Photo: Dario KonstantinovićU sezoni godišnjih odmora, kada se oko milion naših građana spusti malo južnije i svim čulima uživa u čarima letovanja u Grčkoj, ambasadorka Grčke u Srbiji, Njena ekselencija Maria Levanti, svoj radni dan provodi tamo odakle leti svi tražimo spas – u strogom centru Beograda, u zgradi u kojoj je ambasada Grčke smeštena gotovo čitav vek. Tamo nas i dočekuje, priznajući već na početku razgovora ne samo da joj prija mesto gde radi, već i da se u Beogradu oseća kao kod kuće. O Srbiji je već dosta znala pre nego što je krajem prošle godine imenovana za ambasadorku, ali je ipak bila fascinirana koliko smo bliski i slični kao narodi kad se preselila u Beograd. Razgovor počinjemo Beogradom, diplomatski recipročno završavamo Kikladima, a između pričamo o svemu onome što povezuje naše dve zemlje – od strateškog partnerstva i intezivne saradnje na svim nivoima, do značajnih investicija u srpskoj ekonomiji i zajedinčkim naporima na razvoju energetske i transportne povezanosti, koje su stubovi prosperiteta i bezbednosti celog regiona.
Iako imate bogato diplomatsko iskustvo, ovo vam je prva ambasadorska misija, koju, igrom slučaja, obavljate na mestu sa istorijom dugom gotovo čitav vek, budući da je ambasada Grčke u Beogradu smeštena u ovoj zgradi u Francuskoj ulici još pre Drugog svetskog rata. Možete li nam reći nešto više o samoj zgradi ambasade i kako vam se dopada radno mesto u najstrožem centru Beograda?
Ambasada Grčke u Beogradu nalazi se na uglu Francuske 33 i Strahinjića Bana 76, u jednom od centralnih delova istorijskog centra Beograda. Zgrada je sagrađena 1924. godine po standardima akademizma 19. veka, a prvi zakupac prvobitne dvospratnice bio je Milivoje Pavlović, generalni direktor Unije brodograditelja tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Grčka ambasada je tu osnovana pre Drugog svetskog rata, a zgrada je detaljno renovirana i modernizovana u periodu 1997–2000. Lokacija ambasade, u samom centru grada, idealna je za moj rad, pre svega zahvaljujući blizini većine administrativnih zgrada i drugih mesta na koja idem po potrebi posla.
Njena ekselencija Maria Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji / Foto: Dario Konstantinović
Grčki i srpski narod vezuju duboki, prijateljski odnosi i plodna saradnja u mnogim oblastima. Koliko ste znali o Srbiji pre nego što ste došli u Beograd krajem prošle godine i šta je na vas ostavilo najveći utisak tokom osam meseci koliko živite sa nama?
Grčki i srpski narod su zaista veoma bliski; dele snažne istorijske i kulturne veze, a njihovi odnosi su tokom vremena ostali odlični. Zbog svog interesovanja za region Balkana, dosta sam čitala o srpskoj istoriji mnogo pre nego što sam se nastanila u Beogradu. Istovremeno, veoma sam volela srpsku muziku, i kad god sam imala priliku, gledala sam srpske filmove, koji su bili posebno popularni u Grčkoj 90-ih. Za ovih nekoliko meseci koliko živim u vašoj zemlji, najveći utisak na mene ostavila je spoznaja koliko smo slični kao narodi: otvoreni smo i gostoljubivi, cenimo dobru hranu i uživamo u životu. Izlišno je reći da mi nije trebalo vremena da se prilagodim novom životu u Beogradu. Sve mi je bilo nekako poznato.
Prema zvaničnim podacima, Grčka je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Ukupne direktne grčke investicije procenjene su na 1,5 milijardi evra, a sa indirektnim investicijama vrednost premašuje 2,5 milijardi evra. Koja su značajna ulaganja realizovana u poslednje dve-tri godine?
Grčka je bila jedan od najvažnijih i prvih investitora u Srbiji od kraja 90-ih. Iako je usled teških godina ekonomske krize došlo do povlačenja grčkih privrednih aktivnosti u inostranstvu, raduje me što primećujem da interesovanje Grčke za ulaganje u Srbiji snažno oživljava, i da je poslednjih godina realizovano nekoliko novih značajnih investicija, kao što je novi hipermarket Super Vero-Jumbo u Novom Sadu, preuzimanje 10,24% akcija Beogradske berze od strane Atinske berze, i osnivanje brojnih novih grčkih malih i srednjih preduzeća. Ovome moram da dodam i planove za proširenje poslovanja grčkih kompanija koje već postoje na srpskom tržištu, uglavnom u proizvodnji industrijske robe, poput nedavno najavljenog proširenja proizvodnog pogona Alumil.
