ZAJEDNO DO ZELENIH GRADOVA SRBIJE

Photo: NIS

Gradovi trenutno proizvode više od 60 odsto svetske emisije gasova staklene bašte i najzagađenije su sredine za život. Posledice zagađenja po zdravlje ljudi već sad su velike budući da oko polovine svetskog stanovništva živi u gradovima. Procenjuje se da će do sredine veka čak 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima. Porast broja stanovnika i urbanizacija podsticaće gradnju, zbog čega će oko nas biti još više betona, a biće povećana i potrošnja električne energije.

Ono što ohrabruje jeste da upravo gradovi, kao direktni i veliki zagađivači životne sredine, mogu najbolje da odgovore na izazove klimatskih promena i najviše doprinesu poboljšanju kvaliteta života svih nas i regeneraciji planete.

Šta možemo da uradimo da bi nam gradovi bili čistiji, a život u njima kvalitetniji i humaniji?

Foto: NIS

ZELENA AGENDA

Evropski zeleni dogovor, koji za cilj ima da Evropa do 2050. postane prvi klimatski neutralan kontinent, prekretnica je u borbi protiv klimatskih promena. I Srbija se kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan priključila ovoj strategiji, a to podrazumeva niz konkretnih mera i akcija koji treba da dovedu do dekarbonizacije regiona i privrednog rasta u skladu sa načelima održivog razvoja.

Prevedeno na naš svakodnevni život, to znači da možemo mnogo toga da uradimo da bismo živeli u zelenim gradovima. Zeleni grad je svaki grad u kome se primenjuju standardi održivosti koji utiču na smanjenje zagađenosti i zdraviji život njegovih žitelja. Koliko će neki grad biti zelen zavisi i od lokalne samouprave i od kompanija koje u njemu posluju, ali i od samih građana – tačnije, od toga koliko su svi zajedno spremni da usvoje i primene svoju lokalnu zelenu agendu.

Gradovi širom Srbije sve više se okreću zelenim i održivim rešenjima. Primetan je porast broja investitora koji ulažu u zelenu gradnju. Građevinski materijali, poput zelenog betona, sa značajno smanjenim ugljeničnim otiskom, kao i savremena energetski efikasna rešenja za primenu u građevinarstvu, sve su dostupniji i traženiji na tržištu.

Brojni su primeri građanskih zelenih inicijativa na lokalnom nivou. Sve je više stambenih zgrada u kojima se stanari dogovaraju da zajednički investiraju u energetsku sanaciju zgrada i dotrajalu instalaciju i opremu zamene energetski efikasnim rešenjima, čime obezbeđuju i energetsku sigurnost svojih domova i manje račune za struju.

Stanari takođe mogu da pokrenu inicijativu za ozelenjavanje ravnih krovova svojih zgrada, što je uveliko praksa u evropskim gradovima. Pored toga što povećavaju estetsku vrednost objekta, zeleni krovovi utiču na smanjenje zagađivača iz vazduha i filtriraju štetne gasove, a takođe i apsorbuju zvučne talase ili ih odbijaju.

SOLARNI PANELI

Jedno od rešenja koje nas najbrže može dovesti do što zelenijih gradova jeste masovnija ugradnja solarnih panela na krovove kuća, zgrada, poslovnih i  industrijskih objekata. Procenjuje se da Srbija samo u krovovima ima površinu od oko 60.000 hektara. Kad bi bar četvrtina krovova bila pokrivena solarnim panelima, to bi podmirilo polovinu energetskih potreba Srbije.

Prednosti solarne energije su brojne: ne zagađuje životnu sredinu, smanjuje troškove električne ili toplotne energije i, iznad svega, obezbeđuje energetsku nezavisnost onome ko je proizvodi za svoje potrebe, što doprinosi većoj energetskoj nezavisnosti cele zemlje.

Velike benefite donosi i novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije kojim je uvedena kategorija prozjumera. To znači da višak električne energije, koji vam ostane kad zadovoljite svoje potrebe, možete predati u elektrodistributivnu mrežu. U zimskim mesecima, kada je proizvodnja električne energije iz solara smanjena, računi za struju biće vam umanjeni u visini cene električne energije koju ste predali na mrežu.

NIS KAO PRIMER DOBRE PRAKSE

Ove godine NIS je objavio 13. uzastopni verifikovani izveštaj pod sloganom „Naša održiva zajednica“. U Izveštaju, ova naftna kompanija najširoj javnosti sveobuhvatno i transparentno predstavlja sve ključne aktivnosti u 2022. godini, a navodi se i na koji način NIS svojim poslovanjem doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN.

NIS je u poslednjih 10 godina smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh za čak 90 odsto.

Sprovodeći svoju zelenu agendu i sledeći opredeljenje da poveća udeo obnovljivih izvora energije, NIS je počeo ugradnju solarnih panela na benzinskim stanicama u našoj zemlji. Do sada je ovaj projekat realizovan na 15 stanica za snabdevanje gorivom čime se ostvaruju pozitivni poslovni i ekološki efekti. Naime, upotrebom solarnih panela ukupna ušteda u nabavci električne energije iznosiće oko 600 MWh na godišnjem nivou, dok se smanjenje emisije ugljen dioksida procenjuje na više od 600 tona godišnje. Na ovim benzinskim stanicama ukupno je ugrađeno 1.175 komada panela. NIS će i u narednom periodu nastaviti sa postavljanjem fotonaponskih elektrana na svoju maloprodajnu mrežu i druge objekte.

Pored toga, NIS veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti, tako da je kompanija od 2012. do 2022. godine ostvarila ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.

Sledeći svoju zelenu agendu, kompanija je od 2009. godine u ekološke projekte investirala oko 120 miliona evra. Kada se tome dodaju i biznis projekti kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine, ulaganja prevazilaze iznos od 900 miliona evra. Najveći broj ovih projekata realizovan je u Rafineriji nafte Pančevo, koja je 2017. godine postala prvi energetski objekat u našoj zemlji koji je od državnih organa dobio integrisanu ekološku dozvolu koja potvrđuje da su svi proizvodni procesi u fabrici usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Na ovaj način, NIS daje svoj doprinos poboljšanju ekološke slike cele Srbije, kao i ispunjenju ciljeva održivog razvoja UN, kao što su Održivi gradovi i zajednice i Akcija za klimu – koji se odnosi na aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena, kako bi se do kraja 2030. godine značajno povećao udeo obnovljive energije u globalnoj energetskoj proizvodnji i potrošnji.

Tekst: Jovana Nikolić

Foto: NIS