Kako veliki projekti utiču na razvoj grada?

TEKST: Petar Stojanović d.i.a; direktor City Planners d.o.o.

Definisanje koncepcije razvoja grada nije dirktno povezana sa planom teritarijalnog širenja. Obe teme jesu polazne osnove za urbnističko planiranje, kao instrumenta implementacije i koncepcije razvoja, ali i artikulisanja i širenja prestonice. Obzirom na decenijski manjak infrastrukture koja može podržati  konstatntan rast, fokus planiranja je dugo bio usmeran na prirpremu planske dokumentacije koja će sanirati posledice neplanskog širenja i definisati, u vremenskim okvirima, povećanje površine i populacije grada. Koncepcija daljeg razvoja i transformacije postojećeg tkiva, ne može se reći da nije postojala, već je zaostala na nivoima već izrađenih a nerealizovanih urbanističkih planova koji su nakon nekoliko decenija već zaostali za dinamikom i pulsom života, poslovanja. Takav zaostatak je zemljište opredeljeno pre četrdeset, pedeset godina, ostavljao neangažovano i u mnogome otežavao transformaciju i nove projekte unutar postojećeg tkiva, koja je trebalo da bude finanskijski zamajac za ulaganje u nedostajuću, ali i novu infrastrukturu.

Definisanje ili makar profilisanje koncepcije razvoja grada, koja je primetna poslednjih godina, zasniva se dominantno na idejama koje su decenijama prisutne u stručnim krugovima, na idejama otvaranja grada prema rekama i transfoirmacije urbanog tkiva u skladu sa promenama trednova i dinamike života, uslova i potreba stanovanja i poslovanja. Ovakav pristup  je stvorio prostor za urbanističku plansku pripremu, pa posledično i realizaciju instituciolizovanih, velikih  projekata. Patforma za dalji, pojedinačni razvoj urabnističkih planova je bila Plan generalne regulacije koji je objedinio i harmonizovao planiranje grada i omogućio, ali i definisao uslove izgradnje visokih objekata koji se proveravaju i implementiraju kroz izradu planskih dokumenata, urbanističkih projekata i planova detaljne regulacije za pojedinačne lokacije. Izradu planskih dokumenata za visoke objekte, ali i druge velike projekte, koji su ekonomski zamajac razvoja grada, iniciraju i finansiraju veliki investitori.

Tokom izrade takvih planova, kompanija City Planners sprovodi razne analize uticaja takvih projekata na šire i uže okruženje. U pitanju je jako širok spektar analiza i studija za svaki projekat pojedinačno, sfere saobraćaja, zaštite životne sredine, kulturnog nasleđa itd. Kroz takav pristup dobijamo informacije o uticaju budućeg projekta na sve aspekte života i funkcionisanja grada. Kvalitetne informacije i podaci koje su od značaja ne samo za sam projekat već za ceo grad. Povezivanjem takvih podataka, dobijenih sa pojedinačnih projekata, gradski organi stiču širu sliku o realnim uslovima "sa terena" i dalje kroz svoje instrumente kontrole mogu da usmeravaju i bliže profilišu pravce razvoja.

Kao primerom, poslužiću se našim angažovanjem na izradi plana detaljen regulacije za projekat Skyline Beograd, koji se trenutno gradi na mestu bišeg saveznog MUP-a u ulici Kneza Miloša, uz park Tri ključa na Mostarskoj petlji.

Ulica Kneza Miloša ima veliki saobraćajni značaj, ali je i zbog svoje poziicije u saobraćajnoj mreži i postojanja objekata od značaja od velike važnosti za grad. Ulica počinje od Skupštine, Apelacionog suda, pa se zatim nižu objekti Vlade, ministarstava i više ambasada. Takav dinamičan i simboličan niz je onda bio zaustavljen, završen razrušenim objektom i neangažovanim zemljištem.  Ideja je bila, osim realizacije velikog projekta, stvoriti "destinaciju" na kraju te avenije uvođenjem vizuelno repernog objekta, ali i sadržajima koji su od značaja ali i interesa za širu populaciju. Zato je u okviru projekta formirana javna površina, pjaceta, trg u koji je fluentno uvedena javna, pešačka površina - postojeći široki trotoar i onda izveden dalje na logičan završetak te ulice, a to je park Tri ključa. Takvim pristupom projektu i tretmanu javnih pešačkih i saobraćajnih površina je dat i veliki doprinos gradu, a analize i studije koje su izrađene za te potrebe su sagledale uticaj tog projekta na širi kontekst urbanog tkiva. Konkretnije, analiza uticaja na saobraćaj u gradu je analizirana na nivou mirko i makro lokacije pa smo mi, investitor, ali i grad i struka prepoznali realniju dinamiku grada. Saobraćajna analiza je pokazala kakve promene mora sam projekat da pretrpi kako bi se, ne samo neometano uklopio u postojeću urbanu matricu, već i doprineo njenom unapređenju i razvoju.

Osim ekonomskog značaja, koji je neosporan, ovakvi veliki projekti su i od opšteg interesa za Beograd, jer se u fazi urbanističkog planiranja i pripreme mi, struka, služimo sredstvima iz privatnog sektora kako bi davali doprinos proveri i implementaciji elemenata konceptualnog razvoja grada.