Milutin Folić: Novo lice prestonice

Usvajanjem nove Strategije razvoja do 2021. godine i Generalnog urbanističkog plana, gradska vlast postavila je obrise buduće prestonice. Strateški pravac i prioriteti daljeg razvoja defnisani su kroz tri osnovna pravca: izmeštanje industrije iz centra grada i starih zapuštenih industrijskih zona, spuštanje na reke i promenu hijerarhije u saobraćaju koja će prednostdati pešacima i biciklistima.

Pored smanjenja zagađenja u samom centru, izmeštanjem industrije dobijamo kompaktan grad, koji ne mora da se širi van svojih prirodnih granica, ističe Milutin Folić, glavni urbanista Beograda. „Zbog neplanskog širenja još tokom 90-ih godina, i danas je problem dovesti infrastrukturu do svakog doma u pojedinim delovima grada. Oko 40% Beograda još uvek nema kanalizaciju, ni adekvatne puteve, i to je ono što moramo da promenimo. Paralelno dok opremamo ta nekadašnja divlja naselja, trudimo se da se Beograd širi implozivno kroz korišćenje starih industrijskih zona koja su uglavnom na rekama.“ Kao jedan od najboljih primera ove strategije, naš sagovornik navodi izgradnju Beograda na vodi, ali i uređenje obale preko puta ovog prostora i redom planirano sređivanje nekadašnje industrije Beko gde izgradnja kreće uskoro, marine Dorćol, Luke Beograd, sve do Ade Huje, odnosno Makiškog polja na drugoj strani.

„Što se grad dalje širi radijalno, sve je veći problem pokriti i svaki deo javnim prevozom, jer su troškovi veliki. I zbog toga su izuzetno važna ova tri pravca razvoja o kojima govorimo“, objašnjava Folić i ističe da „izmeštanjem industrije iz centra stvaramo kompaktan grad, racionalno koristimo već postojeću infrastrukturu, a samo spuštanje na reke je u skladu sa prethodnim ciljem, jer se upravo na obalama i nalazi najveći deo stare industrije.“

Takvu transformaciju već su doživeli Barselona, Beč, Kopenhagen, i danas su upravo ta nekadašnja lučka i industrijska područja uz reke i mora, najatraktivniji delovi pojedinih gradova. „U Beogradu imamo Beton halu koja je već doživela tu transformaciju, gradi se i Beograd na vodi, a sledeći veliki projekat je Blok 18, kao i uređenje dela od toplane na Novom Beogradu do Starog sajmišta, gde će biti memorijalni centar. Park Ušće smo već uredili“, navodi Folić.

Kao vrlo bitnu stvar, glavni urbanista Beograda ističe da je Generalnim planom predviđena izgradnja mešovitih kompleksa. „Ne želimo da pravimo grad koji je mrtav – ni noću, ni danju – kao što se nekada radilo, pa su se se praktično pravile samo spavaonice ili kancelarije. Prostori ovakvog tipa sada su trend i u svetu, a Beograd prati te trendove i po prvi put, zahvaljujući Generalnom planu, većina neiskorišćenih teritorija je ostavljena vrlo ?eksibilno, kako bi u budućnosti mogle da postanu mešoviti gradski centri.“ Tako će poslovno-stambeni kompleksi nići i na mestu NIS-ovih rezerovara koji su pored hipodroma, dok sam hipodrom ostaje na svojoj lokaciji, izričito nam je naglasio Folić, a objekti Šećerane, koji su inače pod zaštitom, biće sačuvani, ali i transformisani u prostor namenjen kreativnim industrijama.

 „Kroz ove mikro projekte spuštamo grad na reke i pre svega oživljavamo javne prostore, a upravo to je način na koji menjamo i hijerarhiju saobraćaja, što je jedan od tri osnovna cilja. Ako napravite javne prostore koji su uredni, prijatni, gde ljudi žele da borave, onda stimulišete građane da pređu iz automobila u javni prevoz, da pešače.“ Kao jedan od primera ovakvog razvoja, Folić navodi Barselonu koja je pre 1992. i Olimpijade bila jedan od najsivljih gradova Evrope, a danas je jedna od najlepših i turistički najatraktivnijih destinacija.

Podizanje nivoa kvaliteta života je jedan veliki cilj, jer upravo to je merilo toga da li je jedna gradska vlast uspešna ili ne. Ako podignemo nivo kvaliteta života u Beogradu, ne samo da će postati bolji za život građana, već i za investicije“, ističe Folić i dodaje da je glavni razlog zašto danas imamo toliki broj prisutnih i potencijalnih investitora upravo zbog drugačijeg pristupa u uređenju grada.

Pored već završenog parka na Ušću, Obilićevog i Kosančićevog venca, sa rekom se polako uvezuju i ulice Vuka Karadžića, Kralja Petra, a ovog leta radovi su planirani i u Karađorđevoj. „Uređenje Karađorđeve samo je prvi segment sređivanja prostora od Brankovog do Pančevačkog mosta gde planiramo da se uradi jedan linijski park. Do kraja godine izmeštamo prugu koja je bila barijera ka reci i uvezujemo prostor stazama i sadržajima. Time delovi Palilule, Dorćola, Kalemegdana, Kosančićevog i Savskog venca konačno silaze na reku.“

Pomenuti park gradski urbanista upoređuje sa Haj lajn parkom u Njujorku i Zarjađjem u Moskvi, navodeći da se ovaj trend podjednako razvija i na istoku i na Zapadu. „To je ta posebna posvećenost javnim prostorima, a grad koji ne ume to da isprati je grad koji će propasti, jer će ostati bez investicija koje prate nivo kvaliteta života.“

Tu je i izgradnja pasarele koja povezuje Kalemegdan i Savsko šetalište, a koja stavlja parking kod Beton hale u funkciju Kalemegdana čime se rasterećuje centar grada. Posebno, ova pasarela koja je i sama strukturalna, pravi i kulturni link Srbije i Velike Britanije kao dom umetničkoj skulpturi dva svetski poznata umetnika – Mrđana Bajića i Ričarda Dikona.

