Siniša Prvanov – DIZAJN ENTERIJERA, VILA I BRODOVA

U ovom broju magazina Real Estate predstavljamo vam Sinišu Prvanova. Rođen je 25.10.1965. godine u Pančevu, a na odseku unutrašnje arhitekture Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1993. godine. Za primarnu oblast naučnog rada odabrao je dizajn enterijera i

U ovom broju magazina Real Estate predstavljamo vam Sinišu Prvanova. Rođen je 25.10.1965. godine u Pančevu, a na odseku unutrašnje arhitekture Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1993. godine. Za primarnu oblast naučnog rada odabrao je dizajn enterijera i nameštaja. Magistarski rad odbranio je 1995. godine, a doktorirao na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini 2000. godine kod prof. Georgiosa Parmenidisa. Projektovanjem i izvođenjem enterijera bavi se 20 godina, a trenutno radi kao predavač na „Bilkent“ univerzitetu u Ankari, na predmetu unutrašnje arhitekture i industrijskog dizajna.

 

Slika 1. Vila porodice Dragnis. Vouliagmeni, Grčka (2010)

U kojim oblastima dizajna najviše uživate da ispoljavate kreativnost?

 

Siniša Prvanov: Opredelio sam se za dizajn enterijera vila, brodova i jahti, kao područja u kojima mogu neograničeno da uposlim sve svoje afinitete, počev od ljubavi prema umetnosti i formi, pa sve do ručnog rada i zanatstva. Drugi razlog je verovatno opčinjenost mediteranskim podnebljem, njegovom kulturom, umetnošću, arhitekturom i prirodom. Naime, poslednjih decenija, usled razvitka globalne ekonomije i nastanka nove elite, dolazi do sveobuhvatne ekspanzije u „high-end“ dizajnu. Enterijer i njegova funkcija takođe doživljavaju kreativni i tehnološki napredak. Simbol prestiža i moći nove kategorije klijenata svakako je dom-kućavila, a stilski obrazac renesansne vile i dalje je najpopularniji duž svih meridijana. Klasičan stil je i danas veoma inspirativan, lako razumljiv i primenljiv u novom kontekstu. Rad na dizajnu klasičnog enterijera vile je kompleksan proces koji pre svega iziskuje analizu zahteva klijenta, kao i vođenje računa o lokaciji objekta, karakteru-fizionomiji terena, klimatskim uslovima i poziciji dnevne svetlosti. Put od prvog intervjua do konačnog arhitektonskog predloga uobičajeno je dug i pun izazova. Napomenuo bih da su neophodni atributi uspešnog enterijeriste pre svega sposobnost, intuicija, prefinjen osećaj za detalj, odlično poznavanje stilske unutrašnje arhitekture, istorije nameštaja, materijala, kao i teorije svetlosti i boje.

 

Da li vaši klijenti imaju i neke specifične zahteve i sa kakvim se sve izazovima srećete?

 

Siniša Prvanov: Jedan od karakterističnih zahteva vlasnika vila je primena dekorativnog, odnosno zidnog slikarstva. U prostorima koji to dozvoljavaju svojom visinom, kao što su atrijumi i saloni, neretko se oslikavaju i tavanice. Dobroosmišljena tematika i kolorit slika mogu bitno unaprediti atmosferu celokupnog enterijera. Na osnovu praktičnog iskustva pokazalo se da su za tu svrhu najprimerenije teme venecijanskih renesansno-baroknih majstora Paola Veronezea (1528–1588) i Đanbatiste Tijepola (1696–1770). Njihove zidne slike odlikuju prepoznatljiv stil blagih pastelnih boja i korišćenje alegorijskih predstava preuzetih iz grčko-rimske mitologije. Na manjim zidnim površinama ponekad se koristi i slikarska tehnika pod nazivom trompe l‘oeil, koja datira još od vremena Pompeja 400 god. p. n. e, i koristi se perspektivom kako bi se stvorila optička iluzija trodimenzionalnog prostora. Velika pažnja se takođe poklanja i završnim radovima, lakiranju oslikanih površina, patiniranju gipsanih ramova i odlivaka, kao i pozlaćivanju linearnih detalja zlatnim listovima finoće 22 karata, što završenom radu daje posebnu vrednost i draž.

 

sinisa 02a

 

Koja je uloga detalja u vašim enterijerima?

