Photo: Dragana UdovičićArhitektonsko preduzetništvo je mlada delatnost u Srbiji, budući da je više od 70 odsto aktivnih biroa i studija osnovano posle 2005. godine, ali baš kao i svi drugi preduzetnici, i arhitekte nove generacije iznad svega su preduzimljivi. To su najbolje pokazali na primeru Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) koja je, za samo godinu dana od osnivanja, prerasla u značajno strukovno udruženje, sa sve glasnijim i primetnijim uticajem na promenu poslovne klime i kulture, ali i otvaranjem dijaloga po pitanju brojnih izazova sa kojima je suočen veliki arhitektonski ekosistem u Srbiji. Koje aktivnosti su obeležile prvu godinu rada Asocijacije i šta su dalji ciljevi, pitali smo izvršnog menadžera ASAP-a Igora Marsenića.
Kako biste sumirali rezultate tokom ovih prvih godinu dana?
Meni je pripala čast da tokom prve redovne skupštine naše asocijacije predstavim izveštaj o aktivnostima, a zajednički utisak prisutnih bio je da su rezultati zaista impresivni. Organizovali smo više od 20 događaja različitih formata, učestvovali u organizaciji 45. Salona arhitekture, zatim u javnim raspravama povodom izmena Zakona o autorskom pravu, Zakona o planiranju i gradnji, kao i u izradi Nacionalne arhitektonske strategije. Omogućili smo našim članicama poslovnu podršku Raiffeisen banke, usluge profesionalnog razvoja od strane Gi Group, kao i pravnu pomoć od OAD Stojković vezano za pravne ugovore. Naši profili na društvenim mrežama postaju referentno mesto za informisanje u vezi sa razvojem arhitektonskog preduzetništva u Srbiji, a posebno smo ponosni na naš YouTube kanal, rast pretplatnika i broj pregleda sadržaja iz video-biblioteke koju smo formirali. Zbog svega navedenog, verujemo da je logično da se broj naših članica u ovih godinu dana povećao sa 13 na 47 i da smo trenutno prisutni u osam gradova u Srbiji.
Koji su bili vaši najvažniji komentari u izradi Nacionalne arhitektonske strategije za period od 2023-2025?
U svojim primedbama i komentarima najviše smo insistirali na formiranju Arhitektonske komore, izmenama konkursne i postkonkursne politike i, s tim u vezi, neophodnim izmenama Zakona o javnim nabavkama, ali i obavezom da svi mediji sa nacionalnom frekvencijom imaju emisiju koja bi uticala na razumevanje značaja arhitektonskog stvaralaštva. Naši predstavnici zastupaće naše i interese struke kroz brojne radne grupe koje će biti formirane od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, i koje će se baviti implementacijom strategije. Posebne pohvale i zahvalnost idu gospođi Božani Lukić i gospodinu Nebojši Anteševiću koji su ispred Ministarstva GSI vodili ceo proces izrade.
Kako generalno ocenjujete izmene Zakona o planiranju i izgradnji?
U nacrtu izmena Zakona o planiranju i izgradnji ima dosta važnih i neophodnih novina. Podržavamo sve vezano za „zelenu agendu“, ali smatramo da je nastavljen trend koji traje skoro dve decenije, a to je da u procesu kreiranja nacrta zakona nisu obavljene konsultacije sa različitim arhitektonskim udruženjima i asocijacijama koje deluju u našoj zemlji. Nadamo se da će se prilikom sledećih izmena ili pri donošenju novog zakona ta praksa prekinuti.
ASAP je ove godine bio i suorganizator Salona arhitekture. Jeste li zadovoljni kako je protekla manifestacija i saradnja sa insititucijom kakva je Muzej primenjene umetnosti?
Pre svega želim da u ime ASAP-a zahvalim Muzeju primenjene umetnosti i njegovoj direktorki Biljani Jotić na pozivu da učestvujemo u organizaciji salona. Muzej je pokazao, za naše prilike, nesvakidašnju otvorenost za vanistitucionalne aktere i građanska udruženja, i time dao pravi primer kako treba da deluje savremena institucije kulture, a to je da bude platforma za dijalog u okviru jedne zajednice ili struke. Mi smo prihvatili poziv jer verujemo da se arhitektonski život mora vratiti u institucije i da samo one imaju kapacitet da istovremeno izlažu, dokumentuju, arhiviraju i vrednuju stvaralaštvo, kako pojedinih autora, tako i cele epohe. Ove stavove ASAP-a zastupali su naši predstavnici u Savetu salona. Sve novine ovogodišnjeg salona proistekle su iz ovakvog pristupa celokupnog Saveta: uvođenje završnog izveštaja i primopredaje dužnosti između dva saveta, kako bi se uspostavio kontinuitet delovanja, obavezna javna predavanja članova žirija koji je ove godine bio međunarodni i kojim je predsedavao Verner Zobek, panel diskusije sa live stream produkcijom, uvođenje nagrade publike i, po prvi put, dodela nagrada kao poseban događaj, odvojen od samog otvaranja salona. Naravno, uvek pomalo strepite, ali su nas publika, koja se u velikom broju vratila Salonu arhitekture, posete predavanjima i panelima, kao i broj pregleda istih na YouTube platformi naše asocijacije, uverili da smo sa MPU doneli važne i dobre odluke za dalji razvoj najznačajnije nacionalne izložbe arhitektonskog stvaralaštva.
Šta su vam glavni ciljevi na kojima ćete raditi u narednih godinu dana?
S obzirom na kontinuirani porast našeg članstva, jedan od naših osnovnih zadataka biće podizanje organizacionih i upravljačkih kapaciteta Asocijacije, kako bismo veliki broj zainteresovanih mogli odmah da uključimo u njen život. To ćemo prvenstveno izvesti kroz radne grupe, ali i kroz druge oblike delovanja, pogotovo što nam je sledeća skupština izborna. Biraćemo novi Upravni odbor i radna tela i ova tranzicija pokazaće koliko smo sazreli kao poslovna zajednica. Naravno, čeka nas mnoštvo ASAP meet-up susreta i Partner Day do kraja kalendarske godine. Pozivam vaše čitaoce da prate naše profile na društvenim mrežama i najave događaja, jer verujemo da oni postaju sve relevantniji za razumevanje razvoja arhitektonskog preduzetništva u našoj zemlji. Pridružite nam se, samo zajedno možemo da budemo bolji!
Tekst: Petra Vasiljević
Foto: Dragana Udovičić
