Inovacije i standardi kao temelj kvaliteta građevinskih proizvoda

Kako tržište građevinskih proizvoda nije bilo jedinstveno po pitanju načina na koji se građevinski proizvodi stavljaju na tržište, načina na koji se nebezbedni proizvodi ovog tipa uklanjaju sa tržišta, Zakonom o građevinskim proizvodima na optši način uređena je celokupna materija i definisana je uloga svakog aktera u ovom procesu, istakla je Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na okruglom stolu „Real Estate – Temlji kvaliteta“, u organizaciji medijske kuće West Media World.

Jovanka Atanacković: Podsticaj razvoju građevinarstva

„Predstoji nam donošenje podzakonskih akata, njih 11, a još važnije tehničkih propisa kojima bismo se pozvali na određene standarde i koji bi od toga trenutka bili obavezni za sve proizvođače. U tom poslu neophodna nam je i inicijativa same privrede“, istakla je Atanacković i napomenula da ovaj zakone se ne odnosi samo na građevinske proizvode jer upućuje na zahteve koje jedan objekat mora da ispuni u skladu sa sredinom i prostorom u kojoj se nalazi, a kako bi se ispunili zahtevi komfora stanovanja, a u odnosu na tom određuje se i koji građevinski proizvodi će biti primenjeni u datom momentu.

Kako je Atanacković istakla na okruglom stolu cilj Zakona je i da proizvođači budu spremni kada Srbija uđe u Evropsku uniju.

Komentarišući pravni okvir koji se odnosi na građevinsku industriju Marija Vukčević, senior associate u odeljenju za real-estate pri advokatskoj kancelariji Janković Popović Mitić istakla je da zakonski okvir dobar, posebno imajući u vidu izmene u prethodnom periodu. „Ipak, zakon je opšte rešenje i neophodno je da se konkretizuje kroz primenu. Problem se javlja u praksi, jer su potrebni veće znanje i odgovornost, kao i razumevanje suštine propisa kako bi se primenili“, naglasila je Vukčević.

Ivan Petrović, JPM: Prenormiranost u oblasti propisa o građenju

Zakon o građevinskim proizvodima koji je stupio na snagu novembra 2018. počeo je da rešava nagomilane probleme, ali je i odložio rešavanje nekih, istakao je Goran Stojiljković, predsednik Odbora Grupacije suve gradnje Republike Srbije pri Udruženju za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije; Rukovodilac tehnike i primene suve gradnje Knauf Zemun.

„Zakon omogućava priznavanje stranih Izjava usaglašenosti i Izjava ispitivanja, ukoliko za određene sisteme ili proizvode ne postoje tehnički propisi i to je konkretno poboljšanje. Dovoljno je mišljenje Ministarstva da nije potrebno proći kroz proces priznavanja strane isprave. Problem je što novi zakon ne prepoznaje CE znak, koji označava kvalitet u EU, niti deklaracije o performansama, što znači da proizvođači nisu u obavezi da izdaju tu deklaraciju“, objasnio je Stojiljković.  

„S druge strane prolongirano je rešavanje određenih problema jer nije određen prelazni period u kome će važiti i stari SRPS i EU standardi i čeka se izdavanje Tehničkih propisa kao podzakonskih akata.“

Goran Stojiljković, Knauf: Početak rešavanja problema

Stojiljković je ukazao i da je dodatni problem to što Institut za ispitivanje materijala nije akreditovan za ispitivanje po evropskim standardima. To znači da građevinski proizvodi koji se proizvode u Srbiji, a namenjeni su izvozu u EU, moraju dva puta da se sertifikuju, što stvara nove finansijske namete.

Stojiljković je istakao da je potrebno uložiti u IMS ili akreditovati drugo telo u Srbiji, koje bi moglo da vrši ispitivanja po evropskim standardima, dok je Jovanka Atanacković pozvala privatni sektor da u ovome pronađe svoju šansu za poslovanje.

U okviru glavne diskusije okruglog stola „Real Estate – Temelji kvaliteta“ predstavnici kompanija proizvođača i uvoznika građevinskog materijala osvrnuli su se i na novi Zakon, ali i pitanja na koji način kvalitet utiče na krajnju vrednost realizovanih projekata, pa samim tim koliko je važan pravilan izbor građevinskog materijala.

Vladimir Simić, direktor kompanije Helios Srbija istakao je da njihovi proizvodi ispunjavaju stroge norme ETA standarda, da se jednom godišnje proveravaju procesi, kadar i daje potvrdna ocena o usklađenosti, a sve to imajući u vidu da 10 odsto prometa ostvaruju upravo u zemljama EU, što je oko 3 miliona evra prometa.

