Photo: Studio IndustrijaSve dobre ideje uvek nastaju slučajno, pa se tako i u glavi jednog beogradskog profesora savim iznenada rodila ideja da se, pored svog redovnog posla, posveti dizajnu i izradi unikatnog komadnog nameštaja. Dok je opremao stan jednom prijatelju, Aleksandar Kostić nije mogao da ne primeti da komadni nameštaj ima jednu te istu tipsku crtu, viđenu u okvirima ustaljenog dizajna i šablona koji se replicira na svakom koraku i u svakom salonu. To ga je navelo na razmišljanje i produktivan zaključak da on to može bolje. Na početku je imao samo zamisao da iskoči iz tog šablona i ne pravi po standardu, već po zahtevu prostora gde taj nameštaj nalazi svoje mesto i oplemenjuje ga, uz jednu obaveznu notu, a to je – u skladu sa prirodom. Od početne zamisli do sada napravio je već mnogo originalnih komada nameštaja, a u međuvremenu obogatio svoju radionicu savremenim mašinama i alatima kako bi svoje kreativne ideje doveo do savršenstva koji nema repliku.
Aleksandar Kostić, osnivač, Studio Industrija / Foto: Studio Industrija
Šta najčešće pravite od nameštaja? Da li je to obično samo neki komad, poput stola ili vitrina, ili opremate kompletno cele prostore?
Kada kažemo da proizvodimo komadni nameštaj, uglavnom je prva asocijacija stočić ili nešto sitno. To je, zapravo, i bila početna ideja, ali kasnije smo od sitnica preko lampi i lustera počeli da crtamo i letnje kuhinje, masivne baštenske stolove, police i vitrine i za dom i za ugostiteljske objekte, i sve drugo za šta smo smatrali da može naći svoju primenu. Ideja je bila da pravimo malo drugačije stvari, onako kako ih mi vidimo. Na kraju to uvek bude neka naša vizija koju upotpunjujemo sa željom klijenta.
Gde nalazite inspiraciju za tako originalne proizvode? U kom trenutku se rađa ta vaša vizija?
Inspiraciju tražimo u prostoru koji opremamo. Ne može svaki komad nameštaja svuda da nađe svoje mesto, prostor i nameštaj moraju da se usklade. Kada osetimo prostor i čujemo želju klijenta, fotografišemo prostor i pristupamo crtanju nameštaja i odabiru materijala i tonova. Za razliku od drugih studija koji prezentuju oskudan i nerealan render stana sa nameštajem, mi u fotografisan prostor ubacujemo nameštaj i klijent dobija 100% realan prikaz kako će nameštaj izgledati u prostoriji. Ovo je jako bitno jer ljudi žele da vide apsolutno realan prikaz svoje buduće spavaće sobe, kuhinje, kupatila... Mi to zovemo fotografija iz bliske budućnosti. Dobar primer za to bio je sam početak našeg posla, kada nas je angažovao vlasnik etno restorana „Braća” iz Batajnice, Žare Kuvačić, sa željom da u duhu restorana stvorimo domaćinski ambijent. Fotografisali smo sve prostorije, razvili ideju, namontirali sve elemente u prostor i to prezentovali vlasniku, koji je, nakon realizacije, dobio apsolutno identičan prostor koji mu je prezentovan.
Foto: Studio Industrija
Kako biste opisali taj unikatni dizajn koji daje autorski pečat nameštaju koji pravite?
Pravci na kojem baziramo naš dizajn su Pure Industrial i Steampunk, i to prilagođavamo prirodnim materijalima, tačnije, pravimo spoj industrije i prirode, mereno po želji klijenta, i tada opravdavamo naš slogan „priroda po meri”. Često nam se dešava da porudžbina bude standardni komad lustera ili žardinjere. U tom slučaju analiziramo sve mane standarda i unosimo svoje ideje u realizaciju, što rezultira da završni proizvod ima kreativni pečat, da ima dušu, i kao takav bude unikat. Nikada ne kombinujemo standardne stvari. Nešto uvek mora da bude posebno, da zaustavi pogled posmatrača, da privuče pažnju, da bude posebno po nekom detalju koji je simboličan, da proizvod dobije svoju harizmu. Zašto na naše lustere ne ugrađujemo standardne sijalice koje ima svaki kafić, restoran? Zato što se deset puta veća sijalica deset puta bolje kombinuje sa prostorom i ističe u svojoj nameni i originalnosti.
Foto: Studio Industrija
Da li se kreativnost u dizajnu i manufakturi bolje ispoljava na savremenim mašinama ili se nameštaj s dušom pravi manje-više ručno?
