Photo: OIE Srbija (Danijela Isailović)Pre globalne krize Srbija je počela izradu ključnog akta – Integrisanog plana za klimu i energetiku. To je strateški važan dokument koji treba da definiše politiku i ciljeve države u oblasti OIE za 2030. godinu, sa projekcijama za 2040. i 2050. godinu. Kako se u međuvremenu nosimo sa energetskim izazovima i da li će energetska kriza usporiti započetu energetsku tranziciju, razgovaramo sa Danijelom Isilović, menadžerom udruženja OIE Srbija, čiji su osnivači najveći proizvođači zelene energije u Srbiji.
OIE Srbija je mlado, ali vrlo uticajno udruženje. Šta biste izdvojili kao najveće upehe za ove nepune dve godine od osnivanja?
Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je u februaru 2021, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. Uspeh je, pre svega, što smo osnovani u vreme najžešće pandemije, kada su se mnogi poslovi gasili. Naši osnivači su najveće operativne vetroelektrane u Srbiji (Čibuk1, Kovačica i Alibunar), a članovi su najveći proizvođači solarne energije, najveći prozjumeri, vetroparkovi u razvoju, elektrane na biogas, izvođači radova, advokati i konsultanti. Naš član je i JP EPS, što ukazuje da su naši članovi vlasnici i najvećih hidroelektrana u Srbiji. Slogan našeg Udruženja je „Sinergija zelene energije“ i ogleda se u jedinstvu i međusobnom poštovanju članova. Prvi smo član WindEurope iz Srbije i jedan od retkih iz regiona. Imamo potpisan Sporazum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, imamo dobru saradnju i komunikaciju sa EMS AD. Rado smo viđeni panelisti i moderatori na najvažnijim domaćim i regionalnim događajima.
VETROPARK KOVAČICA
Održali ste već drugu OIE Srbija konferenciju koja je ponovo okupila veliki broj istaknutih učesnika iz zemlje i regiona. Šta su bile teme ovogodišnje konferencije?
Konferencija OIE SRBIJA 2021 bila je najbolja konferencija u Srbiji i regionu 2021. godine jer se usled pandemije na jednom događaju uživo okupila biznis i politička elita iz energetskog sektora regiona, podržana od strane čelnika WindEurope, Energetske zajednice i EBRD. Ta konferencija je protekla u vrlo optimističnom tonu, najavama aukcija i novih investicija, u duhu tek usvojenog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je ovogodišnja konferencija bila prilika da vidimo šta se od najava i obećanja ostvarilo, i kako ćemo dalje. Naime, implementacija Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije je izostala, nisu se dogodile aukcije, ali se dogodilo veliko nerazumevanje između najvažnijih energetskih činilaca po pitanju budućnosti OIE, brzine i načina integracija OIE u elektroenergetski sistem. Naravno, investitori i bankari nisu optimistični i euforični kao prošle godine, neizvesnost izaziva nervozu i vremena za čekanje više nema.
Koliko se Srbija dovoljno brzo i efikasno razvija u pravcu zadatih targeta EU i Energetske zajednice o proizvodnji energije iz OIE? I šta nam je na tom putu najveća prepreka – zakonski okviri ili zainteresovanost investitora?
Prema zvaničnim podacima Eurostata, Srbija je 2020. dostigla udeo od 26,3 odsto OIE u energetskom miksu, što je vrlo blizu targeta od 27 odsto. To je odličan rezultat, ali ne smemo zaboraviti da su za to zaslužne velike hidrocentrale stare pola veka, a da samo mali procenat čine vetroparkovi koji su, usled investicionog buma i dobre regulative, izgrađeni u periodu od 2016. do 2019. Kalkulacija biomase je značajno doprinela ovom rezultatu, dok je udeo solara, biogasa i drugih tehnologija minoran.
Kada govorimo o preprekama, trenutno je najveći problem nedovršena regulativa i nesaglasnost državnih organa oko pitanja balansiranja. Naravno, tu je i niska cena od 56 evra po MWh za električnu energiju proizvedenu iz vetra, koja je neodrživa u doba poskupljenja opreme, transporta i činjenice da je na berzi cena električne energije nekoliko stotina evra. Po toj ceni i država Srbija uvozi električnu energiju jer trenutna proizvodnja ne pokriva naše potrebe. Naravno, tu je i problem dvostruke aukcijske premije koji smanjuje mogućnost za kompetitivnost i postizanje niže cene.
