Rast grada je išao ispred struke

U proteklih dvadeset godina, grad Beograd je doživeo veliku ekonomsku, demografsku, građevinsku, a posledično i urbanističku transformaciju. „Urbano planiranje imalo je za cilj da usmerava i oblikuje tu transformaciju i ekspanziju, ali zbog tempa usvajanja urbanističkih planova, rast grada na terenu, prema obodima je najčešće išao korak ispred struke. Time smo došli u situaciju da planska dokumentacija nižeg reda ima za cilj „legalizaciju“ i infrastrukturno pomeranje neplanski građenih naselja“, ističe Petar Stojanović, direktor kompanije Cityplanners, napominjući da ovakvi slučajevi nisu bili jedina pojava beogradskog urbanizma.

Drugi model prepoznatljiv u prethodnih dvadesetak godina, prema rečima našeg sagovornika, podrazumevao je donošenje planova detaljne regulacije koji predviđaju izgradnju velikog kapaciteta u postojećem urbanom tkivu, gradskim blokovima sa pretežno prizemnim objektima. Zbog velike stope isplativosti, čitavi kvartovi su porasli sa prizemnih na petospratnice.

Šta predstavlja okosnicu razvoja grada i koje su najveće urbanističke promene koje su se desile u poslednjih 20 godina?

Sa stručne strane gledano, a naročito sa ove vremenske distance, možemo povući i paralele između dva planska dokumenta, odnosno dva Generalna urbanistička plana (GUP), koji je ustaljeno osnovni, strateški plan prostornog razvoja Beograda, a koji za grad izrađuje Urbanistički zavod Beograda.

GUP Beograda 2000, usvojen 1972. godine, smatra se predstavnikom zlatnog doba urbanizma u bivšoj Jugoslaviji i Beogradu i uzorom za evropske i svetske gradove sa dostignućima koja odgovaraju ciljevima održivog razvoja UN Habitat 3, usvojenim 2016. godine.

Koncepcija urbanog razvoja i strateška opredeljenja GP Beograda 2021 koji je usvojen 2003. godine zadržani su u važećem GUP Beograda 2021, uz preispitivanje ekonomskih i demografskih uslova i usklađeni su sa izmenjenim prioritetima Grada.

Okosnicu planskog razvoja Beograda čine lokacije za velike gradske projekte, prostori od posebnog interesa za grad, rehabilitacija i trantransformacija nekadašnjih industrijskih i vojnih kompleksa, uz ranije definisana planska rešenja za privredne zone i parkove.

Najočiglednije urbanističke razlike i promene ova dva GUP-a, koji upravo tretiraju vremenski period razvoja od dvadesetak godina, mogu se prepoznati jednostavnim preklapanjem mapa.

Prvo, uočićemo drastično povećanje teritorije grada, koje je posledica demografskog skoka (treba imati u vidu godinu izrade prvog GUP-a koji poredimo, a to je 1972, period stabilnosti SFRJ pre svih ratnih dešavanja i izbegličkog talasa), ali se posebno treba fokusirati na dominantan pravac širenja grada, a to je severni pravac koji obuhvata sva palilulska naselja prema Borči.

Drugu pojavu koju registrujemo, odnosi se na procenat površina u okviru GUP-a koje su opredeljene za zelenilo, ozelenjavanje, sport, rekreaciju. Poređenjem pojedinačnih zona u gradu konstatujemo gde su takvi prostori mesto ustupili stanovanju, privredi i poslovanju. Odnos zelenih površina i zemljišta „komercijalnije“ namene je čak drastičniji kada se uzme u obzir trend porasta spratnosti odnosno visine objekata u zonama izgradnje.

Treća pojava je uvođenje kategorije visokih objekata čije je ponovno uvođenje u Beogradski urbanizam omogućeno PGR-om koji je usvojen 2016. godine.

Kako rešavanje urbanističkih pitanja utiče na atraktivnost i vrednost određene lokacije?

Kada razmatramo atraktivnost ili vrednost pojedinačne lokacije svakako da na krajnji ishod ne utiče samo geografska pozicija već niz faktora koji korespondiraju na nivou mikrolokacije, ali i koji definišu samu lokaciju u širem kontekstu. Veći deo tih faktora uticaja su direktno definisani kroz razne oblike urbanističkog planiranja. Za početak, vrednost lokacije definiše njen ekonomski, tačnije graditeljski potencijal, a ne kvalitet odnosno bonitet postojećih objekata. Potencijal neke lokacije je upravo definisan mogućnostima i ograničenjima planskog dokumenta koji tretira pojedinačnu lokaciju.

