Photo: Pexels, Cristian SalinasGeotermalna energija je važan resurs za proizvodnju električne i toplotne energije koji je dostupan u mnogim dvorištima, pa i ispod samih kuća. Ne zagađuje okolinu, a može da obezbedi dovoljno energije i smanji zavisnost od uvoza energenata. Sve ovo je posebno važno jer se Srbija po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi.
Prema oceni profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejana Milenića, geotermalna energija će u skorijoj budućnosti zameniti prljava, skoro iscrpljena fosilna goriva.
Osim što je geotermalna energija čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova, i što su velike zalihe na raspolaganju, elektrane koje je koriste zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana.
„Takođe, ova vrsta obnovljive energije je pouzdana jer za razliku od vetroelektrana i solarnih elektrana ne zavisi od meteoroloških ili časovnih prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni“, rekao je profesor Milenić u razgovoru za Biznis.rs.
U Srbiji geotermalnu energiju za grejanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.
„Od tih 5.000 objekata čak 80 odsto koristi toplotne pumpe koje podižu temperaturu voda iz geosredine, jer su bušotine plitke (do 100 ili 200 metara) i na njiima je temperatura vode do 30 stepeni. Radom toplotnih pumpi se dostiže temperatura i do 50 ili 60 stepeni. Svega 20 procenata objekata greje se direktno na geotermalnu energiju, jer su bušotine dublje, i temperatura vode dostiže više od 30 stepeni“, obrazložio je Milenić za Biznis.rs.
Prema istraživanjima Rudarsko-geološkog fakulteta, Novi Beograd naročito poseduje veliki potencijal za zagrevanje objekata pomoću hidrogeotermalne energije, koja se u ovom delu grada nalazi na samo 30 do 40 metara ispod zemlje. U zimskom periodu, usled efekta toplotnog ostrva, temperatura podzemnih voda dostiže između 15 i 17 stepeni.
Prema njegovim rečima, završen je projekat zagrevanja buduće autobuske stanice na Novom Beogradu na geotermalnu energiju. Hotel Hilton, West 65, Ikea, nekoliko vrtića na Novom Beogradu i stambena naselja kod Airport City-ja, neki su od objekata koji koriste toplu vodu za zagrevanje.
Preliminarni rezultati istraživanja geotermalnih resursa na lokaciji zgrada SIV 3 i Palata Srbija, koje sprovodi Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), potvrdili su da ovi objekti imaju potencijal za primenu geotermalne energije. Ovo je početak realizacije višegodišnjeg programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ vrednog 40 miliona evra, koji obuhvata 28 objekata.
Beogradske elektrane nedavno su raspisale tender da se na 18 toplana u Beogradu uradi detaljno istraživanje geotermalnih potencijala do 5.000 metara, odnosno temperature do 150 stepeni.
„Rudarsko-geološki fakultet je dobio taj tender koji će istražiti da li bi neki geotermalni resurs mogao da se instalira u sisteme daljinskog grejanja u Beogradu. Ova studija će biti gotova krajem februara, i ako budu bili dobri rezultati, već sledeće godine možemo očekivati prva bušenja u Beogradu“, otkrio je Milenić.
Dodao je da su i druge opštine i gradovi u Srbiji zainteresovane za korišćenje geotermalne energije, među kojima su Pančevo, ceo Južni Banat, Bečej i toplana u Nišu.
Milenić je naglasio da u svetu postoje milioni napuštenih naftnih bušotina koje se mogu ispitati i iskoristiti za proizvodnju geotermalne energije, čemu su se mnoge zemlje već okrenule usled aktuelne energetske krize.
„Za Srbiju je veoma bitno da ne uđe u haos i nekontrolisano korišćenje geotermalne energije. Svaki sistem mora da ima dozvolu, svaka eksploatacija podzemne vode ili geosonde mora da dobije odobrenje za eksploataciju, što trenutno radi Ministarstvo rudarstva i energetike. To je imperativ, jer razvoj mora biti održiv“, zaključio je Milenić.
Pre tri godine opština Bogatić je zamenila prljave kotlove mazuta i uglja geotermalnom energijom u desetak javnih ustanova. U planu je da se tako greju i domaćinstva opštine. Pored čistije sredine opština je i uštedela novac.
„Pre prelaska na ovaj sistem grejanja Bogatić je trošio oko 160.000 evra godišnje za zagrevanje javnih objekata, a prošle godine svega 3.000 evra. Ovaj sistem se isplati za pet do šest godina“, objasnio je Milenić, koji je bio i autor ovog projekta.
Izvor: Biznis.rs
