Photo: Udruženje banaka SrbijeInflacija je u decembru bila na istom nivou kao u novembru, iznosila je 15,1 odsto, što se tumači kao ohrabrujući podatak i naznaka njenog postepenog usporavanja, posebno u svetlu činjenice da je u EU, koji je naš najveći partner, već zabeleženo usporavanje. Kakva su očekivanje daljeg smirivanja i pada inflacije, kako će sve to uticati na privredu, posebno na građevinski sektor koji je prošle godine zabeležio pad, kao i na politiku stambenih kredita i ostalih vidova kreditiranja investicija i građana, pitali smo Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.
Od čega najviše zavisi usporavanje inflacije kod nas i šta bi moglo da omete predviđanja da će ona do kraja godine biti vraćena u planirane okvire?
Veći deo inflacije koju danas imamo u Srbiji je uvoznog porekla, odnosno, preneta je iz sveta kroz skok cena energenata, skok cena hrane i druge efekte. U tom smislu, prvi uslov za smirivanje inflacije je promena globalne situacije, za koju možemo reći da je počela da se smiruje. U Sjedinjenim Američkim Državama mere centralne banke već su dale efekte, slično se očekuje i u evrozoni. Drugi uslov je naša nacionalna monetarna politika, a i tu smo svedoci da je Narodna banka podizanjem referentne kamatne stope na 5,25% poskupela novac, odnosno uticala da se zaduživanje učini skupljim. Na osnovu ovih pokazatelja ima osnova da verujemo u procenu NBS o usporavanju inflacije u prvom polugodištu ove godine i njenom padu u nastavku godine.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije / Foto: UBS
Stručnjaci procenjuju da, zbog visokih kamatnih stopa, trećini zemalja sveta preti recesija, a nekima i dužnička kriza. Koliko je Srbija u riziku od recesije?
Srbija je 2022. godinu završila sa rastom od 2,3%. U toj godini imali smo značajan pad u poljoprivredi zbog sušne sezone, kao i još veći pad u sektoru građevinarstva, zbog izuzetno velikog skoka cena građevinskog materijala. Ako je na tržištu građevinskog materijala došlo do smirivanja cena, a ima osnova da očekujemo bolju godinu u agrarnoj proizvodnji, čini se da ima uslova da Srbija ostvari izvestan, ne veliki rast, i u 2023. Takve su, uostalom, i procene i domaćih i stranih relevantnih autoriteta. Ovome treba dodati i procenu da kriza u evrozoni ipak neće biti onako oštra kako je u prvom trenutku najavljivano. Na osnovu navedenog, čini nam se da rizik od recesije u Srbiji nije veliki. Srbija je u prošloj godini imala rekordan priliv od turizma, izvoza ICT usluga i stranih direktnih investicija.
Kreditni izveštaji Udruženja banaka pokazuju da je prošle godine odobreno duplo manje stambenih kredita nego u 2021. god. – nešto manje od 7.000. Čime sve objašnjavate ovako oštar pad? Da li su građani bili oprezniji, pa su manje podnosili zahteve za kredit, ili su banke bile opreznije, pa su teže odobravale?
Treba se podsetiti da smo nekoliko ranijih godina imali izrazito snažnu građevinsku aktivnost, pa i prodaju stambenog prostora. Period sa kojim sada vršimo poređenja predstavlja špic aktivnosti u sektoru nekretnina. U 2010. godini imali smo dvostruko manje stambenih kredita nego danas, a 2015. godine trećinu manje, tako da i ovaj pad o kome govorite treba posmatrati hladnije glave. Činjenica je i da je iza nas period povećanja kamatnih stopa, posle višegodišnjeg negativnog euribora. Sigurno je da takva atmosfera ne motiviše na dugoročna ulaganja. Ako inflacija počne da opada, a to se po svemu sudeći može očekivati, realno je da će i centralne banke popustiti monetarnu politiku, što bi ponovo vodilo ka relaksiranijoj politici stambenih kredita i većoj aktivnosti banaka u toj oblasti.