Nema problema sa nedostatkom investitora, odnosno imamo problem sa hiperprodukcijom investitora i projekata. Takva lažna slika koja se ogleda u 14 GW u zahtevima za priključenje na prenosni sistem izazvala je kolaps i bojazan kod operatora prenosnog sistema da će sistem biti urušen, što je praktično blokiralo realizaciju OIE projekata. Da bi se rasteretio EPS trebalo bi na neki način izvršiti selekciju projekata i proceniti šta su projekti koji imaju veliku verovatnoću da budu izgrađeni i ko su solventni investitori. To se može uraditi uvođenjem bankarskih garancija ili nekih drugih mehanizama kao što se desilo i u drugim državama regiona. Ako se nastavi sa sadašnjom praksom, da svako, bez bilo kakvog novčanog depozita ili garancije, može da podnese zahtev za priključenje, ostaćemo u blokadi i još dugo nećemo imati nove zelene kilovate na mreži.
Ako izuzmemo hidropotencijal, iz kojeg dobijamo 80 odsto električne energije iz OIE, koji su ostali obnovljivi izvori kod kojih beležimo najveću ekspanziju u eksploataciji trenutno u Srbiji?
U periodu od 2015. do 2020. godine, izgrađeno je sedam vetroparkova ukupne snage 398 MW i to su elektrane u eksploataciji. Zbog nezavršene regulative, novih vetroparkova nema. Raduje činjenica da je JP EPS konačno započeo izgradnju VE Kostolac, snage 66M W. To je odlična vest za sve nas.
Ako govorimo o ekspanziji u aktuelnom momentu, onda je to definitivno solarna energija i to u vidu malih solarnih elektrana na krovovima kuća i većih solarnih elektrana na krovovima industrijskih postrojenja. Usled očekivanog povećanja cene električne energije, naročito za privredu, kao i usled neizvesnosti da li će električne energije uopšte biti, građani, a naročito industrijski giganti, odlučuju se da postanu kupci proizvođači, odnosno da grade solarne elektrane za sopstvene potrebe. U toku je masovna solarizacija Srbije i taj trend neće stati, te svako ko ima mogućnost da iskoristi solarni potencijal svog krova treba to da učini. Naravno, postoje pritužbe na efikasnost operatora distributivnog sistema, ali verujem da ne postoji zla namera, već uhodavanje u jedan novi postupak.
SOLARNI PROJEKTI TRENUTNO DOŽIVLJAVAJU INVESTICIONI BUM
Ima li u planu velikih projekata u okviru ovog investicionog buma u solaru?
Prozjumeri nisu nužno mali projekti. Recimo, jedan naš član gradi solarnu elektranu od 8,4 MW za potrebe industrijskog giganta koji ima proizvodnju u Vojvodini. Investicija u solarnu elektranu od 12 miliona evra nije mala. Što se tiče velikih solarnih projekata, EMS AD je zatrpan zahtevima. Po nekoj našoj proceni, samo mali broj projekata ima potencijal da se izgradi. Nisam sigurna da veliki solarni projekti u Vojvodini ili drugim delovima zemlje koji su predviđeni na plodnom poljoprivrednom zemljištu imaju perspektivu i da će neko dozvoliti da se hrana pretvara u energiju, osim ako nisu u pitanju agrikulturne solarne elektrane. Naravno, tu su i aspekti zaštite životne sredine, a videćemo i ko će i kako obezbediti zemljište za velike solarne projekte. Mislim da ćemo još izvesno vreme čekati na izgradnju velikih solarnih elektrana.
Solarna energija mogla bi da bude efikasno dugoročno rešenje za snabdevanje gradova energijom, s obzirom na to da je doneta uredba o prozjumerima. Koliko koristimo ovu mogućnost?
U registru prozjumera trenutno imamo više od 100 fizičkih lica, odnosno više od 100 krovova nad glavom koji proizvode električnu energiju iz sunca. Verujem da ih u pripremi ima i više hiljada. Raduje me podatak da je jedna ustanova socijalne zaštite iz Sremske Mitrovice, Centar za socijalni rad Sava, postala jedan od prvih prozjumera i izgradila elektranu od 5KV. Naši članovi su izgradili dve solarne elektrane za potrebe manastira i crkvi u Nišu i Kraljevu i to pre uvođenja koncepta prozjumera, što ukazuje da je crkva prepoznala značaj zelene energije.