SPREGA INVESTITORA I FINANSIRANJA PROJEKATA

Folić navodi da su u prethodne četiri godine postavljeni strateški ciljevi i pokrenuti mnogi projekti koje sada treba završiti, a u naredne četiri očekuje da će Beograd biti potpuno transformisan.

Bitan je strateški odnos prema svemu što radimo. Paralelno se odvijaju velike privatne investicije i kroz te investicije dobijamo novac da fnansiramo infrastrukturu i uređenje grada. To je usko povezano.“

Kao jedan od prvih zadataka koje je dobio od gradonačelnika 2014. godine, kada je preuzeo funkciju glavnog urbaniste Beograda, Folić je direktno kontaktirao sa investitorima kako bi uvideo šta im predstavlja osnovni problem. „Došli smo do zaključka da su dve najveće prepreke planska dokumentacija i brzina izdavanja dozvola. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji uvelo elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola, a Grad je za ove četiri godine usvojio čak 180 planova detaljne regulacije i novi Generalni urbanistički plan. Tako smo od 35% pokrivenosti grada planskom dokumentacijom, danas pokrili preko 60% teritorije grada, na osnovu čega možete da dobijete građevinsku dozvolu. To je bio zamajac“, ističe Folić kao razlog iz kog je izgrađena i Ikea, hotel Marriott, Rajićeva, Central Garden, a dalje se razvija Airport City i gradi Skyline, lokacije koje su bile blokirane usled različitih administrativnih problema.

„Usvajanjem planske dokumentacije, omogućili smo da uđe novac koji ulažemo u infrastrukturu, uređenje grada, a grad koji se uređuje privlači nove investitore i to je jedan neprekidni krug“, objašnjava Folić kako Beograd funkcioniše.

Finansije za brojne projekte gradska vlast uspela je da obezbedi konsolidacijom budžeta s jedne strane, ali i povećanjem broja investitora koji su plaćanjem naknade za gradsko građevinsko zemljište napunili budžet. Kao neko ko dolazi iz privatnog sektora, Folić navodi administraciju kao jedan od razloga zašto se neki projekti čekaju duži vremenski period, ali uz puno razumevanja za sve procedure s obzirom na to da se raspolaže novcem građana. Ipak, kao glavnu kočnicu velikih infrastrukturnih projekata ističe nerešena imovinska pitanja i divlje objekte koji se nađu na putu.

ČEKAJUĆI METRO

Neizbežna tema kada govorimo o Beogradu i velikim projektima, pogotovo imajući u vidu i promenu hijerarhije saobraćaja, je metro, koji bi trebalo da rastereti brojne prometne ulice. Upravo trasa prve linije koja je planirana od Makiškog polja do Ade Huje, izazvala je različite komentare u javnosti. Folić ističe da se na ovom projektu u prethodnom periodu radilo jako puno i da trase ne određuje politika, već stručnjaci.

„Model izgradnje i razvoja metroa koji je prisutan i u svetu je da on u jednoj meri mora biti samoodrživ. Stoga mora da napravi određeni potencijal na pojedinim mestima u gradu i takođe stimuliše razvoj određenih delova grada, kako bismo od razvoja tog područja punili budžet iz kog ćemo fnansirati metro“, objašnjava Folić i ističeda su ovo predočili i strani konsultanti. „Metro mora da ima razvojni potencijal i zbog toga između ostalog trase pokrivaju i delove grada koji se najviše i najbrže razvijaju, kao što je Savski amfteatar, ali i Luka Beograd, Ada Huja i Makiško polje.

Kako je Bulevar vojvode Mišića danas najopterećeniji u gradu, prema brojanju saobraćaja i putnika, logično je da tuda prođe prva linija metroa, a onda malim produžetkom ka Makišu, odnosno Adi Huji, otvorimo vrata da zemljište na tim mestima vredi mnogo više i da kada neko dođe da kupi to zemljište plati i naknadu za uređenje, od koje fnansiramo i metro i ostalu infrastrukturu“, izričit je Folić, ističući da je u pitanju projekat od nacionalnog značaja i da se ovde moramo voditi narodnom „tri puta meri, jednom seci“.

Rezimirajući celokupan proces razvoja grada, Folić još jednom naglašava da sve funkcioniše kao matrica, pa je stoga veoma važna koordinacija – od planova, preko privatnih investicija, infrastrukture i uređenja grada.

„Beograd za pet godina vidim prevashodno kao grad za ljude, gde pešaci i biciklisti imaju prioritet, gde su javne površine uređene. Grad koji je sišao na svoje reke i koristi svoj najveći prirodni potencijal. Grad pun stranih turista i zadovoljnih stanovnika Beograda“, zaključuje Folić koji je nedavno dobio i priznanje „Najevropljanin“ za oblast metropolitenskog urbanizma; nagradu koju ne smatra samo svojim ličnim priznanjem, već i onim što je Beograd dobio podizanjem kvaliteta života svojih građana.

Tekst: Ivana Lakić
Foto: Zoran Petrović