Photo: Nebojša BabićModerni komercijalni objekti visoke klase, koji donose inovativna i avangardna rešenja i diktiraju nove trendove projektovanja i gradnje, nikad nisu bili retkost na našem tržištu, a danas ih je više nego ikad. Koje nove trendove nosi novo vreme, šta su danas standardi pri projektovanju neke poslovne zgrade ili šoping centra a šta avangarda, koliko daleko je otišla primena novih tehnologija i materijala, a koliko zahtevi korisnika, i šta su najveći izazovi za savremene arhitekte, pitali smo Predraga Milutinovića, osnivača studija MAPA Architects. Za ovog višestruko nagrađivanog arhitektu, sa bogatim iskustvom u projektovanju i izgradnji velikog broja komercijalnih objekata različitih tipova širom regiona – od industrijskih i maloprodajnih objekata do poslovnih zgrada i hotela, na kojima je radio na poslovima projektanta, dizajn menadžera, projekt menadžera i rukovodioca investicijama, dileme nema: promene su konstantne, a jedini način da projektujete nešto još lepše i naprednije od postojećeg jeste da imate strast i želju za inovacijom, bez koketiranja, i otvoren stvaralački pristup.
Mixed-use complex by MAPA Architects
Koliko su se trendovi i standardi gradnje u sektoru komercijalnih nekretnina promenili za poslednjih dvadesetak godina, i šta je na to najviše uticalo – nove tehnologije ili sve sofisticiraniji zahtevi korisnika?
Promene su konstantne. One su posledica razvoja tehnologija i materijala, pokušaja da se ubrzaju procesi izgradnje, smanje troškovi izgradnje i kasnije održavanja, ali i da se stvore nove vrednosti i novi uslovi komfora radnih procesa. Tehnologije proizvodnje kod industrijskih objekata, primena sve većih ograničenja i kontrole otpadnih elemenata/materija, uticaj na ekologiju, kao i sve veći zahtevi za umanjenje potrošnje energije i korišćenja obnovljivih izvora, svakako su uticali na veće promišljanje u samom procesu projektovanja i odgovornije procese izgradnje.
Kada govorimo o tehnologijama gradnje, one se nisu previše promenile u ovom vremenskom periodu, ali su zato postavljeni novi standardi u organizaciji, opremanju i korišćenju objekata. Kancelarijski objekti su se nekada strožije projektovali, sa jasnim odvajanjem nivoa, nekada kruto vodeći računa o efikasnosti i subordinaciji procesa i odgovornosti piramidalne strukture. Promenom korporativne kulture i modaliteta upravljanja i radnih procesa, promenama koje je donela IT industrija i digitalizacija, promenili su se i programski zahtevi za projektovanje. U nastojanju da se zaposleni što više motivišu, kancelarijski prostori postali su mutirani oblik kućnih kancelarija, što je doprinelo opuštenijem odnosu prema ranijim strogim kulturama poslovanja, i dovelo do novih trendova u projektovanju i opremanju radnih prostora. Mislim da su ti trendovi preneli akcenat na enterijer, komfor i sadržaje kojih ranije nije bilo u komercijalnim prostorima. Ta promena je osvežila pristupe arhitektonskog projektovanja i omogućila veću slobodu u organizaciji i funkcionisanju prostora.
Showroom Delta Motors, Beograd / Foto: Rade Kovač
Da li je danas nezamislivo da se projektuju veliki komercijalni projekti a da nisu održivi i zeleni?