Na žalost, nijedna stambena zajednica do sada se nije upisala u registar kupaca proizvođača. Velika je šteta što zgrade svoje ravne krovove ne koriste za proizvodnju solarne energije. Ipak, znajući koliko skupštine stanara često ne mogu da se dogovore ni oko popravke liftova, ne očekujem da solari na zgradama uskoro niknu, osim ako lokalne samouprave i država ne daju neke značajnije podsticaje. Osim novca, mislim da je problem nedovoljna informisanost građana o benefitima zelene energije. Verujem da će nove zgrade u budućnosti još u toku projektovanja predvideti solarne panele na krovovima.
Osim podsticaja države i lokalne samouprave, verujem da bi i banke mogle da daju povoljnije kredite za takvu zelenu gradnju. Već postoje programi i kreditne linije EBRD koje komercijalne banke u Srbiji sprovode i to baš za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti i izgradnje solarnih projekata.
Verujem da bi zakonska obaveza postavljanja solarnih elektrana na nove zgrade bila stimulativna. Takvu mogućnost predviđa i Repower EU, kao plan EU za ubrzanje energetske tranzicije, koji je prezentovan u maju ove godine. Taj plan predviđa postavljanje solarnih panela na sve javne zgrade gde je to moguće najkasnije do 2026. godine, odnosno na sve nove zgrade od 2029. godine. Naravno, EU je za realizaciju plana RePower EU namenila čak 300 milijardi evra. Sigurna sam da i mi možemo da iskoristimo solarne potencijale naših javnih ustanova i da postavimo solarne elektrane na školama, bolnicama, gradskim upravama.
Aktuelna energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini vratila je čak i najrazvijenije zemlje nekoliko koraka unazad na putu ka karbonskoj neutralnosti, budući da će mnoge biti prinuđene da se vrate na proizvodnju električne energije iz uglja. Kako predviđate dalji razvoj energetske situacije u Evropi i Srbiji?
Energetska i bezbednosna kriza su poremetile čitav svet. Logično je da svi prave krizne planove i da je vraćanje na ugalj deo kriznih scenarija. Ne verujem da će iko pod parolom dekarbonizacije ostaviti svoje građane bez struje i grejanja, ali je jasno da se odluka i čin paljenja peći na ugalj čekaju do poslednjeg momenta. Ono što vidim jeste da vodeće evropske države i bez plana RePower intenzivno rade na izgradnji vetroelektrana i solarnih projekata.
Nemačka, koja je Srbiji ekonomski uzor, proizvodi najviše električne energije iz energije vetra. Samo u drugom kvartalu ove godine, za potrebe investitora u Nemačkoj dogovorena je isporuka oprema za vetroelektrane ukupne snage veće od 900 MW. Najmoćnije države uveliko se obezbeđuju nezavisnim izvorima snabdevanja električnom energijom. Što se tiče Srbije, smatram da se država ponaša odgovorno i verujem da će zima proći bez restrikcija. Međutim, niko ne zna koliko će rat trajati i kakve će posledice biti po dolazeće godine. Zato mislim da treba da se ugledamo na Nemačku i iskoristimo potencijal energije vetra koji imamo, te da izgradimo nove projekte što pre. Masovnu solarizaciju kuća i fabrika treba dodatno podsticati. Naravno, tu su i hidropotencijali koji nam daju bar trećinu potrebne električne energije. Dobro je što se intenzivno radi na razvoju RHE Bistrica i HE Potpeć i da je izgradnja u planu. Naravno, dominantan energent je ugalj koji nam ponestaje, te se oslanjamo na uvoz, što u bezbednosno izazovnim i političko kompleksnim vremenima nije samo komercijalan posao, te nije ni lak, ni siguran, ma koliko se odgovorni u državi trudili.
HRVATSKA KAO PRIMER
Hrvatska je dobar primer iz kog treba učiti. U Hrvatskoj su nedavno održane aukcije za OIE projekte. Za 300 MW vetra prijavila su se samo tri investitora sa projektima ukupne snage 113 MW, dok su na aukcijama bila uspešna samo dva projekta snage 78 MW. Maksimalna definisana cena je bila 61 evro po MWh plus inflatorna indeksacija i određeni dodaci za troškove balansiranja, što su daleko bolji uslovi od određene maksimalne cene u Srbiji. Premijski model je isto dvostrani kao i kod nas.
Međutim, moramo priznati da aukcije nisu uspele. Da li će se tako nešto desiti i kod nas? Vrlo verovatno. Da se to ne bi dogodilo, dok imamo vremena, valjalo bi izmeniti metodologiju za izračunavanje maksimalne aukcijske cene, zatim i samu odluku, kao i vratiti prvobitno predviđeni jednostrani premijski model. I naravno, postići dogovor oko načina i troškova balansiranja.
Tekst: Jovana Nikolić
Foto: OIE Srbija
