Kako učiniti zgrade zelenim

Zelena gradnja doprinosi smanjenju potrošnje vode za 40 odsto, emisije ugljen-dioksida za 33 odsto, količine otpada za 70 odsto i električne energije za 50 odsto. Određene statistike ukazuju da je osnovna investicija u zelenu gradnju veća za oko dva do tri odsto u odnosnu na konvencionalnu. Trošak izgradnje, u zavisnosti od sertifikacije, ide i do deset odsto, a na samom investitoru je da utvrdi šta za njega predstavlja optimum. S druge strane, renta u objektima zelene gradnje viša je za pet do osam odsto, dok su u prodaji cene više za pet do šest odsto.

Kontroliše se niz faktora, a sertifikat daje garanciju da je zdanje dobro projektovano, sagrađeno, da ugrađeni materijali povoljno utiču na zdravlje, kao i da će troškovi eksploatacije biti manji za određeni procenat. Važno je imati u vidu kompletan objekat i sve njegove sisteme koji moraju da rade zajedno. Od izuzetne je važnosti stručnost projektanta, koji uz instrukcije licenciranog konsultanta mora da iznađe najoptimalnija tehnička rešenja i implementira ih u projekat.

U Srbiji već postoji veliki broj proizvoda, materijala, građevinskih metoda i praksi komplementarnih sa protokolima zelene gradnje. Ali, svaka tvrdnja mora biti potkrepljena odgovarajućim sertifikatima, koji su međunarodno priznati. Kada govorimo o građevinskim proizvodima serrtifikati mogu da potvrđuju:

  • nizak sadržaj štetnih hemikalija u određenim materijalima;
  • sposobnost krovnog pokrivača da reflektuje sunčevo zračenje i umanji efekat povećanog zagrevanja gradova usled akumulacije toplote;
  • sastav recikliranih materijala u nekom proizvodu ili materijalu;
  • efikasnost uređaja i sistema vodovodnih instalacija.

Brojni distributeri i predstavnici kompanija već imaju neophodnu dokumentaciju za svoje proizvode, koja je neophodna za sertifikaciju projekata po zelenim standardima. Treba napomenuti da zeleni sertifikati u obzir uzimaju i pitanje da li su u okviru projekta korišćeni proizvodi iz kruga od nekoliko stotina kilometara. Na taj način podstiču projektante da se oslone na resurse u neposrednom okruženju kako bi umanjili negativan uticaj transporta materijala, ali ova činjenica predstavlja i šansu za domaću industriju.

Sertifikati predstavljaju alatke za ocenjivanje standarda zelene gradnje. U svom najvećem delu zeleni standardi su primenjivi bilo gde, a sadrže klauzule koje se prilagođavaju lokalnim okolnostima.

Globalno gledano, sertifikata za zelenu gradnju ima mnogo, ali su u Srbiji prepoznati i za sada zastupljeni LEED, kojim je u Srbiji sertifikovano dvanaest zgrada u ovom trenutku, i BREEAM, sertifikat koji kod nas poseduje jedan objekat.

Sertifikacija po LEED standardu

LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) sertifikat je zastupljen u 165 zemalja sveta i trenutno je globalno najprepoznatljiviji. Razvijen je 1994. godine od strane neprofitne organizacije U.S. Green Building Council.

Obuhvata nekoliko sistema ocenjivanja projektovanja, izgradnje, upravljanja i održavanja zelenih zgrada, kuća i zajednica. LEED sertifikat dodeljuje se za pet kategorija: za spoljašnji dizajn i konstrukciju; za unutrašnji dizajn i konstrukciju; za postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije; za održiva naselja i za porodične kuće.

Da bi objekat mogao da bude nosilac LEED sertifikata, potrebno je da sakupi određeni broj bodova, a maksimalni broj bodova je 100. Bodovanje se vrši u šest kategorija: održiva lokacija, efikasna upotreba vode, energetske karakteristike zgrade, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru i inovacija u dizajnu.

Na osnovu ostvarenih bodova, objekti se mogu kvalifikovati za jedan od četiri nivoa sertifikacije: osnovni, srebrni, zlatni i platinasti.

Sertifikacija po BREEAM standardu

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Methodology) jedan je od najvažnijih sistema rangiranja za zelene zgrade koji je uspostavljen još 1990. godine u Velikoj Britaniji. Tokom godina je proširen, tako da se primenjuje i u Severnoj i Južnoj Americi, Aziji, Evropi, Australiji i delom u Africi. Zanimljivo je naglasiti da je ovaj sertifikat neobavezan za privatni sektor, ali kada se radi o javnom sektoru u Britaniji je obavezujuć i predviđen regulativom.

Koristi priznata i utvrđena merila za procenu tehničkih karakteristika, dizajna, izgradnje i upotrebe građevine. Merila uključuju aspekte vezane za energiju, korišćenje voda, unutrašnjost objekta, zagađenje, transport, materijale, otpad, ekologiju i proces upravljanja.

Svi objekti koji konkurišu za BREEAM sertifikat moraju biti ocenjeni po pitanju potrošnje energije i emisije ugljen dioksida, zatim upravljanja objektom u smislu politike kompanije i upravljanja gradilištem. Bitan je i aspekat zdravlja i unutrašnjosti objekta u smislu buke, svetlosti i unutrašnjih parametara koji utiču na kvalitet života. Vodi se računa i o transportu i emisiji ugljen dioksida u tom procesu; o potrošnji vode; o uticaju građevinskih materijala na okolinu, emisiji ugljen dioksida i njihovom veku trajanja. Bitna je minimalizacija otpada, kao i efikasnost u korišćenju zemljišta tokom gradnje; namena zemljišta; uticaj na okolinu u smislu stepena zagađenja, ali i ekologija u smislu unapređenja lokacije.

Nakon ocenjivanja u ovim kategorijama, objekat se ocenjuje ocenama prelazno, dobro, vrlo dobro, odlično, izvanredno.

Sertifikaciju zgrada po BREEAM standardima vrše posebno obučeni nezavisni stručnjaci, a formiran je i poseban Odbor za održivost koji nadgleda proces sertifikacije, izdavanje publikacija, standard i slično.

Razvijeni su različiti modeli ovog standarda, pa tako postoji BREEAM sertifikacija za ekološke domove, za nove građevine, industrijske pogone, kancelarije, super markete, zajednice...

Kreiran je i GreenBook Live odeljak gde su navedeni svi objekti koji poseduju ovaj sertifikat i koji pruža informacije o statusu sertifikacije, imenima članova projektnog tima, dizajnu i šemi objekta, kao i tome da li je sertifikacija konačna ili privremena. Trajnost sertifikacije je inače neograničena kod novih objekata, dakle uzima se u razmatranje ceo životi ciklus, dok je kod postojećih objekata sertifikacija ograničena na tri godine.

U svetu postoji preko 425 hiljada zgrada koje su licencirane BREEAM standardom, a prva zgrada u Srbiji dobila je ovaj standard u martu 2013. godine.

Pročitajte i: Obilićev venac je prva zelena garaža u Evropi