kroz predmete na završnim godinama studija - Industrijsko oblikovanje i Unikatno oblikovanje, koje predajem. Nastojimo da podstaknemo studente da prepoznaju konceptualne i estetske sklonosti, da kroz radove naprave prve svesne, autorske korake i razviju sopstveni autorski israz. Mladi autor s ličnim stavom mora biti spreman za suočavanje sa svim izazovima profesionalnog delovanja u zemlji u kojoj produkt dizajn još nije mejnstrim disciplina. Naši studenti se zapošljavaju u BiH, i u inostranstvu, kao produkt dizajneri, ali i kao grafički dizajneri, scenografi, kostimografi, dizajneri enterijera, tekstila, modni dizajneri. Sve češće, oni lansiraju i svoje brendove koji imaju dosta potencijala. Mi smo tu da taj njihov potencijal prepoznamo i da ga na sistematičan način razvijemo u konkretno znanje, u kompetencije. Moj zadatak jeste da te mlade ljude podstaknem da dosegnu svoj maksimum, da sami sebe izazivaju i budu progresivno bolji, što nije uvek lako. Smatram da, generalno, osnovno, srednje, pa i visoko obrazovanje, ne pripremaju mlade za kreaciju kao najviši nivo učenja, niti ih podstiču na izvrsnost.
Kako ocenjujete stanje produkt dizajna u oblasti nameštaja u BiH i regionu?
Stanje produkt dizajna u industriji nameštaja nije sjajno, ni u BiH, ni u regionu. Istina je da se ova industrija konstantno razvija, međutim, manji broj kompanija unutar nje nudi dizajnirana rešenja. Većina i dalje radi za druge brendove, zahvaljujući nižim proizvodnim cenama u odnosu na evropske zemlje. Oni koji su usmereni na lokalno tržište moći će tako, bez dizajnera, da posluju još neko vreme, odnosno dok ne stasa generacija korisnika koja ima drugačije potrebe. Ovde postoji kultura proizvodnje, ali nema kulture dizajna ili on nije dovoljno shvaćen. Proizvođači ga ponekad potcenjuju, izjednačavajući ga sa stajlingom, a zapravo je u pitanju kompleksna disciplina, usmerena na polivalentnu suštinu proizvoda – od koncepta, funkcija, estetike, ergonomije, preko načina proizvodnje i održivosti, do prezentacije proizvoda. Dizajn je kategorija koja je utkana u svaku savremenu ekonomsku delatnost i koja nosi veliki ekonomski potencijal. On je sine qua non za razvoj jednog brenda ili jedne kompanije koja planira da radi dugoročno, na domaćem ili evropskom, globalnom tržištu. Međutim, stvari se polako menjaju i sve je više brendova nameštaja u kojima su dizajneri angažovani kao kreativni direktori. U BiH, na primer, to je slučaj sa brendovima Artisan, Zanat, Gazzda, Woak i GoEs. U Hrvatskoj, tu praksu imaju Prostoria, Nunc, Milla & Milli, Metoda, u Srbiji GIR i Catra, u Severnoj Makedoniji Fagus, u Sloveniji Rex Kralj i Donar. Ima možda još nekih koje sam izostavila... Poenta je da su pojedine kompanije dominantno okrenute dizajnu počele od nule i razvile se u respektabilne brendove nameštaja više cenovne kategorije, što je u našim uslovima poduhvat epskih razmera. Međutim, biću kritična pa ću reći da mnogi od njih često nemaju kreativnu strategiju za progresivni razvoj. Naime, desi se da im prvi proizvodi budu inovativni i smeli, nakon čega manje rizikuju i nastavljaju da nude tipologije koje su već isprobane na tržištu. Nedostaje im svežine, delom i zato što sarađuju sa istim dizajnerima.
Elle stolica, GoEs
Kako to promeniti?
Važno je u svakoj državi pojedinačno razviti dizajn scenu i kulturu dizajna, mada je moguće to uraditi i na nivou regiona. Kompanije mogu biti značajni akteri scene, ali neophodno je da u većoj meri učestvuju i državne institucije kulture, visokoškolske ustanove, udruženja dizajnera, sajmovi, galerije, muzeji... Dizajn je neophodno brendirati, napraviti prepoznatljiv i tražen proizvod, kao što je danski ili italijanski dizajn. Tek onda će proizvodi sa ovih prostora dostići visoku tržišnu vrednost.
Na čemu trenutno radite, i, ako nije tajna, na kojoj stolici sedite dok odgovarate na naša pitanja?
Sedim na „Elle“ stolici s rukonaslonom, koju sam dizajnirala za GoEs. U proteklom periodu radila sam na kreativnoj strategiji ovog brenda, pratila razvoj novog proizvoda – fotelje „Alpha“, koju je Stefano Bigi radio za njih. Zajedno smo razvili „Zen“, trpezarijsku stolicu sa savijenim drvenim elementima, koja će biti predstavljena ove godine. Prošle godine razvila sam i nekoliko modela sofa, ali još uvek tragam za proizvođačem koji bi nešto od toga mogao da kvalitetno razvije u finalni proizvod.
Tekst: Andrijana Cvetićanin
Foto: Lična arhiva
