Photo: PixabayMost na Adi, koji je pre 10 godina pušten u rad, trebalo bi da 2024. godine dobije pilon. Za ovaj zadatak rebalansom gradskog budžeta obezbeđena su 24 miliona dinara.
U maju 2012. godine izveden je jedini pokušaj da se kupola od sedam metara montira na Mostu na Adi uz pomoć helikoptera Vojske Srbije. Montaža nije izvedena zbog jakog vetra. Duvao je brzinom od devet kilometara na sat, što je omelo ljude u unutrašnjosti pilona da bezbedno prihvate završni element. Mada je akcija trebalo da bude ponovljena čim vremenski uslovi budu povoljni, to se do danas nije desilo.
Pre nekoliko godina, ponovo se pokrenula priča o podizanju vrha pilona, ali tada su iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda rekli da „neće biti montiran jer nije obuhvaćen građevinskom dozvolom“, pišu Novosti.
Pilon Mosta na Adi visok je 200 metara, a stoji na temelju od 113 šipova i na dubini od 30 metara. U njega je ugrađeno 1.300 tona armature i više od 16.000 kubika betona. Sklopljen je iz tri dela, a poslednji segment od devet i po metara ugrađen je u septembru 2011, čiji je prečnik na vrhu svega metar i po. Međutim, da bi ova građevina bila baš kao što su arhitekte planirale, potreban je još „krov“, od sedam metara.
Nedostajući vrh je kupasta rešetka i napravljen od nerđajućeg čelika. Nema ulogu u konstrukciji, već je arhitektonski element. Čini ga osam cevi, koje su međusobno povezane prstenovima na svakom metru. Element ima servisne merdevine, koje bi koristili majstori tokom održavanja elektroopreme na vrhu.
Podsetimo, ovaj most svečano je otvoren za saobraćaj u novogodišnjoj noći. Već u prvim satima 2012. godine, automobili su prešli sa čukaričke na novobeogradsku stranu Save. Ova konstrukcija dugačka je ukupno 964 i široka 45 metara, ima šest saobraćajnih traka, dva koloseka sa šinama i dve staze za pešake i bicikliste. Ova građevina predviđena je kao deo unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko Beograda, koji spaja Rakovicu i Novi Beograd.
Most je, navode Novosti, izgrađen na osnovu rešenja koje je osvojilo prvu nagradu na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2004. godine. Idejno rešenje dala je slovenačka firma „Ponting“, a projektanti mosta bili su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič. Stručni žiri kojim je predsedavao Nikola Hajdin, tadašnji predsednik SANU i projektant prestoničkog Novog železničkog mosta, jednoglasno je usvojio pobedničko rešenje. Gradnja je počela krajem 2008. i trajala je tri godine.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nedavno je najavio da bi Most na Adi mogao da dobije novo ime.
Izvor: novosti.rs