Mislim da je svakako potrebno da se odgovorno projektuje u bilo kom vremenu, uzimajući sve aspekte u obzir: kvalitet, komfor, održivost i trajnost, uticaj na okolinu, korisnika i konzumenta. Objekti moraju biti održivi. Svedoci smo da su neki davno projektovani objekti imali mnogo promišljenih detalja i elemenata koji su se nekako izgubili u jednom preskakanju struke u borbi za ostvarivanje većih zarada. To je uzelo danak i napravilo jaku liniju između prirode i čoveka. Arhitektura mora da nađe jasne i prave odgovore, koji nisu samo trend koji donosi sertifikovan objekat, mora da se vrati sebi i prirodi. Veliki komercijalni objekti svakako mnogo utiču na korišćenje resursa i globalno zagrevanje, i oni bi morali u značajnoj meri da poštuju standarde održivosti i ekologije. Osim same održivosti, važno je i koje smo materijale koristili prilikom izgradnje, i koliko je energije i prirodnih resursa nepovratno potrošeno da bi se objekat izgradio. Važno je da kompleksni objekti imaju odgovoran stav prema održivosti, ali ne kao modu i ne sertifikacije radi, već radi pravih pokazatelja da je ono što je uzeto prirodi nekako nadoknađeno. Trend zelenih objekata, pre bih rekao sertifikovanih, veoma je prisutan, posebno u sektoru komercijalnih nekretnina, što je dobro, jer opominje i usmerava u startu sve one koji grade.
Da li možemo da kažemo da su savremene komercijalne građevine, poput modernih poslovnih zgrada, kakve sve više niču kod nas, na naki način i najavangardnije, u smislu da upravo one donose nova arhitektonska rešenja i trendove gradnje na tržište?
To je dobra opservacija. Ne donose samo trendove već i primenu novih tehnologija gradnje, upotrebu novih materijala, ili custom made samo za te projekte. Naše tržište je postalo jako interesantno. Srbija je počela odavno da se otvara prema inostranim projektantima koji su donosioci drugačijeg pristupa, upravo zbog iskustava koje nose, ali i zbog delimičnog brendiranja. Jedan deo velikih korporacija imao je potrebu da brendira svoje projekte inostranim potpisom poznatih arhitekata, ali to je donelo i neke druge dobre okolnosti, na primer, da se domaće arhitekte više oslobode u pristupu projektovanju. Danas imamo vrlo interesantne pristupe i različite koncepte objekata koji ne zaostaju ni u čemu za inovativnim svetom. Nekada je na našem tržištu svega nedostajalo, tako da je primetan trend razvoja komercijalnih objekata poslednjih 20 godina – od onih ordinarnih, svedenih, do sofisticiranih u svakom pogledu, a možemo reći i avangardnih.
Zumtobel fabrika, Niš / Foto: Relja Ivanić
Možete li navesti primere nekih komercijalnih objekata koji su svojevremeno kod nas najviše uticali na širenje novih trendova gradnje i koje biste savremene objekte, koji su nedavno izgrađeni, izdvojili kao reprezentativne?
Mi se sa nostalgijom sećamo onoga što su nam pričali naši profesori i starije kolege o zlatnom periodu izgradnje kod nas. U to vreme vladala je konceptualizacija i inovacija, struka se poštovala i slušala. Bez znanja se nije moglo, a vreme je bilo analogno. U toj analognoj komunikaciji, proizvodnji i projektovanju, srpske firme uspevale su da projektuju i izgrade i u zemlji i u inostranstvu mnogo objekata koji su ostali upečatljivi. Lokalno gledajući, objekti poput Sava Centra i hotela Intercontinental, poslovne zgrade Energoprojekta, Muzeja savremene umetnosti ili Palate federacije, uticali su na matricu, sazrevanje, učenje i širenje trenda. Tada su arhitekte imale potrebu za inovacijom jer je bilo potrebno i brzo i kvalitetno graditi; koristili su dosta prefabrikacije, nove tehnologije gradnje, nove materijale, sve je bilo novo i inovativno. Mnogi od tih objekata doživeli su prve revitalizacije ili rekonstrukcije posle 25 i više godina. Kompleks Sava Centra jedini je sa ovih prostora bio u nominaciji za čuvenu Prickerovu nagradu za arhitekturu. Iz novijeg vremena to je svakako palata Zepter, kao jedan moderan i poseban poslovni objekat, nastao u vreme kada su u Beogradu postojala maltene samo dva krana. Izdvojio bih i dugo projektovan i građen kompleks Šoping mola Rajićeva, koji je jedan od najvećih mixed-use projekata kod nas. Novoizgrađeni objekti u Bulevaru Milutina Milankovića – GTC Green Heart, NCR kampus, i najnoviji GTC X, koji poseduje Golden Leed sertifikat, svakako su reprezentativni komercijalni objekti.