Vladimir Simić, Helios: Konstantan kvalitet proizvoda

Ratka Antonijević, project manager u kompaniji Baumit Srbija, osvrnula se na stroge standarde EU koje proizvođači moraju da ispune kada je u pitanj zaštita životne sredine. „Kada pričamo o ekološkom kvalitetu proizvoda, ne možemo samo gledati na kvalitet krajnjeg proizvoda, moramo se prvo malo osvrvrnuti I na sam proces njegove proizvodnje. Baumit ima oko 80 fabrika u Evropi. Naša matična fabrika se nalazi u Austriji, u Wopfingu. U blizini Wopfing je, moram da napomenem nekoliko poznatih Austrijskih banja. I na tom mestu Baumit ima fabriku cementa. Možete sada zamisliti koje sve zahteve u pogledu ekološke zaštite prirode moramo da zadovoljavamo kako bi mogli da radimo na toj lokaciji.“

Antonijević se osvrnula i na postojeće procedure prilikom apliciranja na ulogu dobavljača za realizaciju ključnih građevinskih projekata.

Dražen Popović, Baumit:U skladu sa standardima, posebno ekološkim

“Mi, u ovom trenutku mislim na sve konkurentske kompanije, nismo ti koji apliciraju kao dobavljači direktno prema investitoru. To su generalni izvođači radova. Naš zadatak je usmeriti izvođače radova ka našim proizvodima tako što ćemo im pomoći pri odabiru pravog sklopa materijala, podržati ih svim atestima i sertifikatima i pružiti im tehničku podršku u rešavanju potencijalnih problema prilikom izvođenja radova. Međutim, tu nailazimo na ozbiljan problem, najčešće je cena osnovni kriterijum na osnovu koga se rangiramo. Prilikom apliciranja, na primer za fasade, daje se cena po m2 bez prevelikog ulaženja u detalje šta čini taj sistem. Sa druge strane, postoji velika razlika u kvalitetu takoreći istih materijala različitih proizvođača. Niko ne propisuje koje su to performanse koje treba imati jedan završni sloj kako bi se on uvrstio u kvatetnije proizvode”, istakla je Antonijević.

Stoga se nametnula i konstatacija da je neophodno raditi i na edukaciji kako zaposlenih, tako i saradnika na projektu, investitorima, arhitektama, izvođačima radova. Neophodno je predstaviti inovacije, koje povlače velike investicije, ali donose i dugoročnu korist, istakla je Ivana Petronijević ispred kompanije Alumil. “Inovacije se dobro prihvataju, jer se novi sistemi planiraju ciljano, znajući za čim će vladati potražnja. Organizujemo i marketing aktivnosti, predstavljamo karakteristike proizvoda i mogućnost njihove implementacije“, objasnila je Petronijević.

Dejana Milinković, Cementna industrija Srbije: Standardizacija kao preduslov za sigurnost

Radomir Vučković, direktor kompanije Arterracotta, koja se bavi uvozom i distribucijom keramičkih fasadnih sistema i ekskluzivni je zastupnik i distributer za jednog od najvećih i nasjtarijih proizvođača opeke na svetu, nemačke kompanije Roeben, istakao je da je najbitnije da investitori inicijalno ulože u ono što teško može da se promeni poput vodovodnih i elektro instalacija, kao i fasade koja je lična karta jedne građevine. „Tržište traži inovacije, a mi mu u tom smislu možemo ponudtiti listele, koje su jeftinije od cigle i ubrzavaju rad, kao i porculansku keramiku velikih formata“, istakao je Vučković.

Radomir Vučković, Arterracotta: Kvalitetni materijali podižu imidž investitora 

Vladimir Simić, direktor Heliosa, istakao je i da je građevinskom sektoru potrebna digitalna transformacija, što je potvrdio i Milenko Markov, Aruba Network System Engineer ispred Hewlett Packard Enterprise operated by Selectium.

Prezentacijom kompanije Aruba Networks, inače vodećeg proizvođača bežične i žične mrežne opreme, obrađen je kratak osvrt na izazove prilikom projektovanja i izvođenja velikih građevinskih projekata iz ugla projektanata i izvođača IT radova. Iako svesni da implementacije IT opreme dolazi na kraju ovom prezentacijom skrenuli su pažnju na važnost uključivanja „niskostrujaša“ u najranijim fazama projekta, pogotovo imajući u vidu činjenicu da sve više uređaja postaju korisnici Wi-Fi mreže, kao što su zvučnici, brave, klime, frižideri, rerne, vage, te da Internet of Things (IoT) postaje svakodnevica.

Pametnom gradnjom do prvoklasnog Wi-Fi iskustva

Kako je istakao Markov, digitalna transformacija zapravo predstavlja povezivanje osnovne delatnosti sa IT segmentom, što rezultira ili novim poslovima, odnosno zaradom ili smanjenjem troškova. Kao primer naveo je Amadria Park iz Šibenika, sa pet hotela.

„Želeli su da poboljšaju svoju ocenu na sajtovima Booking.com i TripAdvisor kada je reč o kvalitetu Wi-Fi konekcije. Zbog rekonstukcije i kvalitetne mreže, to su i upeli. Zahvaljujući ovome, ugostili su i Microsoft i Cornet Technology, dakle dobili su dobre poslove. Kada je reč o njihovom novom hotelu Capitol u Zagrebu, primenom istog rešenja, ocena na pomenutim sajtovima iznosi 9,8“, naglasio je Markov.