Vensan Kalbo - Zeleni arhitekta

Belgijski arhitekta Vensan Kalbo i njegov istoimeni studio poznati su po originalnim idejama koje nagoveštavaju kako će izgledati život u budućnosti. Sebe naziva „arhibiotekom“ prema transdisciplinarnom pristupu koji je osmislio pre deset godina, a koji je nastao kao simbioza arhitekture, biotehnologije i tehnologije informisanja i komunikacije. Kako objašnjava, arhibiotek proučava inovativne pristupe koji za cilj imaju smanjenje ugljen-dioksida u vazduhu, vodeći nas do tri dodatne oblasti kojima se savremena biotehnologija bavi: oblicima, strategijama i ekosistemima.

FOTO: Vincent Callebaut Architectures

Kako navodi Vensan, jedan od glavnih ciljeva arhitekture bio je da zaštiti čoveka od prirode, ali danas, savremeni gradovi moraju da teže konačnom usaglašavanju ljudskih bića sa prirodnim ekosistemima. Arhitektura po ovom belgijskom arhitekti stoga postaje metabolička i kreativna. Fasade postaju inteligentni, regenerativni i organski epidermi, poput stvari u pokretu, koje se oporavljaju zahvaljujući biljkama i uvek prilagođavaju svoj oblik funkcionalnosti. Krovovi postaju nova osnova zelenog grada, a vrtovi nisu tek usputna mesta, već same zgrade postaju vrtovi. Arhitektura postaje kultivisana, hranljiva i puna nutritijenata, postaje deo zemlje sa kojom razmenjuje organske materije. I kako uvek ističe, zelena arhitektura nije trend, već nužnost.

Upravo time se vodio i pri kreiranju projekta „Agora Garden“ u Tajpeju, čiji se završetak radova očekuje tokom septembra ove godine. U pitanju je održivi i ekološki rezidencijalni objekat, kojim je Kalbo nastojao da uspostavi organsku vezu između čoveka i prirode.

„Agora Garden“, poznata kao i „Tao Zhu Yin Yuan“ kula, ima 21 sprat visoku vertikalnu strukturu koja je nastala po uzoru na spiralnu strukturu DNK lanca. Četiri glavna izazova bila su stvoriti održivu, zelenu, fleksibilnu kulu, otpornu na seizmičke potrese. Rotacija vrha tornja od 90 stepeni u odnosu na temelj zgrade omogućila je savršenu integraciju severno-južnog piramidalnog obima zgrade, koji nadomešćuje sve nedostatke urbane gradnje. Na ovaj način maksimizirane su veličine otvorenih kaskada, tako da površina balkona pod zelenilom prevazilazi granicu od minimalnih deset odsto. Stanarima je omogućen neverovatan pogled na grad, a ovakva struktura ujedno skriva svaki stan od neželjenih pogleda i štiti privatnost stanara.

Kalbo je želeo da u okviru ovog projekta oživi konfučijski duh sukcesije, odnsono nastavak prošlosti i uspostavljanje prosperitetne budućnosti. Jedinstveni dizajn je posebno posvećen očuvanju energije, redukciji ugljen-dioksida i ekološkim konceptima.

Kula praktično predstavlja vrstu prototipa za sve zgrade u budućnosti jer odgovara na brojne proaktivne ciljeve. Među njima su sadnja zelenila koja podstiče veću proizvodnju kiseonika i smanjenje CO2. Mislilo se i na očuvanje vodnih resursa u smislu poboljšanja kapaciteta zemljišta da zadrži vodu, obezbeđivanjem mikrobiološkog okruženja koje bi smanjilo potrebu za odvodnjavanjem zemljišta. Takođe, predviđeni su i sistemi za racionalnu upotrebu vode u samoj zgradi i uspostavljeni alati za kontrolu higijenskog okruženja objekta, odnosno smanjenje uticaja otpadnih voda i otpada. Nije zanemarena ni energetska efikasnost u smislu smanjenja količine energije neophodne za sistem klimatizacije i osvetljenje; zaštita biodiverziteta. Posebna pažnja posvećena je unutrašnjem okruženju, odnosno zaštiti od buke, obezbeđivanju što veće količine prirodnog svetla, protoku i kvalitetu vazduha i drugim faktorima okoline koji mogu uticati na zdravlje stanara.

Projektom je planirana sadnja 23.000 stabala drveća i drugog rastinja, čime se predviđa apsorpcija 130 tona ugljen-dioksida na godišnjem nivou. Kišnica će se prikupljati i koristiti za održavanje zelenila. Potrošnja energije biće redukovana upotrebom solarnih panela. Posebno će se upravljati prirodnim resursima i otpadom, tako da neće biti gubitaka, već će zahvaljujući modernoj eko-tehnologiji sve biti ponovo upotrebljeno.

Zgrada uključuje 40 luksuznih stanova, od kojih svaki ima sopstveni zeleni zid, a vlasnici će moći da gaje i sopstvenu organsku baštu. Svaka stambena jedinica imaće dnevni boravak, trpezariju, porodičnu sobu, kuhinju i više spavaćih soba sa walk-in garderoberima. Predviđena su i dva penthausa, svaki veličine 550 m2. Zgrada poseduje zatvoreni bazen, kao i garažu i fitnes centar koji imaju prirodnu ventilaciju i osvetljenje.

„Agora Garden“ praktično predstavlja mali korak u apsorpciji CO2, ali veliki u borbi protiv globalnog zagrevanja. Planirana je i sertifikacija zelene gradnje ovog projekta i to po LEED Gold standardu. Moderan dizajn, funkcionalnost, jednostavne linije, minimalistički enterijeri i ekološka održivost ključne su stavke koje će zgrade u budućnosti morati da ispune.

Pročitajte i: Šta je najveći izazov zelene gradnje u Srbiji?