U odnosu na ukupan promet nekretnina, procenat plaćanja iz kreditnih sredstava godinama ne prelazi 15 odsto, a u trećem kvartalu prošle godine bio je tek 10 odsto. Često se čuje pitanje: odakle toliko novca na tržištu? I da li se zna otprilike koji procenat te gotovine nikad ne prođe kroz banke?
Moram istaći da izbegavamo davanje ocena na bilo koju temu koje nisu utemeljene na nama dostupnim i preciznim podacima. Stoga, ono što se može reći jeste da je, prema podacima iz Kreditnog biroa za pomenuti period, došlo do rasta broja stambenih kredita: na dan 31.12.2021. bilo je 149.054 stambenih kredita, a 31.12.2022. – 156.016 stambenih kredita. Rast ovih kredita ostvaren je i u volumenima: sa 546.752 milijardi dinara 31.12.2021. na 615.385 milijardi dinara zaključno sa 31.12.2022.
Takođe možemo istaći da je, analizom pojedinih procesa u poslovnim bankama, konstatovano da postoji i značajan deo kupovine nepokretnosti ili drugog vida ulaganja u sektor nekretnina koji se obavi i iz štednje građana ili iz sredstava koje su građani stekli prodajom nekretnina u kojima žive ili su ih nasledili, ili iz ulaganja ostvarenog profita. Međutim, kako o tome nemamo precizne podatke, ne bismo mogli da komentarišemo koji je obim tih sredstava u odnosu na ostvarene volumene ukupnog prometa ulaganja u nekretnine.
Sa druge strane, postavljeno pitanje je izvrsna prilika da naglasim da banke u svom svakodnevnom poslovanju primenjuju na vrlo sistematičan način relevatne odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Primena i postupanje banaka po tom zakonu jedna je od osnovnih, svakodnevnih aktivnosti koje su imale uticaja na značajan broj procedura rada, kako za sve druge transakcije, tako i za ove konkretne. Banke strogo vode računa da se i u ovom segmentu poštuju zakonske obaveze. Zakonski gledano, moram istaći činjenicu da su transakcije ulaganja u nekretnine dozvoljene i u dinarima i u devizama, ali i da je i u jednom i u drugom slučaju zakonski obavezno transakcije obaviti preko računa, a nikako u gotovini. Takođe, o primeni relevatnih odredbi Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma moraju se starati i iste kontrolisati i sprovoditi i svi drugi relevantni obveznici pomenutog zakona, od posrednika u prometu nekretnina, platnih institucija, institucija elektronskog novca, advokata i javnih beležnika, bez kojih proces legalne kupoprodaje ili ulaganja u nekretnine jednostavno ne bi trebalo da je moguć.
Kakve su procene za dalje kretanje euribora, čiji je skok, posle mnogo godina, značajno uvećao mesečne rate otplate stambenih kredita vezanih za evro? Ima li nagoveštaja da jedan deo kreditnih korisnika možda neće moći dalje da otplaćuje stambene kredite zbog povećanih kamatnih stopa, ali, realno, i zbog poskupljenja troškova života?
Kretanje euribora zavisi od uspešnosti borbe protiv inflacije. Ako ona počne da pada, centralne banke nemaju razlog da drže visoke referentne kamatne stope. Nagoveštaj zaustavljanja inflacije postoji već sada, tako da ima osnova za optimizam da će početi da pada, odnosno da se vraća u granice cilja. Nagoveštaja otežanog plaćanja za sada nema, jer je udeo nenaplativih kredita i dalje na rekordno niskom nivou. U sektoru stanovništva on se kreće oko svega 2,4%.
Građevinski bum u Srbiji, uz naznake laganog smirivanja poslednjih meseci, i dalje traje. Koliko investitori koriste mogućnosti projektnog finansiranja, koje većina banaka pruža kao uslugu?
