Uloga prostora u kom živimo u kreiranju osećaja sreće

 TEKST: Nenad Mitošević, trgovinski savetnik u Ambasadi Kraljevine Danske u Srbiji

U prošlogodišnjem izveštaju UN-a o sreći (UN World Hapiness Report) Danska je bila broj jedan kao zemlja u kojoj su ljudi najsrećniji. Visoka pozicija prošle godine nije slučajnost, već se Danska iz godine u godinu nalazi u top pet najsrećnijih zemalja na svetu. Postoji mnogo mogućih odgovora zašto je to tako – od visokog nivoa socijalne sigurnosti, fleksibilnog tržišta rada, načina života koji obiluje rekreativnom fizičkom aktivnosti ili u visokom nivou socijalnih interakcija koje ljudi ostvaruju. Danci su sve te, ali i druge pozitivne stvari stavili u jednu reč „hygge“, koja je tema preko 900 knjiga koje su danas u prodaji i koja se pominje na preko tri miliona postova na društvenim mrežama. Značajan deo hygge-a je i u određenom načinu uređenja životnog prostora, kako kroz model planiranja i izgradnje tako i kroz enterijere koji obiluju toplinom i podstiču druženje i interakciju.

 

Nenad Mitošević, trgovinski savetnik u Ambasadi Kraljevine Danske u Srbiji

Sve je to danas sadržano u danskom dizajnu, arhitekturi i prostornom planiranju. Teme poput biciklizma, održive mobilnosti, javnog prevoza, otvorenih površina dominiraju prostornim planiranjem. Dizajn i arhitektura se fokusiraju na meru čoveka, na prirodne materijale, energetsku efikasnost, komfor i jasne linije u dizajnu. To se sve zatim prenosi na gradove, projekte i ulazi u domove i oplemenjuje poslovne prostore. Jednostavno ljudima je prijatnije da provode vreme u kvalitetnim prostorima.

Kvalitetan prostor pre svega podrazumeva visok nivo funkcionalnosti, koji odgovara nameni prostora, kao i komfor tokom boravka. Na percepciju komfora znatno utiču klimatizacija, ventilacija i rasveta, o kojima ljudi ne bi trebalo da razmišljaju ali žele? da osećaju sve prednosti kvalitetno projektovanog i izvedenog objekta. U zavisnosti od prioriteta društvene svesti u obzir se zatim uzima kvalitet materijala, održivost rešenja i primena obnovljivih izvora energije kao i nivo ukupne energetske efikasnosti. Moguće da je ključna reč upravo dugoročnost i kod izbora materijala i rešenja. Danska rešenja se često poistovećuju sa nominalno skupim rešenjima, ali njihova ekonomska vrednost se najviše vidi kroz dugoročnost eksploatacije.

Šta to znači u praksi? Na primer, kad se u Danskoj priča o nivou energetske efikasnosti objekta, u obzir se uzima i potrošnja energije neophodne za grejanje, hlađenje, ventilaciju, proizvodnju tople vode i rasvetu. Poređenja radi, novoizgrađeni stambeni objekti u Danskoj na sve ove stavke troše oko 41KWh po m2 na godišnjem nivou sa tendencijom daljeg smanjivanja iz godine u godinu. Dugoročan cilj je da stambeni objekti koji će se graditi 2030. budu energetski neutralni ali opet ne na uštrb kvaliteta života i hygge-a. Ako uporedimo sa Srbijom, ovo znači da će domaćinstva u Danskoj trošiti bar 50% manje energije u odnosu na domaćinstvo u Srbiji i to svake godine u narednih 20-30 godina. Ovo takođe znači da će više novca moći da se raspodeli na druge stvari, aktivnosti i iskustva koja mogu doprineti da se percepcija sreće poboljša.

Da li i kako možemo nešto od ovih iskustava da prenesemo u Srbiju na način da poboljšamo percepciju sreće? Verujem da je odgovor pozitivan, a tome u prilog govore i iskustva danskih kompanija koje već posluju u Srbiji. Sve oblasti o kojima smo pričali su već danas dostupne i na lokalnom tržištu. Neki projekti već sadrže danska rešenja i iskustva su većinom izuzetno pozitivna. Zato i očekujemo da na ovaj način podstaknemo priču o sreći kroz unapređenje životnog prostora kao jednog od bitnijih elemenata hygge-a.

Naravno, ništa od ovoga nije moguće ako i investitori projekata ne uspeju da pronađu svoju sreću u celoj ovoj priči. Verujem da možemo identifikovati i pokazati put ka percepciji sreće izvan profitabilnosti, koja ostaje neupitna, i percepcije brenda koji se gradi godinama. Nadam se da ćemo imati priliku i o tome da pričamo u nekoj od narednih interakcija!

Nenad Mitošević jedan je od učesnika okruglog stola "Real Estate - Nova pravila" koji se 25.10 održava u Beogradu. - Više informacija o okruglom stolu čeka vas OVDE!