HEKTAR POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI SKOČIO SA 5.000 NA 120.000 EVRA

08. Apr 2022
Photo: biznis.rs

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast. Tako je 2020. godine jedan hektar na pojedinim lokacijama koštao i više hiljada evra.

Podaci RGZ-a svedoče i da je najskuplje zemljište uglavnom u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije, dok je potražnja sve veća širom zemlje. Za određivanje cene zemljišta najbitniji su lokacija i kvalitet zemlje, ali se posmatraju i pristup određenoj lokaciji i nagib terena. Takođe, na cenu utiču i povećana potražnja usled izgradnje novih puteva i većeg broja zasada, prenosi biznis.rs.

Da cene poljoprivrednog zemljišta rastu širom Evrope potvrdio je i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Prema njegovim rečima, kako raste cena zemljišta po hektaru, tako raste i visina zakupa.

„Cene zemljišta stalno rastu i kreću se od oko 3.000 do 41.000 evra po hektaru. U skladu sa rastom cene poljoprivrednog zemljišta, naravno, raste i iznos zakupa. U Vojvodini je posebno interesovanje za zakup zemljišta. Svako kao vlasnik može da daje zemljište nekome u zakup, to se ranije zvalo ‘dati u arendu’, a država to vrši po principu licitacije. Tu postoje pravila poput prava prečeg zakupa, ko ima sisteme za navodnjavanje i slično, po Zakonu o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta“, objašnjava Prostran.

Kako kaže, u Vojvodini se novac od zakupa državnog zemljišta deli na tri dela – na nivou lokalne samouprave i pokrajine, dok republika dobija 50 odsto. U centralnom delu Srbije sumu dele lokalna samouprava i Vlada Srbije (Ministarstvo poljoprivrede).

„Kao član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije smatram da treba da se daje malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, kako bi povećali svoju ekonomsku moć, da bi ostali da se i dalje bave poljoprivredom, a sa malim gazdinstvima je to veoma teško. Evropa, recimo, posebno podstiče male i mlade poljoprivredne farmere“, navodi Prostran.

On je podsetio da je 2008. godine najviša cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila 5.000 evra po hektaru, a da je sada isto takvo zemljište dostiglo cenu od oko 50.000 do 120.000 evra po hektaru, za koliko je, kako kaže, prodato kod Bačke Topole.

Takođe je naglasio i da je poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se ono gubi iz više razloga – od izgradnje infrastrukturnih objekata preko zagađivanja, raznih degradacija i slično.

„Obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na našoj planeti. Zbog toga će ono biti sve traženije, jer se umnožava broj ljudi, potreba za hranom je sve veća, i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva“, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, raubovanje zemljišta u Srbiji je najkritičnija tačka davanja zemlje u zakup.

„To znači da propisom nije detaljno uređeno, pa se ide na reč po principu – ja vama dajem zemljište ovog kvaliteta i želim posle isteka roka da mi vratite isti ili bolji kvalitet zemljišta. Međutim, obično se većina tog zemljišta derogira, odnosno raubuje. Takođe, stranci mogu da slobodno uzimaju zemljište u zakup, a i da ga kupuju“, istakao je Prostran.

Kada je reč o proceni kvaliteta zemljišta, time se bave Institut za poljoprivredno zemljište, Poljoprivredni fakultet (Institut za melioracije poljoprivrednog zemljišta). Nekada je to radio i Institut Jaroslav Černi, a sada se time bavi i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (sektor za zemljište).

Kako su nedavno iz Republičkog geodetskog zavoda naveli za Blic, oranice najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 8.500 do 27.900 evra po hektaru. Najjeftinije su u južnoj i istočnoj Srbiji gde hektar košta od 3.450 do 14.800 evra i na severu Banata i Bačke, gde se cene kreću od 3.000 do 19.950 evra.

U Beogradskom regionu hektar zemljišta vredi od 10.000 do 22.650 evra, a u Sremskom okrugu od 8.500 evra do 21.400. Napominje se da je zanimljivo da se trgovina obavljala gotovinom u 99 odsto slučajeva.

 

Izvor: biznis.rs

2022. © Sva prava zadržana. RealEstate-Magazine.rs. Developed by Creative Web
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.