Zumtobel office, Niš / Foto: Relja Ivanić
Integracija visoke tehnologije i prirode u objekte takođe je jedan od primetnih trendova gradnje u sektoru komercijalnih nekretnina i u svetu i kod nas. Kakva su vaša iskustva sa takozvanim biofiličnim dizajnom i savremenim smart sistemima?
Upotreba visokosofisticirane tehnologije svakako je potrebna, a negde i nužna. Imao sam iskustva i kod komercijalnih i kod nekih zahtevnih rezidencijalnih objekata sa korišćenjem visoke tehnologije u cilju stvaranja komfornijeg prostora i za rad i za život. Tehnologija nam je omogućila da u objektima imamo izuzetno čist vazuh, primenom filtera novijih generacija. Tehnološkim spravama omogućili smo komforniji boravak i produženu vitalnost u radnim prostorima. Mnoge kompanije prate sve te trendove i implementiraju ih u svoje objekte. Biofilija nam, s druge strane, daje osećaj prirodnosti i vraća nas u odnos prema prirodi od koje smo se poslednjh godina potpuno otuđili. Smatram da savremenim pristupom dizajnu, u startnoj postavci koncepta objekata, treba voditi računa o svim navedenim aspektima i eventualnim tehnološkim primenama. Ranije pomenuti objekti, sagrađeni pre više od 40 godina, itekako su imali prirodu u sebi, tako da tvrdim da je svest projektanata oduvek bila na toj liniji biofilije.
Estetika i funkcionalnost su dva podjednako važna zahteva koje savremene komercijalne građevine moraju da ispune. Šta su danas najtraženiji standardi u tom smislu? Da li su staklene fasade i modularni open space koncepti i dalje ultimativni?
Estetika i funkcionalnost, ali i komfor u širem smislu, zvuk i akustika, svetlo, hortikultura, piroda, prirodni materijali... Trend je vraćanje na bazne osnove i identitet lokaliteta, uklapanje i održivost. To nije samo uslovljeno globalnim stremljenjima da se smanji zagrevanje, štedi energija i da objekti postanu održivi, već i zasićenošću generičkim objektima stroge funkcionalnosti i standarda koji se prenosi. U novije vreme sve više se traga za identitetima, kulturom koju kompanije stvaraju, vrednostima koje komuniciraju, što se reflektuje na projektovanje i izgradnju. Pominjali smo sertifikaciju, to je polako postalo must-have, a to utiče i na finansijski aspekt ulaganja. Staklo je takođe doživelo tehnološke napretke, i primena tog materijala u arhitekturi je velika, ne ultimativna, ali značajna. Ne možemo i dalje da zamislimo nebodere bez staklenih omotača, oni su sada čak u nekoliko superponiranih slojeva. Razlozi za dalje korišćenje stakla, posebno kod poslovnih zgrada, su brža gradnja, tehnološki osigurana, ali i komforni prostori koji su zaštićeni, otvaraju pogled, dovode čisto svetlo, lako se održavaju, itd.
Modularnost open space kancelarijskog prostora nije ultimativna, ali multifunkcionalnost jeste, a ona nas vraća na neki modul. U današnjim matricama kancelarijskog prostora retko se sreću simetrije i preterani red, on je povremeno „narušen“ ostrvima, mestima za razonodu, razgovor, opuštanje, izlazak na vazduh, što razbija krutost ideje o striktnoj modularnosti. Modularnost svakako postižemo na razne načine, instalaterski je to vrlo važno, a arhitektama izazov da prostori ne budu dosadni, već inspirativni.