Zgrada ambasade sagrađena je 1924. godine po standardima akademizma 19. veka / Foto: Dario Konstantinović
Procenjuje se da u Srbiji posluje oko 200 grčkih kompanija koje zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Koji sektori su najatraktivniji za grčke investitore i koje kompanije se izdvajaju po obimu poslovanja?
Kompanije u grčkom vlasništvu u Srbiji uključene su u različite segmente poslovanja, od nekretnina do izgradnje i infrastrukture (autoputevi ili aerodromi), industrije hrane i pića i lanaca snabdevanja, trgovine, bankarstva, distribucije goriva i nafte, ugostiteljstva, telekomunikacija, transporta, aluminijumskih profila, proizvodnja cementa, logistike, obnovljivih izvora energije, reciklaže, tretmana otpadnih voda, itd. Njihova veličina varira u skladu sa tim, u rasponu od pojedinačnih preduzetnika i malih i srednjih preduzeća do velikih korporacija i grupa. Vidimo sve veće interesovanje za energetski sektor, pre svega za proizvodnju solarne energije i upravljanje otpadom.
Grčke kompanije su vlasnici nekoliko ekskluzivnih hotela i trgovinskih lanaca u Srbiji, a Alumil je jedan od lidera u industriji građevinskog materijala. Ima li naznaka novih ulaganja u srpsku real estate industriju?
Kao što ste spomenuli, većina postojećih kompanija je investirala i u tržište nekretnina. Postoji veliko interesovanje, i među novim investitorima, za nova ulaganja u nekretnine, ne samo u zgrade, već i u zemljište, kako bi dalje razvijali i diverzifikovali svoje aktivnosti u Srbiji.
Zgrada je detaljno renovirana i modernizovana u periodu 1997–2000 / Foto: Dario Konstantinović
Kad smo kod industrije nekretnina, koliko je Grčka napredovala u primeni zelene i održive gradnje? Da li postoje zeleni propisi koji su obavezni i za privatni i za javni sektor prilikom izgradnje novih zgrada i za poboljšanje energetske efikasnosti postojećih zgrada? Da li je primetna masovna solarizacija kod vas, kao i u Srbiji, odnosno postavljanje solarnih panela i na stambene i poslovne objekte?
Tokom poslednje decenije, Grčka je napravila ogromne pomake u pravcu primene standarda zelene i održive gradnje, budući da potražnja za zelenim zgradama u Grčkoj eksponencijalno raste. Došlo je do promene pravila gradnje zgrada u pravcu jačanja energetske efikasnosti u novogradnjama, bilo privatnim ili javnim; uvedena je, na primer, obavezna spoljna izolacija, predugradnja elemenata pametne kuće i punjača za električne automobile. Što se tiče već postojećih zgrada, neke od preduzetih mera obuhvataju uvođenje obaveznog izdavanja energetskog sertifikata za sve transakcije nekretninama i uvođenje niza podsticaja za energetski efikasnu nadogradnju objekata u skladu sa Programom energetske obnove, koji uključuje subvencije i/ili beskamatne kredite za unapređenje energetske efikasnosti starih zgrada. Grčki plan za oporavak i otpornost uključuje ulaganja od 1,3 milijarde evra u energetski efikasnu obnovu više od 100.000 stanova, uključujući domaćinstva sa niskim primanjima. Počeli su da se sprovode i prvi programi subvencija za ugradnju solarnih panela na stambene i poslovne objekte, i to vrlo uspešno.
Foto: Dario Konstantinović
Nije tajna da su Srbi zaljubljeni u Grčku i njene prelepe plaže i ostrva, da su veliki prijatelji sa grčkim domaćinima i da im je ona svakog leta turistička destinacija broj jedan, ali Grčka je sve privlačnija našim građanima i za kupovinu nekretnina, ne samo za sopstveni odmor već i kao investicije. Imate li podatke koliko naših građana do sada poseduje nekretnine u Grčkoj?
Zadovoljstvo nam je što vidimo da su, između ostalih zemalja, naši srpski prijatelji počeli da ulažu i u grčko tržište nekretnina. Iako su brojevi relativno mali, postoji značajan trend rasta. Prema podacima Narodne banke Grčke, neto srpske direktne investicije u sektoru nekretnina u Grčkoj dostigle su 7,5 miliona evra u 2021. i 15 miliona evra u 2022. godini, u odnosu na gotovo nulu u periodu 2012–2013.