 

Siniša Prvanov: Na krajnji kvalitet i identitet enterijera vile neosporno utiču detalji. Neretko, usled nemogućnosti nalaženja adekvatnog dela, kao što su npr. okov za ulazna vrata, gelenderi, rukohvati ili rasvetna tela, nameće se potreba njihovog projektovanja i ručne izrade u livenom gvožđu, mesingu ili bronzi. Izrada ovih detalja zahteva radioničke crteže u razmeri 1:1, kao i svakodnevni nadzor tokom njihove proizvodnje i instalacije. Veoma specifični detalji ponekad se mogu odnositi na upotrebu i implementaciju karakterističnih simbola ili heraldičkih obeležja koja govore o delatnosti ili poreklu porodice vlasnika. Rad na finalizaciji enterijera takođe podrazumeva izbor i upotrebu odgovarajućeg stilskog nameštaja i umetničkih dela, kao što su skulpture, tapiserije i manji antikviteti. S razlogom, jer veliki broj klijenata su izuzetni poštovaoci umetnosti i vrsni kolekcionari. Rad na odabiru antikviteta iziskuje vreme potrebno za istraživanje i kupovinu, pristup galerijskim katalozima aukcijskih kuća, kao i lične izvore. Selekciji se posvećuje izuzetna pažnja kako bi se izbegla stilska nusaglašenost, i u krajnjem slučaju – kič.

 

Da li nam ukratko možete opisati ključne principe u dizajnu enterijera brodova?

 

Siniša Prvanov: Putnički brodovi i jahte zahtevaju poseban pristup projektovanju enterijera zbog specifičnih bezbednosnih standarda, kinetike plovila i mehaničkih vibracija. Pošto su prostori podeljeni u skladu sa kategorijom putnika, enterijeri se pažljivo dizajniraju koristeći hijerarhiju u boji i materijalima. VIP kabine dozvoljavaju upotrebu ručno izrađenog nameštaja, tapeta, tepiha i kože u tretiranju zidnih površina. Radovi u eksterijeru, odnosno palubama, veoma su izazovni i traže kreativna rešenja za zaštitu od sunca i vetra. Za projektovanje tendi i nadstrešnica koriste se statički i aerodinamički proračuni. Fiksiranom nameštaju se posvećuje velika pažnja, vodi se računa o ergonomiji, bezbednosti i uloženim izdržljivim i vodootpornim materijalima, kao što su tropsko drvo tik, inoks, ali i kompoziti kao što je korijan.

sinisa 03

 

Koje su po vašem mišljenju budućnost i perspektiva „highend dizajna enterijera“?

 

Siniša Prvanov: Osmišljavanje enterijera luksuznih objekata naravno nije samo “hod kroz prošlost” i privilegija elite. Razvoj „high-end dizajna” podrazumeva implementaciju novih materijala i tehnologija, kao i racionalno korišćenje energije. Naveo bih samo dva uspešna primera – inovacije na polju podnog grejanja, korišćenjem prirodnog kamena i mermera kao idealnih provodnika toplote korejske kompanije “Daevu enertek”, kao i nove tipove integrisanih solarnih kolektora u krovnim oblogama, kompanije “Tesla” iz Palo Alta u Kaliforniji. Sledeća tema je tema privatne kuće, odnosno vile, kod nas. Veliki broj naših sunarodnika sebi ne može da priušti stručnu pomoć arhitekte. Rezultat je da su nam kuće predimenzionisane, pune funkcionalnih nedostataka i bez stilskih načela. U oblasti reprezentativne stambene arhitekture, projektovanju enterijera vila, na prvom mestu treba voditi računa o klimatskim uslovima našeg podneblja, ali i o iskustvima našeg tradicionalnog graditeljstva. Jedan od najboljih primera je Kraljevski dvor na Dedinju u Beogradu, izgrađen u periodu od 1924. do 1929. godine ličnim sredstvima i po nalogu Nj.V. kralja Aleksandra. Ovo vanvremensko delo arh. Živojina Nikolića i akademika Nikolaja Krasnova je skladna i funkcionalna građevina obložena belim bračkim mermerom, projektovana u duhu srpsko-vizantijskog stila, u čijem sastavu su i dvorska kapela, biblioteka, kraljev kabinet, plavi i zlatni salon. Kraljevski dvor svojom proporcijom i funkcionalnošću i danas nadahnjuje nove generacije naših graditelja.