Vina sa dušom – Vinarija “Mačkov podrum”

Na bujnim padinama Fruške gore, gde se blagi vetar miluje sa grožđem, porodica Jojić posadila je vinograde. Međutim, tradicija proizvodnje vina u toj porodici koju u Irigu zovu Mačak mnogo je duža i traje decenijama.

Na bujnim padinama Fruške gore, gde se blagi vetar miluje sa grožđem, porodica Jojić posadila je vinograde. Međutim, tradicija proizvodnje vina u toj porodici koju u Irigu zovu Mačak mnogo je duža i traje decenijama. Tako je bilo prirodno da taj zaštitni znak ili špic-namet familije, kako bi rekli Sremci, podari svoj identitet Mačkovom podrumu. Vinska tradicija i griža savesti zbog njenog prekidanja bili su glavni pokretači za Savu Jojića i preduzeće “Agrina”, čiji je on osnivač, da se 2007. godine upuste u posao s vinom. U porodici osnivača Mačkovog podruma se grožđe gaji i vino pravi već generacijama.

camerlot-v

Potvrda da nisu pogrešili došla je u vidu priznanja za njihova mlada crvena, a posebno bela vina koja su proizvedena od grožđa kupljenog u okolini Kragujevca i Makedoniji. Tehnološki projekat proizvodnje urađen je na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani, tako da ulaganje u savremenu tehnologiju za proizvodnju vina još nije završeno.

traminac-v

Prvo vino proizvedeno od grožđa iz vinograda u vlasništvu vinarije je vino od pomalo zaboravljene stare sorte grožđa Portugizer, koja se često pominje u sremskim pesmama. To je rana sorta i od nje je moguće proizvesti vino koje bi moglo da se plasira na tržište trećeg četvrtka u novembru, poput legendarnog francuskog božolea. Takvo vino sa obronaka Fruške gore nekad se zvalo Svatovac jer je bilo spremno za svadbe u novembru. U Mačkovom podrumu ubeđeni su da će to vino imati sve uslove da postane srpski brend, za šta je potrebno mnogo truda i strpljenja, a to, srećom, ovoj porodici iz fruškogorske prestonice ne nedostaje.

incognito-v

Istorija

Daleke `iljaduosamsto-i-neke kada bi njihov predak gospodar-Mitar Jojić posle napornog dana košenja sena pio vino, proizvedeno od grožđa iz svojih fruškogorskih vinograda Seleuš i Grabovac, ni slutio nije da je deo tradicije u nastajanju…

 

Vreme je teklo kao bistro vino iz olbe. Mnogo je gospar-Mita grožđa obrao i buradi istočio. A njegovi sinovi su različitim putevima pošli. Sin Đoka „optant“ bio je imućan zemljoposednik u Moldaviji. Sin Joca, čuveni bećar i kockar po Italiji. Slao je familiji najlepše anziskarte iz Đenove i Fiume. A sin Todor, mudar i dalekovid čovek, oženio je Persidu Čekić, koja mu je u miraz donela vinograd Memijevo. U njemu danas raste loza Portugizer. Pred kraj svog života, 1926. Todor je postao jedan od osnivača nadaleko poznatog Iriškog podruma. Za tadašnje vreme udruživanja i zadruga naoko uobičajena stvar. Za porodičnu vinsku tradiciju nemerljiv doprinos. Mitin unuk, a Todorov sin, Sava, on je volo baš da popije! Dugo je svoje znanje utvrđivao, postao majstor svog zanata. Al taj kocko nije…

 

02-vinarija

I tako je svaka generacija Jojića ostavila traga – neki su marljivo dodavali i radili. Po neki u miraz odneli ili na karti izgubili…ali gen za vino se prenosio do danas. Sadašnja generacija umešno koristi vredno nasleđe predaka o negovanju vinograda i pravljenju vina. U kombinaciji sa savremenim svetskim saznanjima iz enologije, vinarija proizvodi vina koja u sebi nose osobenosti fruškogorskog podneblja i svu simboliku porodičnih životopisa utkanih u prelive vinskih gutljaja.