U kojim sektorima je Grčka najatraktivnija srpskim kompanijama za ulaganje i gde ima prostora za veći obim poslovanja?
Koliko znam, najveće srpske investicije u Grčkoj u ovom trenutku su realizovane u sektoru maloprodaje i obuhvataju kompanije Lilly Drogerie i Sport Vision. Turisti u regionu severne Grčke sigurno će primetiti da postoji mnogo malih restorana koji nude srpsku kuhinju. Naravno, tu su i brojne druge oblasti od zajedničkog interesa, uključujući poljoprivredu, hranu i piće, farmaceutsku industriju, informacione i komunikacione tehnologije, IT sektor, turizam, trgovinu itd.
Srbiji i Grčkoj predstoji važno energetsko i infrastrukturno spajanje preko gasnog interkonektora Bugarska-Grčka i pruge Pirej-Solun-Skoplje-Beograd. U kojoj meri naše dve zemlje sarađuju ne samo u oblasti energetike i infrastrukture već I u sve važnijoj zelenoj tranziciji, inovacijama, nauci i IT sektoru?
Diversifikacija energije i transportna povezanost glavni su stubovi postizanja prosperiteta i bezbednosti u regionu. Srbija je, početkom izgradnje interkonekcije Srbija-Bugarska, napravila veliki korak u tom pravcu. U istom duhu, takođe podržavamo i podržavamo realizaciju projekta gasnog interkonektora Srbija-Severna Makedonija. Završetak pruge Pirej-Solun-Skoplje-Beograd takođe je od velikog značaja, jer će olakšati ne samo trgovinu i transport već i komunikaciju u regionu.
Grčka je spremna da svim sredstvima podrži energetsku diversifikaciju Srbije, kroz interkonekcije Bugarska-Srbija i Severna Makedonija-Srbija, njenu vezu sa TAP-om i LNG terminalom u Aleksandropolisu.
Naravno, neosporno je i da ima dosta prostora za jačanje i unapređenje naše bilateralne saradnje. Zajednička deklaracija o uspostavljanju strateškog partnerstva između Grčke i Srbije, potpisana u decembru 2019. godine, naglašava ovaj potencijal, jer se njene odredbe proširuju u svim oblastima, uključujući ekonomiju, energiju, tehnologiju i povezanost. Od 2019. godine, kriza COVID-19, rat u Ukrajini i njihov uticaj na globalnu ekonomiju i tržište energije usporili su proces, ali sada je dobro vreme da ponovo udružimo snage kako bismo poboljšali prosperitet naše dve zemlje. Grčka je spremna da podrži Srbiju, ne samo podsticanjem ulaganja u pomenute sektore, već i doprinosom njenom razvoju deljenjem znanja i iskustava stečenih na sopstvenom zelenom putu tranzicije i tehnološkom napretku.
“Nije mi trebalo vremena da se prilagodim novom životu u Beogradu. Sve mi je bilo nekako poznato”, kaže Njena ekselencija / Foto: Dario Konstantinović
Većina naših građana, kao što smo već pomenuli, ovog leta otići će u Grčku. Koja su vaša omiljena mesta za odmor u Grčkoj i koja mesta biste preporučili prijateljima iz Grčke da posete u Srbiji i Beogradu?
Istina je da je Grčka, posebno njen severni deo, jedna od omiljenih letnjih destinacija Srba. Samo prošle godine imali smo zadovoljstvo da ugostimo oko milion ljudi iz Srbije. Ja lično imam nekoliko omiljenih oblasti u Grčkoj. Kada bih morala da biram jedno mesto za odmor, definitivno bih izabrala Kiklade. Ova grupa ostrva u Egejskom moru, sa svojom divljom lepotom, kristalno čistim morem i jedinstvenom arhitekturom i kuhinjom, za mene je oličenje letnjeg odmora.
Svojim prijateljima iz Grčke koji posećuju Srbiju svakako bih poručila da provedu nekoliko dana istražujući Beograd, šetajući njegovim prelepim parkovima i obalama Save i Dunava, posećujući gradske muzeje, posebno Muzej Jugoslavije i Teslin Muzej, i da obavezno probaju hranu u odličnim gradskim restoranima. Potom bi ih posavetovala da putuju i na sever i na jug zemlje kako bi otkrili jedinstvene prirodne lepote Srbije i izvrsne vinarije u zemlji.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: Dario Konstantinović
