Iako je broj zelenih zgrada u odnosu na sve izgrađene objekte u Srbiji veoma mali, progresivan porast broja objekata sa zelenim sertifikatima ohrabruje i siguran je pokazatelj da je inicijalni talas zelene gradnje pokrenut i sada je potrebno održati se na njemu, smatra arhitekta Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije (SerbiaGBC). U svetlu najava resornog ministarstva da će se zelena gradnja podstaći izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, sa Draganom Koricom razgovarali smo o tome kakve su nam polazne tačke, gde je srpsko građevinarstvo napredovalo na polju održivosti i da li je uvek problem novac ili je važnije menjati svest o značaju ove teme.
Kako ocenjujete trenutno stanje u Srbiji po pitanju zelene gradnje – u stanogradnji i u sektoru poslovnih i javnih objekata?
Još je rano govoriti o kvalifikovanju u vidu ocena, pogotovu u stambenom sektoru, u kom se tek naziru prve inicijative investitora da implementiraju neke od aspekata zelene gradnje. Ipak, te inicijative su za svaku pohvalu, jer time pokazuju društvenu svest i odgovornost, i na istu pozivaju. Verujem da će ovaj sektor tržišta vrlo brzo prepoznati značaj zelene gradnje, pre svega jer je ulaganje u takvu investiciju isplativije za budućnost. Kao što su strane korporacije u domenu poslovnih, industrijskih i objekata javne namene pokrenule tržište u pravcu zelene gradnje, tako će i budući vlasnici stambenih nekretnina iskazivati zahteve koji su iznad puke lokacije i dizajna. Tom nepovratnom zamajcu sigurno će doprineti i najava ministra Gorana Vesića da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dati podršku zelenoj gradnji.
Svedoci smo zamaha građevinske industrije. Koliko su na tom talasu prisutni standardi održive gradnje?
Građevinarstvo je uvek bila jaka privredna grana. Ukoliko gledamo samo veće gradove, zaista jeste reč o zamahu, ali je velika šteta što su propuštene prilike da ova gradnja istovremeno bude i zelena gradnja. Kao što sada uviđamo da nam objekti nisu energetski efikasni, tako ćemo vrlo brzo doći u situaciju da zgrade koje se sada grade treba rekonstruisati, kako bi ispunile uslove održivosti u skladu sa planovima EU, sa kojima se usaglašavamo, od dekarbonizacije do implementacije cirkularnih modela, uštede vode… Ako pričamo o prisustvu zelene gradnje na nivou izgrađenih objekata, reč je o promilima. Ako pričamo o broju zeleno sertifikovanih objekata, svakako smo na kontinualno uzlaznoj liniji. To je siguran pokazatelj da je inicijalni talas zelene gradnje pokrenut i sada je potrebno održati se na njemu. Zarad naše i budućnosti onih koji tek dolaze.
Energetska kriza, kao posledica rata u Ukrajini, nažalost, još jedan je argument koji ukazuje na značaj energetske efikasnosti objekata. Gde smo na tom polju?
Pitanje je dosta kompleksno jer mu se može prići iz različitih aspekata. Ako gledamo iz ugla novoizgrađenih objekata, koji su u obavezi da poštuju pravilnik o energetskoj efikasnosti, i ukoliko razmatramo samo energiju koja se odnosi na ispunjenje toplotnog komfora, možemo govoriti o energetski efikasnim objektima. Ali klima se menja. Potrebne su nam predikcije i usklađivanje pravilnika. Ako pogledamo unazad, na period pre 2012, kada su uvedeni pasoši o energetskoj efikasnosti, i uzmemo u obzir podatak da individualna domaćinstva u Srbiji troše tri puta više za zagrevanje od proseka Evrope, jasno je da su ti objekti energetski slabi i da je neophodna njihova energetska sanacija.
Dobro je što se o ovoj temi dosta govori, mediji izveštavaju na dnevnom nivou, država je pokrenula mehanizme podsticaja. Videćemo da li je to dovoljan motiv ili se mora još sve pojednostaviti. Na primer, evidentno je da se kod nas stolarija, odnosno prozori, još uvek najčešće menjaju vikendom i time izbegavaju određene administrativne procedure, troškovi ili inspekcija. Međutim, ni u Evropi nije idealno. Ni tamo nisu zadovoljni dosadašnjom energetskom renovacijom objekata, ako se govori o planiranim procentima, ali će energetska kriza sigurno ubrzati ovu temu. Ne smemo da previdimo ni poreklo izvora energije koja odlazi na funkcionisanje objekata, jer ono mora biti u skladu sa dekarbonizacijom kojoj se svi posvećuju. Tu bitku ne smemo izgubiti.
Kako sanirati energetski neefikasne stambene zgrade?
Zgrade bi, pre energetske sanacije, trebalo da budu procenjene iz ugla starosti, odnosno životnog ciklusa materijala od kojih su napravljene. Struka je više nego elokventna i poseduje potrebno znanje kako se sanira. Naravno, potrebna je svest o tome da se treba obratiti struci. Pravilnik o energetskoj efikasnosti postoji, ali pravilnici se vremenom moraju usklađivati sa novim potrebama. Koliko sam upoznata, 2018. je pokrenut proces osavremenjenja i proširenja na aspekte rasvete, tople vode i hlađenja; sada svako domaćinstvo ima klimu. Upravo to je ono što zovemo predviđanjem. Sada treba da projektujemo i gradimo objekte koji će biti u skladu sa budućim klimatskim uslovima, zelena gradnja na to ukazuje.
Koje biste nove objekte domaćih investitora izdvojili kao primere dobre prakse?
Renomirani domaći investitori, koji su vlasnici objekata ili ih rentiraju, ne samo da prate praksu zelene gradnje, već rade i na njenom unapređenju. Počelo se sa zelenim krovovima. Prošle godine je bila evidentna masovnija ugradnja solarnih panela i električnih punjača, kao neminovni talas zelene tranzicije. Verujem da je pred nama period kada ćemo pažnju posvetiti i vodi kao resursu koji je zapostavljen.
Primera je dosta, pogotovu objekata članova Saveta zelene gradnje Srbije i ne bih želela bilo koga da izostavim ili izdvojim. Objekti su onoliko zeleni koliko je zelenih aspekata implementirano, ali se svakako među njima nalaze objekti komercijalnog tipa, kao što su Kula Ušće 2, Delta House, Sirius, NCR, čitav portfolio Stop Shop objekata, objekti distributivnih centara Lidl-a, CTP-a…
Šta će biti prioritet Saveta zelene gradnje u ovoj godini?
Cilj ostaje isti, ali ćemo i mi poraditi na tome da se prilagodimo nekim novim formama predstavljanja zelene gradnje široj javnosti, u čemu i vi kao medij možete dati značajan doprinos. Uključeni smo u dva međunarodna HORAISON projekta, te verujemo da ćemo preko njih doneti nove informacije na tržište. Otvoreni smo za svaku saradnju koja može doprineti održivoj budućnosti i pozivamo sve koji su zainteresovani za zelenu gradnju da nam se pridruže kako bismo zajedno radili na njenoj promociji.
Tekst: Aleksandra Mirković
Foto: Privatna arhiva