Master plan Mind Parka, Kragujevac / Foto: MAPA Architects
Svedoci smo i sve raširenijeg trenda izgradnje mixed-use projekata, sve je više stambeno-poslovnih ili hotelsko-poslovnih kompleksa koji na jednom mestu kombinuju prostor za više namena. Zašto je ovaj trend toliko popularan?
Taj trend započeo je davnih godina dok su veliki klasici vladali arhitektonskom scenom. To su nekada bili inovativni i avangardni projekti koji su omogućavali veći broj funkcija na jednom mestu. Kod nas se vidi izrazit trend razvoja takvih kompleksa u novije doba. Popularnost je možda porasla i od vremena pandemije kada nam je trebala veća koncentracija funkcija na manjem prostoru, bez barijere i distance. Mislim da je to jednim delom i moda, ali i potreba formiranja novih gradskih mini centara sa više funkcija. Ti centri se tako i bolje oglašavaju u prodajnom smislu, „sve na jednom mestu“. Ono što je pogrešno jeste razvijati takve koncepte po svaku cenu. Postoji nekoliko novijih primera koji se deklarišu kao zeleni mixed-use kompleksi, ali kada se uđe u njih i pregledaju kapaciteti, to nije baš komfor kome bi trebalo da se teži.
Mind Office, Mind Park, Kragujevac / Foto: Relja Ivanić
Kako vam se dopada trend poslovnih kula koji polako zahvata Beograd? Vidite li dalji razvoj komercijalnih nekretnina u visinu ili, pak, u širinu, u glavnom gradu, budući da ima i sve više primera premeštanja poslovnog prostora na obode grada?
Ne bih to nazvao samo trendom. Mislim da je to potreba užih gradskih prostora koji imaju mogućnosti samo da idu nagore, naravno, ukoliko je planom i propisima to dozvoljeno. Nisam izrazito protiv toga, i takvi objekti imaju opravdanje, jer na relativno maloj površini koju zauzimate imate ogromne kapacitete. Pitanje je infrastrukture koja to prati, parkiranja i svega drugog. Beograd nema preveliki broj takvih objekata u odnosu na svoju površinu i potrebe, očekivalo bi se više. Ne bih mogao da predvidim dalji razvoj, ali Novi Beograd može da primi takve objekte i sigurno ih možemo u budućnosti očekivati. Staro gradsko jezgro nije u stanju da primi takve nove strukture, a da se pri tome ne naruši i devalvira kvalitet i identitet. Beograđanka je ostala usamljena. Parkiranje u toj zoni i dalje je problematično.
Rekonstrukcija starih industrijskih kompleksa u biznis parkove je sjajna stvar, posebno onih koji su na obodima gradova. Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, imaju sjajan potencijal u tom smislu. Ogromi kompleksi se već vrlo uspešno pretvaraju u prostrane kancelarije sa visokim plafonima i biofiličnim elementima, i postaju sjajno mesto za rad. Pored rekonstrukcija koje pozdravljam, jer na taj način recikliramo i umanjujemo i potrošnju energije i globalno zagrevanje, mnogo je finih primera IT parkova i van velikih gradova. Neki od industrijskih i poslovnih parkova su i u zonama daleko izvan gradova, u prirodi. Jedan od takvih je i Mind Park u Cerovcu (obod Kragujevca), u čijem sam master planu i projektovanju učestvovao sa svojim timom. Taj kompleks je krenuo od industrije i poslovanja, sa pratećim sadržajima koji programski dopunjuju potrebe ljudi koji tu rade, poput restorana, prodavnica, dečijih vrtića, sportskih sadržaja, pa čak i sopstvenog aerodroma. Širenje se planira upravo u tom pravcu da ceo kompleks bude održiv u svim aspektima.
Mind Office, Mind Park, Kragujevac / Foto: Relja Ivanić
Projektovali ste tokom karijere i poslovne zgrade i šoping centre i retail parkove i hotele. Koji je od ovih tipova komercijalnih nekretnina najdalje otišao u primeni modernog dizajna i savremenih građevinskih rešenja?
