Kako motivisati zelenu gradnju?

 

TEKST: Dragana Korica, Mast.inž.arh; Izvršni direktor Savet zelene gradnje Srbije

Kada god pokrenemo priču o zelenoj gradnji, gotovo uvek kao kontra pitanje iskrsne: „Koje ja benefite (koristi) imam od toga“. Iskreno, ovo univerzalno, generalno pitanje stoji za gotovo sve, a ne samo za zelenu gradnju. Na stranu sva priča o društvenoj odgovornosti, uštedama koje će se dobiti tokom godina korišćenja u održavanju i upravljanju, smanjenju emisije CO2, komforu koji će nam pružiti.

Ključno je da i pored svih dobrobiti koje zelena gradnja sa sobom dokazano nosi ipak, na samom početku, mora postojati neki vid motivacije koji će inicirati opredeljenje za tom gradnjom.

 

Bilo da je u pitanju novogradnja ili renoviranje, kada smo već pred tim korakom, onda taj korak treba da bude i zelen. Koliko je ovo dobro za pojedinca, istovremeno, to je i najveći interes države, što iz razloga što smo se obavezali otvaranjem Poglavlja 27, ugovorom sa Energetskom zajednicom kao i prihvatanjem Pariskog sporazuma, ali i odgovornosti prema našoj zajednici.

Većim brojem inicijativa za zelenom gradnjom, podstakla bi se potražnja na tržištu za njom i dostigla bi se kritična masa koja bi joj omogućila samoodrživost, što je i krajnji cilj u interesu svih.

Aktuelni finansijski oblik podrške i startne motivacije energetskoj efikasnosti, kao aspektu zelene gradnje, je najnovija kreditna linija EBRD programa GEFF (Green Economy Financing Facility) za finansiranje zelene ekonomije. Inicijativa sa podrškom domaćinstvima, stambenim zajednicama (85% stambenih zgrada, koje čine 75% građevinskog sektora, su energetski neefikasne) i zastupnicima energetski efikasnih tehnologija, kao i za investiranje u mere energetske efikasnosti i projekte sa obnovljivim izvorima energije.

Energetska efikasnost je aspekt zelene gradnje u okviru koga se najviše postiglo u svetskim razmerama upravo iz razloga što je najveći broj inicijativa i to uglavnom finansijskih pokrenut za njega.

Međutim, treba naglasiti da inicijative kojima će se investitori podstaći ka zelenoj gradnji ne moraju uvek da budu finansijske prirode. Postoje i strukturalne inicijative koje potiču od odnosioca odluka.

Saveti zelene gradnje širom sveta, aktivno sarađuju sa svojim vladama na takvim inicijativama kako bi pomogli da tržište bude bolje oblikovano i kako bi poboljšali šeme i inicijative za zelenom gradnjom.

Neki od primera su:

- Smanjenje poreza za energetska renoviranja za sve tipove domaćinstava;

- Inicijative kojima se smanjuju takse za održive investicije, a kojima se stvaraju prilike za zeleno investiranje i koje na kraju stvaraju veće prihode i takse samoj vladi;

- 50% smanjenje poreza na radnu snagu koja radi u okviru građevinskog sektora koji primenjuje zelene standarde;

- Prioritet onome ko gradi zeleno; ubrzane procedure i skraćenje ovog procesa za one koji su posvećeni zelenom značajno štedi i smanjuje rizik investitoru/izvođaču, pogotovu rizik da im finansije budu u periodu čekanja;

- 50% popusta na razne obavezujuće takse (npr. one koje se odnose na infrastrukturu i sl.) za projekte koji konkurišu za određeni zeleni sertifikat.

Suština ovih inicijativa je stvaranje čiste i jasne osnove za praksom zelene gradnje. Da bi se u tome uspelo potrebno je usaglasiti čitav sistem. Kao što često naglašavam svi moramo biti uključeni u zajedničkom poslu.

Pročitajte i: Investicije i benefiti zelene gradnje