Počeli smo sa malim ručnim alatima i sitnim mašinama. Izazov je bio stvoriti nešto dobro u lošim uslovima, ali i pored velikih ograničenja, uspevali smo nekako da napravimo dobar proizvod. Vremenom smo ulagali u mašine i napravili solidnu radionicu koja je i danas mala, ali ipak dovoljna za sve naše kreativne ideje. Sa modernim mašinama smo sebi olakšali posao, stvorili veće mogućnosti u obradi, ali velike mašine nikada neće moći da ostave taj prirodni finalni momenat kao što može ljudski dodir sitnim alatom. Nekada smo kupovali isečene, poluobrađene drvene komade, i koristili ih za razne kreacije, a sada imamo mogućnost da iskoristimo celo stablo i obradimo ga prema potrebi. Ono što je prirodno treba da ostane prirodno, pokušavamo da sa minimalnom obradom maksimalno ostavimo svojstvo drveta u svoj svojoj lepoti.
Koje materijale koristite u izradi nameštaja? Pomenuli ste spoj industrije i prirode. Da li to, pre svega, podrazumeva čisto drvo i reciklažu?
Materijal koji je najviše zastupljen bazira se na punom drvetu. U odnosu na ivericu, medijapan i slične proizvode, samo pravo drvo može da pruži prirodni osećaj. Da ne govorimo o prelepom mirisu drveta kada se komad nameštaja unese u prostor. Konkretno, koristimo hrast, bor, termotretirani jasen, orah, mazer, i to najčešće kombinujemo sa kovanim gvožđem i modernim sijalicama „edisonkama”, u zavisnosti od komada nameštaja koji se radi. Često uzimamo i staro drvo, kao što su železničke grede i stari drveni točkovi, koje prerađujemo i oplemenjujemo da stvorimo od njih novi život, a u isto vreme i da sačuvamo njihovu istoriju i autentičnost. Radimo i sa mermerom i modernijim materijalima, kombinujemo nekoliko materijala da bismo ispoštovali pravac, bilo da je reč o etno ili minimalističkom izboru.
Foto: Studio Industrija
Ko su najčešće kupci, odnosno, naručioci vašeg nameštaja, i za koje prostore ih pravite?
Naši klijenti su uglavnom ljudi koji ne kupuju klasičan nameštaj po salonima, već žele nešto unikatno u svom prostoru. Nije svaki prostor stvoren za standardni komad nameštaja, niti je svaka dimenzija pogodna. Nekad dobijemo sasvim jasnu smernicu šta bi klijent želeo i tu unesemo i svoje ideje kako bismo došli do apsolutnog rezultata. A nekada jednostavno počinjemo od nule da razmišljamo i kombinujemo prostor kroz crteže, skice i fotomanipulacije u Fotošopu. Pravimo nameštaj za dnevne sobe, kao što su stočići, komode, police, krevete i ormare za spavaće sobe, kupatilski nameštaj, pa sve do baštenskog nameštaja i sve drugo gde možemo kreativno da se izrazimo. Ne radimo serijsku proizvodnju. Ne postoji nijedan sto koji smo napravili dva puta. Sve je proizvod jednog trenutka, onog kada spojimo svoju kreaciju sa prirodom i napravimo pravi balans u savršenstvu, ali po meri.
Foto: Studio Industrija
Koliko je neobično to što ste, kao profesor u Visokoj građevinsko-geodetskoj školi, jedan hobi razvili u tako kreativan zanat?
U ovom poslu nije potrebno nikakvo predznanje, potrebna je samo ljubav prema prirodi, ovom poslu, kreiranju. Potrebno je samo videti stvari iz nekog drugog ugla i napraviti ih boljim, lepšim, ugodnijim za život. Kao profesor u Visokoj građevinsko-geodetskoj školi bilo mi je nezamislivo da počnem da se bavim proizvodnjom komadnog nameštaja, ali dok sam tražio balans, prevladali su ljubav i sklonost ka ovakvom hobiju, pre svega iz velike želje da se ni iz čega stvori unikatan proizvod iz prirode. Moj sin Nikola je takođe uz mene zavoleo ovaj posao, uvek se našao u blizini radionice da pomogne. Njegov veliki doprinos bio je kada je došao na ideju da sebi renovira sobu u industrijskom stilu i čak napravio detaljne skice. To je kasnije uticalo i na sam naziv firme – Studio Industrija.
Tekst: Ana Kralj
Foto: Studio Industrija