Šoping centri i retail parkovi postali velika pozornica spektakla, što im dopušta ogromna površina i veliki broj funkcija. Mnogo je inovacija na tim projektima zbog tehnologija gradnje, ali i novih, savremenih rešenja i primene materijala, nekako se te inovacije najbolje „prime“ na tim objektima. Savremena rešenja tih objekata su, ipak, podređena funkciji i privlačenju kupaca, pa se teško može pobeći od nametnute ikonografije, zbog čega svi ti objekti pomalo liče. Poslovne zgrade i hoteli, po mom mišljenju, dugovečniji su od šopinga i potrošačke kulture. U tom smislu, inovacije i expresivnost tih objekata su svedenije, ali ne nužno i manje savremene i avangardne, naporotiv. Neki objekti postaju vanvremenski, iako možda nekada vrlo jednostavno matrično definisani u prostoru postaju reperni, poput hotela Square Nine kod nas, ili nekih inostranih rešenja koja je radio arhitekta Dejvid Čiperfild, ovogodišnji laureat Prickerove nagrade.
Nova tržišta i nove destinacije žele da privuku pažnju, poput Dubaija ili Katara, gde se nalaze veliki mixed-use centri, hoteli i poslovne zgrade sa velikim iskoracima. Pitanje je i lajsftajla i onoga što pružaju ostali aspekti društvenog života. Arhitektura mora i to da prati, ili da se prihvati kao avangarda, i da upravo ona povuče taj razvoj.
Hotel XYZ / Foto: MAPA Architects
Koji tip projekta je vama najveći izazov i na koje završene projekte ste posebno ponosni?
Poseban izazov su novi projekti koji traže inovaciju, a ne puko prepisivanje programa. Radujem se novim mikro mixed-use kompleksima i naseljima koja su održiva, jer su to koncepti na kojima nismo imali priliku da se oprobamo do završnice i izgradnje. Od završenih projekata posebno sam ponosan na Dom za decu ometenu u razvoju na Bežanijskoj kosi i Paraolimpijski centar Iskra u Kragujevcu. To su dva objekta koja su od stručne javnosti priznata i nagrađena, a od korisnika rado prihvaćena, i koja su ispisala nove standarde u izgradnji objekata ovog tipa. Kada govorimo o komercijalnim objektima, od izvedenih najinspirativniji mi je Mind Ofice u okviru Mind Parka. On je poseban i po odnosu investitora prema arhitekti i procesu, ali i programski, jer je postavljen sa elementima koji nas pomalo vraćaju na klasike na koje smo se ugledali, ali je istovremeno moderan u oblikovanju i konceptu, i prilagođen savremenim uslovima poslovanja i kulturi kompanije koja ga koristi.
Hotel Tvrđa, Osijek / Foto: MAPA Architects
Kako se danas nalazi inspiracija da se projektuje neki veliki komercijalni objekat koji će biti lepši, funkcionalniji i napredniji od postojećih? Da li pratite šta rade kolege u svetu i možete li navesti primere nekih modernih građevina kakve biste voleli da vidite i kod nas ili da nešto slično i sami projektujete?
U svemu gore napisanom mogu se naći odgovori na ovo pitanje, ali najvažnija je prilika koja je ponuđena i odakle ona dolazi. Svakom projektu se prilazi vrlo odgovorno, sa ispitivanjem više prostornih koncepta koji se pronalaze u korelaciji sa prirodom, lokalitetom, muzikom, korisnicima, konzumentima, klijentima. Morate imati i strast i želju za inovacijom, bez koketiranja, i otvoren stvaralački pristup. Ne bih navodio objekte, ali bih pomenuo one čiji objekti inspirišu hiljade arhitekata i investitora po svetu. One koje bih izdvojio kao posebne, čija bih dela voleo da vidim na našem prostoru, i u čijim delima nailazim na provokaciju i nalazim inspiraciju. To su: Žan Nuvel, Alehandro Aravena, Herzog & de Meuron, Dejvid Čiperfild, Neri & Hu.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: MAPA Architects