Zatim, atraktivnost je element koji takođe utiče na vrednost lokacije. Atraktivnost je pojam koji zavisi od ugla posmatrača. Za investirore atraktivnost se linearno povećava sa povećanjem mogućih kapaciteta izgradnje, dok je za krajnjeg korisnika atraktivnost definisana kvalitetom života, rada, poslovanja koje pruža data lokacija. Primetan je trend porasta edukovanih investitora koji prepoznaju potrebe krajnjeg korisnika, odnosno kupca pa se i dva načina percepiranja atraktivnosti približavaju. Za harmonizaciju ovih elemenata – vrednost, atraktivnost za investitora, atraktivnost za korisnika, zadužen je Grad, primenom svojih alata i mehanizama upravljanja urbanističkim planiranjem.

GUP 2000 i GUP 2021 - Uporedni prikaz obuhvata planova

Gledano sa nivoa jednog evropskog grada, do koje mere napori na poboljšanju saobraćajne  infrastrukture mogu da doprinesu upotrebnoj  vrednosti kako samog grada, tako i komfora njegovih stanovnika?

Evropski gradovi su stara urbana tkiva, nastala pod drugačijim okolnostima i razvijana za drugi način funkcionisanja i sa drastično manjom populacijom. Transformacija takvih gradova, a i Beograd je jedan o njih, zahteva delikatniji pristup zbog neophodnosti za pomirenjem potreba nastalih savremenim načinom života, povećanja populacije, kulturnog nasleđa i drugih faktora. Beograd je možda i zahtevniji obzirom da je kasno započeo svoj put urbane transformacije u odnosu na evropske gradove sličnog formata – tek 1867. godine.

Poboljšanje saobraćajne infrastrukture grada je od vitalnog značaja, kako u kontekstu povezanosti na spoljnu saobraćajnu infrastrukturu – putne, železničke i ostale koridore na svim nivoima, tako i u kontekstu razvoja komunikacije unutar samog grada.

Moderne tendencije evropskih prestonica nalažu da se one šire „u visinu“, a ne van svojih prirodnih granica. Koliko je ovo primenjivo u Beogradu i kakvi su efekti?

To je tendencija koja je kod nas ponovo uvedena nakon 2016. godine, jer je jedan dug vremenski period visina objekata u Beogradu bila limitirana sa idejom o harmoničnom urbanizmu grada. U poslednjih dvadesetak godina trend velikih investicija ima uticaja na beogradski urbanizam pa se rastom u visinu postiže povećanje vrednosti lokacije.

Takav rast u visinu ne utiče značajno na rast grada van prirodnih granica, jer se poboljšanjem infrastrukture i te prirodne granice prevazilaze ili pomeraju. Suština je u prepoznavanju i implementaciji urbanističkih elemenata koji će taj rast u visinu kontrolisati i omogućiti da pojedinačni visoki objekti kohabitiraju sa postojećim tkivom.

Koliko prostora ili alata postoji za estetsku harmonizaciju objekata u Beogradu i koliko je ovo bitno pitanje za sam grad?

Naša zakonska regulativa predviđa mehanizme za estetsku harmonizaciju grada i na tome se intezivno radi i postoji profesionalni konsenzus, bez obzira na politički establišment. Institucija gradskog arhitekte i komisije za planove su tela koja imaju mandate da se bave, između ostalog i ovom temom.

Komisija za planove usvaja određene projekte ne samo sa definisanim urbanističkim parametrima, već i sa arhitekturom, estetikom objekata koja je predstavljena u projektu. Problem nastaje u kasnijim koracima gde investitori često u toku same izgradnje u velikoj meri, ili čak u potpunosti menjaju samu arhitekturu objekta i uspevaju da takve objekte prodaju, ozakone ili privedu nameni.   Zakon predviđa instrumente za kontrolu projekta do krajnjeg ishoda, ali impelementacija i  sprovođenje zakonom definisanih okvira je kategorija koja je u Srbiji pojam podložan različitim tumačenjima ili eventualno zloupotrebama.