Photo: PixabaySrbija će dobiti 160 miliona evra direktne budžetske pomoći kako bi se izborila sa energetskom krizom, rekla je u Nišu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Mislim da je ovo neophodno da bi i Srbija mogla da pomogne ugrožene društvene grupe, kao i mala i srednja preduzeća“, rekla je Fon der Lajen prilikom obilaska radova na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Ona je navela da gradnja ovog interkonektora pokazuje povezanost i sjajnu saradnju Srbije i EU.
Kako je istakla, ovaj projekat će otvoriti gasno tržište Srbije za različite izvore i unaprediti energetsku bezbednost zemlje.
„Potrebno je da se diverzifikuju izvori gasnog snabdevanja u Evropi, jer prevelika fokusiranost na Rusiju nije dobra. Divresifikacija, zarad više pouzdanih izvora je od suštinske važnosti“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Ona je podsetila da je Srbija već u energetskoj uniji sa EU, čime podrazumeva da sve što EU radi, u to je uključen i Zapadni Balkan.
Istakla je da je EU proteklih meseci dosta radila na suzbijanju energetske krize, navodeći da se uspelo u nameri da se kompenzuje 100 miliona kubnih metara gasa, koje je Unija dobijala iz Rusije, devirsifikacijom kroz druge izvore.
„Pozivamo i Srbiju da nam se priključi u zajedničkoj nabavci gasa zato što želimo da iskoristimo našu tržišnu snagu i postignemo bolju cenu na globalnom tržištu gasa“, kazala je fon der Lajen.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je na novčanoj pomoći EU, kao i na pomoći pri izgradnji gasnog interkonektora, čiji završetak očekuje do kraja naredne godine.
„Kada vam neko daje novac, a nije vam tražio za to bilo šta, morate da kažete ogromno hvala“, rekao je Vučić.
On je naveo da će, osim Niša, gasovod obuhvatiti tri merno-regulacione stanice za gas u Dimitrovgradu, Pirotu i Beloj Palanci, koji će na ovaj način dobiti pristup gasnom snabdevanju za grejanje i industrijsku proizvodnju. Vučić očekuje da će dopremanje gasa u te industrijske zone značiti ogromnu šansu za dolazak novih investitora u ovaj deo zemlje.
On je naveo i da je zamolio za pomoć EU i za projekat izgradnje gasovoda koji bi povezao Srbiju sa Severnom Makedonijom. Važno je, kako je istakao, da se razmišlja i o gasnom povezivanju i sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske startovala je početkom ove godine na delu od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada. Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, dok je ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke, odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) na severu Grčke.
Ugovorom su predviđena sredstva u iznosu od 49,6 miliona evra besprovratno iz IPA fonda EU, 25 miliona evra kredit Evropske investicione banke, 10,3 miliona evra iz budžeta Srbije i približno 600.000 evra od Srbijagasa. Srbija je do sada za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.
Kako je predviđeno projektom, novi gasovod Niš-Sofija će obezbediti dodatnih 80% povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Gasni interkonektor Srbija – Bugarska jedna je od alternativa Srbije za ruski gas.
Predsednica Evropske komisije nalazi se u poseti regionu da bi, kako je najavljeno, sa liderima razgovarala o podršci Evropske unije u prevazilaženju energetske krize.
Ona je bila u Skoplju, Tirani, Prištini i Sarajevu, a 29. oktobra 2022. je boravila u Podgorici.
Izvor: ekapija.com
