ZAŠTO BITKOIN I BLOKČEJN TEHNOLOGIJA IMAJU BUDUĆNOST

Photo: Pixabay

Budućnost pripada kriptovalutama, bitkoinu, digitalnim valutama i blokčejn tehnologiji, i to niko ne može da zaustavi, zaključili su Aleksandar Matanović, CEO i osnivač prve kripto menjačnice u Srbiji Ecd.rs i Ana Cukić Armstrong, CEO i osnivač AIM Cube iz Londona, na nedavno održanom samitu Business Trends u beogradskom hotelu Hyatt Regency, u organizaciji magazina Instore i NIN.

„Bitkoin je nastao u jeku svetske finansijske krize, 2009. godine, i to je vrsta imovine koju je teže otuđiti od bilo koje druge imovine u istoriji čovečanstva. Kriptovalute su informacija i prenose se lakše nego bilo šta drugo, što im i daje vrednost“, kazao je Matanović.

Prema rečima Matanovića, još je Džon Lok rekao da „svaki čovek rođenjem ima neka neotuđiva prava, to su pravo na život, slobodu i imovinu. A posao vlasti je da to obezbedi".

„Pravo na imovinu je jako bitno i čovek se tokom života u svom produktivnom dobu trudi da je stiče i da je na neki način „skladišti“ za period kad više neće imati energije. Podjednako važna stavka je i da tu stečenu imovinu zaštitimo“, naveo je on.

Dajući primere kako je država kroz istoriju direktno ugrožavala prava na imovinu, on je naveo da plasiranje bitkoina na tržište predstavlja revolucionarno rešenje, u smislu zaštite prirodnih prava, prenosi ekapija.com.

 „Ova valuta je od tog momenta doživela kvantni skok i počela da menja koncept poimanja novca“, naveo je Matanović.

Osvrćući se na istorijat trgovine i ulogu novca, on je naglasio da smo kroz istoriju i razvoj čovečanstva, od perioda prvobitne trampe, došli do trenutka plaćanja robe zlatnim novčićima, a nakon toga ulogu sredstva za plaćanje preuzeo je papirni novac.

„Papirni novac, kao i svaka valuta, vezuje se za poverenje, odnosno, iako je papirni novac zbog materijala od kojeg je napravljen sam po sebi bezvredan, on dobija svoju vrednost jer mi, kao korisnici verujemo izdavaocu, odnosno centralnim bankama tj. državi koja ga štampa“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, samim tim, država ima moć kontrole nad tim novcem, što se kroz istoriju nije pokazalo kao uvek uspešno rešenje.

„Novac je često gubio svoju vrednost, dok pojava kriptovaluta menja takav koncept. Papirni novac ima i svoja ograničenja, jer ukoliko ste u nekoj državi, prinuđeni ste da koristite novac te države, dok kriptovaluta pruža mogućnost izbora i njena vrednost vezana je za njen dizajn. Tržište kriptovaluta je globalno i otvoreno, a jedinu prepreku predstavlja kreativnost“, naveo je Matanović.

Pokušavajući da približi koncept kriptovaluta, Matanović je rekao da je „sloboda raspolaganja tom imovinom veća od slobode raspolaganja bilo kojom drugom imovinom“. Moguće je prebaciti je sa jednog na drugi kraj sveta i za to nam nisu potrebni posrednici niti bankarski sistem.

„Kad je u pitanju regulativa, to zavisi od države do države, a već se polako razvija i pozitivna konkurencija, kad je tržište ove valute u pitanju jer se lagano razvija i takmičenje među državama. Trenutno je u tom pogledu Teksas centar, dok se ova valuta koristi i u Majamiju“, objasnio je Matanović.

Kako je naveo, iako će u budućnosti verovatno postojati otpor starijih političara i bankara prema kriptovalutama, budućnost u obliku nove monete sigurno će doći, iako će biti potreban duži vremenski period da se čovečanstvo navikne na to.

Ana Cukić Armstrong takođe smatra da je blokčejn tehnologijama i kriptovalutama mesto u sadašnjosti i u budućnosti. Prema njenim rečima, trenutak kada je bitkoin plasiran na tržište, u vreme velike finansijske krize, nije mogao biti bolji.

„Banke su neumereno davale kredite, a kad su upale u gubitke država je uzela novac od poreskih obveznika kako bi pomogla bankama da se izvuku iz krize. Na taj način, „radnik, običan čovek, poreski obveznik“ pomogao je bankama“, naglasila je ona.

Nakon toga, Satoši Nakamoto plasira „decentralizovani sistem“ na tržište u vidu bitkoina i „igra na činjenicu da nemamo poverenja u banke“, istakla je Cukić Armstrong.

Kako je naglasila, osim što je lepota ove digitalne valute u tome što nam je niko ne može oduzeti, „kriptovalute predstavljaju likvidna ulaganja“!

Blokčejn je lanac zapisa ili blokova koji sadrže podatke, koji su povezani pomoću kriptografije.

Prema rečima Ane Cukić Armstrong, neke kompanije, kao što je Porše (Porsche) već imaju svoj blokčejn – „osiguravajuće kuće takođe i taj proces prelaska je praktično nezaustavljiv“, zaključila je ona.

Izvor: ekapija.com