Neki od najznačajnijih građevinskih projekata u Srbiji realizuju se upravo preko projektnog finansiranja, tako da ovaj način kreditiranja nikako nije nepoznat na našem tržištu. Banke su spremne da na ovaj način prate svoje klijente, naravno, potrebno je da se ispune određeni uslovi, što zavisi od svakog konkretnog slučaja.
Održiva gradnja i energetska efikasnost biće narednih godina okosnica transformacije građevinske industrije i sektora nekretnina u Srbiji. U tom svetlu sve se češće pominju takozvani zeleni krediti. Šta sve trenutno banke u Srbiji nude i investitorima i građanima kad je reč o kreditnim linijama za zeleno finansiranje?
Danas je teško zamisliti društveno odgovornu kompaniju koja ne obraća pažnju na klimatske promene i uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu. Zato su danas održiva gradnja i energetska efikasnost jedan od najjačih trendova koji je podržan ne samo od strane građevinske industrije, već i od strane samih građana, lokalnih samouprava, gradova kao i od strane same države.
Činjenica je da su niske cene energenata prošlost, energija se mora racionalno trošiti. Ne sme biti rasipanja energije, naprotiv, neophodna je njena štednja. Zelenim kreditima banke nastoje da smanje štetni uticaj na životnu sredinu, smanje potrošnju energenata, ali i da učine našu planetu zdravijom i podnošljivijom za život.
Bankarski sektor Srbije godinama unazad, samostalno, iz sopstvenih izvora, ali i iz kreditnih linija EBRD-a i različitih evropskih fondova, odobrava kredite privredi i stanovništvu pod relativno povoljnim kamatnim stopama i na duže rokove, kako bi se što masovnije pristupilo ne samo izgradnji energetski efikasnih stambenih objekata, već i renoviranju i rekonstrukciji već izgrađenih stambenih i poslovnih objekata. To se, pre svega, odnosi na izradu energetski efikasnih fasada, zamenu stolarije, ugradnju solarnih panela i slično. Država i lokalne samouprave takođe su aktivan učesnik u ovom procesu jer svake godine opredeljuju određena sredstva koja se na konkursu dodeljuju građanima i privredi u vidu različitih subvencija i dotacija.
Pored zelenih kredita koji se koriste za poboljšanje energetske efikasnosti, banke u svojoj ponudi imaju i zelene stambene kredite, kao i zelene auto kredite. Zelenim stambenim kreditom banke pomažu stvaranje uslova za zdraviju životnu sredinu i podržavaju održivi razvoj. Oni se odobravaju pod nešto povoljnijim uslovima za kupovinu nepokretnosti energetskog razreda A i B, što se dokazuje energetskim pasošem zgrade i jasno definisanim energetskim razredom.
Zeleni auto krediti su prava prilika da se započnu zdrave promene u saobraćaju kroz povećanje upotrebe električnih i hibridnih vozila, ali i istovremeno smanjenje upotrebe vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji imaju značajno veću potrošnju fosilnih goriva i samim tim značajno veću emisiju štetnih gasova.
Sve se češće čuje u javnosti da je aktuelni kurs evra – nerealan, ali i komentari da održavanje jakog dinara možda nije najbolje sredstvo u borbi protiv inflacije. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Stabilan kurs domaće valute je jedna od najboljih stvari koja se dogodila srpskoj ekonomiji u dužem periodu. Predvidivost poslovanja je jedan od ključnih elemenata u planiranju firmi, ona je pokazatelj stabilnosti, pozitivan signal i domaćim i stranim investitorima. Teško je zamisliti kako bi izgledao standard građana i uopšte život većine našeg stanovništva da su u periodima koje smo prošli, kao što je kovid, zatim postpandemijska kriza, onda i kriza zbog sukoba u Ukrajini, morali da se bore i sa nepredvidivim kursom dinara. Poštujem mišljenje onih koji govore o nerealnom kursu, ali spadam u grupu onih koji Narodnoj banci Srbije odaju priznanje za način na koji je branila kurs domaće valute, verujući da je to u interesu svih nas.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: UBS
